Dark Side Of Everything

Chapter 5 [I think I'm in love]

*Im back xD Samo želim da vas obavestim da sam odlučila da malo urednije pišem i da ima što manje pravopisnih grešaka :3 *

Nedelju dana posle

"Ustaj lenštino!" dobro poznat hrapav glas mi se dernja kroz smeh kod uveta.

Jedva otvaram svoje umorne kapke i srešćem se sa kovrdzavim dečkom.

"Mhm..Harry beži! Čekaj. Harry šta ćeš ti u mojoj sobi?"

"Hajde drži ovo obuci se idemo"

Baci mi neku odeću i samo ode sa smeškom na licu iz sobe. Pogledam stvari koji mi je bacio. Crna majca s nekim belim slovima i crne pocepane po kolenima farmerice. Uff..dobro me poznaje. A gde on to misli da mi idemo uopšte?
Nisam već par dana ni izašla iz sobe a ne iz kuće.

Uzimam stvari i odlazim u kupatilo naravno ponovo se zaključacam. Pogledam se u ogledalo i skočim malo unazad. Izgledam ko Samara.WTF? Kosu sam jedva raščešljala i zavezala pundju. Obukla sam se. Šminku nisam ni stavljala i ne volim je i mrzi me iskreno. Odlazim do ćoška moje sobe i obuvam crne plitke starke koje tu stoje još od prvog dana od kad sam ovde.
Samo se setim da smo se pre par dana zagrlili. Lupim se šakom po glavi. Glupačo.

"Katerina hajde više"
"Evo šta se dernjaš odma" silazim niz stepenice i ugledam Harrya u na neki način SWAG stilu. On i swag. Malo se nasmejem dok me on zbunjeno pogleda. Ima neku kapu na glavi ali iz nje viri par loknica oko ušiju, neku sivu majcu i farmerke koje su mu na pola dupeta. Glasno sam se zasmejala.

"Šta je tako smešno?" digne obrve i preksti ruke.
"Ma ništa,ništa" prekrijem rukama usta kako nebih prasnula u smeh.

"Hajde idemo" izadje iz vile i ja za njim.

"Zar neidemo kolima?" pogledam ga dok prolazimo pored njegovih automobila kojih mislim da ih je oko 10 u dvorištu.

"Noup. Idemo peške" dignem obrve. On se to šali zar ne?

"Molim? Jes ti normalan neko će nas videti. I otkud znaš da neću pobeći?" stajem i stavljam ruke prekrštajući ih. Za sekundu osećam Harryev dah na usnama. Toliko je blizu.

"Ja sam mislio da nisi toliko glupa da bežiš od vampira? Znaš šta se prošli put desilo. Ne želimo da se to ponovi zar ne. Ali..kako si krenula ponoviće se"

Otvorim usta da kažem nešto ali reči ne izlaze. Oči mu polako postaju sve tamnije i tamnije. Ubrzo se odmakao od mene i ponovo mu se pojavila ona vedra zelena boja i smešak na licu.

"Uostalom daleko smo od Mystic Fallsa"

"Molim?!" jes on to šali s mnom.

"Pre par dana kada si se napila.Kada ja nisam bio kući. Izašla si na ulicu i urlala i ... Da ne nastavljam veruj mi ne želiš znati. Ugl srela si onu tvoju drugaricu kako ono beše Victoria zar ne? Ugl. Nmg sad da ti pričam. Ukratko obrisao sam sećanja tebi i njoj. Zato nisi primetila da se kuća promenila i sve.

"Hoćeš reći da si mi ušao u glavu"

"Može se i tako reći u glavu,misli..kako god ti hoćeš to da zoveš" molim. Joj. Da nije jači od mene sad bih mu glavu odšrafila. A zato je mene pre 2 dana bolela glava ko ništa. Manijak. Harry u mojoj glavi. To sigurno nije dobro.

"Ubiću te!"
"Ne možeš" nasmeši se a ja mu uputim ubilački pogled. Iako što sam presrećna što sam konačno dobila priliku da budem u Londonu ovako nemam nikakve šamse da pobegnem i vratim se kući.

"Uredu dosta ćaskanja hajdemo"

"A gde ti to misliš uopšte da me vodiš?"

"Da se promuvamo po Londonu. Grad je jako lep" samo klimnem glavom. Harry grad je takodje i velik lako se ja mogu slučajno izgubiti. Osvrnem se okolo i stvrno. Kuća je potpuno drugačija. Tjst sve je drugačije. Sećanje me još malo služi. O ne. Sećam se šta sam radila dok sam bila pijana. Fucck. Nisam valjda. Pa on je kriv što sam uopšte pila. Uznemiravala sam gradjanje jer sam pokazivala svoje gru..ne..ne..ne ovo mi je Harry uvalio u mozak garant. Ono nisam ja.