Stay with me (Ostani sa mnom)

3.

Nije nam trebalo mnogo do tržnog  centra.Ali je parkirala automobil. Nabacila je naočare za sunce i osmehnula se, čekajući da izađem. Dugo nisam izlazila iz sobe. Koliko su me samo  terali. Nisam želela da idem nigde. Drži me strah od gubitka još jedne voljene osobe. Šta ako povredim još jednu meni dragu osobu? Ne želim to. Nikada više ne želim da prođem kroz to iskustvo. Zato mi je bilo potrebno vreme samo za sebe. Moram da se sastavim i vratim na ono što sam bila. Fokusiraj se na lepe stvari. Život ide dalje. Valjda je tako suđeno. 

Shvatila sam da  je loše i kada sam zatvorena u četiri zida. Ne ide. Tišina je još veći podstrek na razmišljanje. Šta je trebalo da bude i šta bih sve promenila da mogu vratiti  vreme. Mnogo toga. Nije Vilijam jedina osoba koju sam izneverila. On je jedina koja me je napustila na tako bolan način. To me je navelo da razmišljam gde sam pogrešila. Ispalo je da sam mnogo grešila i povredila tuđe emocije. Bez obzira na sve tu su za mene.  Izgleda da  je nekima bilo suđeno da odu.  

Kako sam ubijala i sebe i svoje najdraže odlučila sam da to promenim. Alin predlog je savršen poziv da krenem iz početka. Ovog puta skroz drugačije. Otvorila sam oči. Sada na svet gledam sasvim drugačije. Nisam savršena. Niko nije savršen, ali svako može da se trudi da bude bolja osoba. 

Spustila sam nogu na beton. Metaforički rečeno, započinjem novo poglavlje života. Potrudiću se da bude mnogo bolje i kvalitetnije od prethodnog. Kako za mene tako i za meni drage osobe. Ali me je uhvatila pod ruku i poljubila u obraz. 

"D&A tandem ponovo u akciji". 

Zagrlila sam svoju najbolju drugaricu i energijom koja se upravo pojavila u meni ušla u tržni centar. Samopouzdanje se polako vraća. Ne u istoj meri kao i pre, ali osećam kako polako ispunjava moje telo. 

                                                                                     ***

Vreme je neprimetno prolazilo. Nisam ni primetila da se napolje već smračilo. Zaista smo se zanele u kupovini. Ali je otišla do kafea da nam kupi  šejkove. Sela sam na obliznju klupicu, čekajući je.  Kao ubrzani snimak ljudi prolaze i odlaze. Sve je tako brzo. Uopšteno život u ovom gradu je brz i užurban. Ja sam zaboravila normalno živeti i sada se kao malo dete koje se navikava na nove draži, privikavam na sve ovo. Polako. Korak po korak. 

Prijateljsko lice se ubrzo pojavilo ispred mene. Majušna glavica uokvirena  velikim plavim loknama upravo me je grlila. Marijana, drugarica iz osnovne škole. Već duže nismo u nekom kontaku, ali uvek se ispričamo kada god se vidimo. Ona je od onih osoba koja  zna sve najnovije priče u gradu. O svakome. 

"Drago mi je da te vidim u javnosti Debi, a taman sam se navikla da si se skroz povukla." 

Blagi osmeh pojavi se na mom licu. Nikad nisam znala šta bih trebala reći u ovakvim situacijama. Znaš delimično se osećam krivom za ono što se desilo i prolazile su mi razne misli kroz glavu. Polako sam se psihički uništila i došla do granie ludila. Oh anksioznost je moja dijagnoza i u zadnje vreme smo najbolji prijatelji. Da, to definitivno ne želim da kažem. Nekad je najbolje izbeći istinu ili je jednostavno ulepšati. 

"Mislim da je vreme da se vratim u velikom stilu. Pa šta misliš?" 

Zabrinuto me je pogledala. nešto nije u redu. Znam to lice savršeno dobro i umem da čitam svaki njen pogled. Upravo će mi reći nešto veoma intimno. Verovatno trač o kome bruji ceo grad. Njeno  'nemoj nikome reći' uglavnom znači rekla sam tu priču dobroj većini grada, ali molim te nemoj da prenosiš dalje. 

