The Artist || Antoine Griezmann

cinco

Ako postoji sreca, onda je to susret sa tobom.
____________________________
.
.
.

Teresa je bila u svom salonu i pokusavala da zavrsi svoj novi rad. Bila je toliko zaokupirana crtanjem da nije ni primetila da je neko usao.

Antoine je stajao iza nje i posmatrao je. Bilo mu je slatko kako crta i nervira se kad nesto ne uradi dobro.

U jednom trenutku, Teresa je osetila necije prisustvo te se konacno okrenula.

Nije mogla da veruje da Antoine stoji ispred nje. Mislila je da joj se pricinjava.

"Hej", Antoine je konacno progovorio na sta se Teresa trgnula iz svojih misli.

"Sta ti radis ovde?" Iznenadjeno ga je upitala.

"Dosao sam da te vidim", namrstio se jer je osetio dozu drskosti u njenom glasu.

"Zasto?"

"Zelim da razgovaramo".

"Nemamo o cemu", drsko je rekla te nastavila da crta. Antoine joj je prisao nateravsi je da ga pogleda.

"Zar ne zasluzujem da cujem istinu? Ako se ne secas, pre 2 godine sam te zaprosio. Odbila si me i pobegla. Nisi mi cak ni rekla zasto nisi pristala".

"Nema sta da se prica o tome. Nisam zelela da se udam za tebe i kraj. Mozes da ides sad".

"Zasto si takva? Ti nisi Teresa koju ja znam!"

"Te Terese vise nema. Promenila sam se. A sada idi, molim te!" Pokusavala je da ne zaplace.

Antoine se okrenuo i bez reci napustio njen salon. A ona je pala na pod i pocela da place.

Toliko je zelela da mu se baci u narucje i da mu kaze sta se stvarno desilo, ali sada je kasno.

Ne bi imalo smisla da mu unisti vezu.

Dok je Antoine iznervirano i povredjeno izlazio iz njenog salona sreo je Elenu.

Bez reci je prosao pored nje i usao u svoja kola.

Elena je usla u salon i dotrcala do Terese te je podigla grleci je. Pokusavala je da je smiri, ali bezuspesno, nije mogla da prestane da place.

"Volim ga", Teresa je konacno priznala ono sto je Elena vec znala. Ali ona nije zelela sebi to da prizna, i sada je konacno to uradila.

Shvatila je da joj Antoine nenormalno nedostaje i da ga zeli opet pored sebe. Samo za sebe.

"Ne mogu vise da izdrzim", govorila je jecajuci.

"Sve ce biti u redu, smiri se", Elena ju je tesila, ali ona jos uvek nije mogla da prestane da place.

Nakon nekoliko minuta, Teresa se konacno smirila. Rekla je Eleni da zeli da bude sama i otisla u svoj stan.

Sa druge strane, Antoine je cekao u kolima na parkingu gde se nalazio Teresin salon.

Video ju je uplakanu kako izlazi i seda u svoja kola. Malo se spustio da ga ne bi videla te gledao kako odlazi.

Elena je izasla te ugledala Antoinea u kolima i prisla mu.

"Mozemo li da razgovaramo?" Upitala ga je, na sta je on klimnuo glavom i izasao iz kola. "Sta zelis od Terese?"

"Zelim da znam istinu, samo to".

"Zasto se ne vratis svojoj devojci i ostavis Teresu na miru?"

"Nemam vise devojku", nezainteresovano je odgovorio. "Samo zelim da znam istinu, zar puno trazim?"

"Ne znam. Teresa ti to mora reci!"

"Ti znas!? Reci mi, molim te".

"Necu ti reci, to mora ona da uradi... nego, reci mi nesto. Volis li je?"

"Vise od icega", nije se plasio da prizna da je jos uvek voli, iako je trebao da je zaboravi.

"Onda se potrudi oko nje. Nemoj odustati!" Bilo je poslednje sto je rekla, pre nego sto je otisla.

_______________________________

mislila sam da spojim Teresu i Antoinea u ovom delu, ali jos je rano, mozda u sledecem delu...

jos samo malo do kraja price :-(

nadam se da vam se svidja, recite mi vase utiskee ☺

❤