ACCIDENT

Neočekivani obrat.

"Falit ćeš mi jer sam u tebi vidjeo nekoga komu mogu sve reći,biti će mi se teško naviknuti,ali obećajem da ću se javljati svaki dan i želim da voziš moj auto"-rekao sam te prislonio svoje usne na njen obraz i ovio ruke oko njezinoga struka.

"Marko"-pustila je suzu te ovila ruke oko mojega struka i puštala tihe jecaje.

"Molimo putnike koji idu za Zagreb da krenu prema izlazu S6"

"To je to,vidimo se Elif"-rekao sam te ispustio ruke iz zagrljaja i poljubio ju u tjeme i pružio joj kovertu na kojoj piše Rog.

"Vidimo se"-rekla je kroz jecaj te mi mahnula.

Prošao sam kroz tunel za ulazak u avion,te sam ljubaznom gospodinu pokazao kartu te ušao u avion.

Moje se sjedalo nalazilo u sredini kabine. Zauzeo sam svoje sjedalo te stavio slušalice u uši i pustio Stay with me.

Ugledao sam stjuardesu kako je sjela na svoje mjesto,povezao sam se te sam polagano osjetio kako se avion kreče.

Hvala Bogu pa nitko nije sjedio oko mene,bilo mi je potrebno malo mira.

(...)nakon 15 minuta.

"Molimo putnike da vrate svoje pojaseve jel uskoro slijećemo u zračnu luku Zagreb."

Izvadio sma svoje slušalice,uzeo pojas te se povezao i ubrzo osjetio kako smo sletjeli.

Skinuo sam pojas te ustao i krenuo prema izlazu. Pozvao sam taxsi te sjeo u njega.

"Ulica Marka Dalmatinskog 18"-rekao sam te je vozač samo klimnuo.

"Ima li koga?"-povikao sam kada sam ušao u kuću.

"Sinee"-začuli su se glasovi mojih roditelja,a onda i trčeći koraci.

"Mama,tata"-rekao sam te ih veselo zagrlio.

"Kako si sine"-upitala me brižno moja majka kada se odvojila iz moga zagrljaja.

"Loše mama"-rekao sam te pogledao u pod.

"Što je bilo?,dođi sjedni u boravak pa nam ispričaj"-rekla je te me povukla da krenem prema dnevnom boravku.

"Ne znam dali vam je moj menađer rekao da idem potpisati za Juventus"-rekao sam te su mi se oči napunile suzama.

"Sine,pa to je odlična vijest"-rekla mi je mama te me zagrlila. Iz mojih oči su samo suze potekle.

"Sine zašto plačeš?"-zapitao me otac,a ja sam svoje dlanove položio na lice te gorko zaplakao.

"Nisam se oprostio od Dinama,Marka, a već danas moram za Torino"-rekao sam te ispustio par jecaja.

"Sine,zašto sada ne odeš do kluba,u koliko ti je let?"-zapitao me moj otac te nježno položio svoju ruku na moje rame.

"Može,u 16 h"-rekao sam te brisao svoje suze.

"Sine,ja ću ti spremiti kofer,ti obavi što trebaš"-rekla mi je moja majka te otisnula poljubac na mojem obrazu.

"Hvala mama"-rekao sam te ju zagrlio.

Ustao sam sa fotelje te krenuo u hodnik.

"Majko gdje su mi kljućevi od moga auta?"-zapitao sam ju kada sam stigao u hodnik.

"U ormariću"-rekla je te sam joj se zahvalio.

Otvorio sam vrata garaže te sjeo u svoj crni audi A6 auto.

(...)

Evo me pred Maksimirom,gledam u njega te napravim par koraka prema ulazu za igrače. Pozdravim Maxia(zaštitara) te ulazi u ured trenera.