-Potreban mi je onaj tvoj zagrljaj, kad me cvrsto pribijes uz svoje telo. Potrebne su mi tvoje mekane roze usne da ponovo osetim tvoju zudnju za mnom.
Potreban si mi ti, da me ucinis ponovo zivom, jer otkad sam otisla od tebe, ja sam sve.. samo nis...
I onda te ugledam, posle toliko vremena, i moj svet tada stane. _______________________________ . . .
11. jun 2016. godine
Teresino lice je krasio veliki osmeh.
Bila je srecna jer je njena prva izlozba prosla i vise nego ocekivano. Nije mislila da ce se ljudima bas toliko svideti njeni radovi, da ce pozeleti da kupe neke od njih.
Novinari su joj prilazili i cestitali, pitajuci je za kratak intervju, sto je ona rado prihvatila.
Nakon sto je zavrsila sa novinarima, krenula je ka svojoj najboljoj drugarici, ali je zastala kada je ugledala njega.
Antoine je stajao ispred nje i gledao je pravo u oci.
Nije mogla da veruje da ga ponovo vidi, posle 2 godine. Toliko joj je nedostajao. Ni jedan dan nije prosao, a da nije pomislila na njega.
Neko bi se zapitao kako to da zive u istom gradu, a da se nijednom nisu sreli. Mozda su se i sreli, ali nisu obracali paznju. Rekli bismo da je to slucajnost, ili mozda sudbina.
"Zdravo, Teresa!"
"Antoine? Sta ces ti ovde?"
"Moja devojka je zelela da dodje da vidi tvoje slike, i nisam mogao da je odbijem".
Nije znala da ima devojku, i to ju je sada jos vise povredilo. Nastavio je dalje, bez nje.
A i sta je ocekivala? Proslo je 2 godine, ona je ostavila njega, tako da on ima sva prava da nastavi dalje.
"Ljubavi", iz razmisljanja ju je trgao glas prelepe plavuse koja je dosla do njih.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ti si Teresa, zar ne?" Upitala ju je, ni ne sluteci da ona i Antoine imaju zajednicku proslost.
"Da, drago mi je", nekako je uspela da progovori.
"Ja sam Anna. Mnogo mi se svidjaju tvoji radovi, svaka cast!"
"Hvala ti. Izvinite me, moram da idem", Teresa je brzo otisla od njih, ni ne cekajuci da oni nesto kazu.
"Ti je poznajes?" Anna je sumnjicavo upitala Antoinea, na sta je on klimnuo glavom.
"Da, poznajemo se jos od malena".
Anna nije nista vise htela da ga pita, nije zelela da ga sada zamara, te mu se samo nasmejala.
Sa druge strane, Teresa je bila lose. Raspolozenje joj je bilo na nuli.
"Sta si mislila? Da ce da ostane sam i da te ceka? Pa ti si njega ostavila!" Njena najbolja drugarica, Elena, je vikala na nju.
Jedino je Elena znala pravu istinu. Istinu o tome zasto je Teresa ostavila Antoinea.
"Znam, dobro. Ja sam kriva. Ali da nisam raskinula sa njim, on ne bi bio ziv!"
"Nisi nista cula o njemu za ove dve godine?"
"Ne, rekao je da ce me ostaviti na miru kada ja odem od Antoinea".
"Dobro je. A sada se smiri. Popravi sminku i izadji sa osmehom na licu. Ne treba da tugujes za njim, sve ce biti uredu".
________________________________
Dakle, ovo je neki prvi deo price. Znam da je kratak, ali nisam znala sta da pisem.
Ovako, ova prica ce biti kratka, imace svega 5-6 delova. Mozda malo vise, ali nece biti dugacka.
Nadam se da vam se svidja ovaj deo, kao i sama ideja price.
