Uzmi moju dušu

Početak

Sjedili smo u mom dnevnom boravku i naizmjenice se gledali u oči, malo jedno u drugo, malo u drvenu ploču ispred nas. Drvenu ploču na kojoj su ispisana slova i neki znakovi.
"Hoćemo?"- upitao sam ostale.
"Hoćemo."- netko je odgovorio, ali od silnog pritiska u glavi nisam razaznao glas.
"Ja ne mogu ovo, ja jednostavno ne mogu!"- Hanna je prestrašeno uskliknula.
Hanna je bila, možemo reći najmanje zanimljiva osoba u našem društvu. Uvijek je bila mrzovoljna, a njene prodorne zelene oči i crna kosa su je činile još tajanstvenijom. Nikada ne bih rekao da je ona takva. Nije bila jedina. Iskreno, nakon nekog vremena, svi su pobjegli iz sobe. Ostalo je samo nas troje s položenim rukama oko ploče.