"Ne znam. Nekako mi je čudno da si ti to uradila. To mi nije ličilo na tebe, ali dobro svako  može da iznenadi". 

Uradila šta? Tugovala za dečkom koji je umro? 

"Ne pratim te Marijana. Ajde sada ispocetka, samo ovog puta razumnije". 

Sela je do mene. Oklevala je nekoliko sekundi, kao da se premišlja da zaćuti. A onda je ispalila. 

"Ne izgledaš mi kao devojka koja bi prevarila dečka. Vilijam te je stvarno voleo. A ti si ga prevarila sa Geretom. Čak bih i to shvatila, ali tu je cela ta situacija. On je bio jako bolestan. Zar ti nije bilo žao da mu to uradiš?"

Zbunjeno sam samo piljila u nju. Ne razumem ni jendu  reč od ovoga što je upravo rekla. Pomešala me je sa nekim. 

"Ne razumem o čemu  ti to..." 

prekinula me je u pola rečenice. 

"Ne znam šta to Ger i ti imate, ali je malo pogrešno to što ste radili. Ne mogu da zamislim kako je Vilijamu bilo. Znaš oduvek mi je bio zanimljiv taj momak. A ti si takva srećnica što je samo tebe video u tom smislu. Ni jednu drugu ni pijan ne bi pogledao. Bar iz poštovanja, mogla si da sačekaš. Znaš... nakon njegove..." Sada sam ja nju prekinula. 

"O čemu ti pričaš?" Iako mi je dovoljno teško i ovako, skupila sam snagu i pogledala je ravo u oči. Pokušala sam da progutam pljuvaču, ali grlo mi  je suvo. 

"Prevarila si Vilijama sa Geretom, Debi. To je ono što ne razumem. Zašto?" 

Suze su potekle, iz već crvenih očiju. Nikad se gore u životu nisam osetila, nego sada. Ne znam šta ona priča. Da li želi da me povredi. Je li o tome reč ovde? A taman sam mislila da mogu da nastavim dalje. Ne mogu. Ja Vilijama nikad ne bih prevarila. Nisam ja takva devojka. Pogotovo ne kroz tu fazu njegovog života. 

"Da li sam ti nešto loše učinila? Nešto pogrešno rekla? Čemu ove glupe laži. "

U njenim očima bilo je puno emocija. Primetila sam tugu. Nešto ovde nije u redu. 

"Debi, ne izmišljam. To je ono što Ali priča." 

Kao da me je udarila posred srca, jedva sastavljenog. Ukočila sam se. Kese su ispale na podu pored mene. O čemu ona priča? Moja Ali?

"Ne. Zašto bi lagala? To nije istina" . Nežno me je uhvatila za ruku. Njen govor tela mi jasno odaje da ne laže. Nju je ovo pogodilo takođe. Samo teško mi je da poverujem da Ali stoji iza toga. Zašto?

"izvini Debi, ali ona je to ispričala svima. Ta priča kruži već duže vreme po gradu". 

Moram da se sklonim odavde. Ne mogu da dišem.  Otrgla sam se iz njenog stiska. Svež vazduh mi je potreban. Odmah. Krenula sam da trčim kroz gužvu. Vid mi se sve više muti kako se   približavam izlazu. Ovo se ne dešava. 

Ukopala sam se u mestu čim sam izašla ispred. A onda su krenule i suze. Bila je uvek tu. Kroz ovaj period  delila sam sa njom sve. Svakoga dana ona je bila tu. Zasmejavala me je, tešila i slušala. Zašto? Ne mogu da pronađem ni jedan razlog zašto bi mi to uradila. Nemoguće je da postoji. Ceo moj život, ona je osoba koja je čvrsto stojala uz mene i držala me. Očigledno je to samo slika koju je želela da ja vidim. Uspela je u tome. Obično dobro procenjujem ljude. ovog puta sam baš omašila. 

Kako su se Marijanine reči sve više vrtele po mislima, to mi je gore postajalo. Ruke su zadrhtale. Duboko diši. Sve će biti u redu. 

Ništa nije u redu. Ljudi me izdaju gde god da se pojavim. Najbolja drugarica mi je zabola  nož u leđa. Dečko mi je umro. Mnogo loših stvari u mom životu se ređa. Šta je sledeće?  

Srušiću se. Ovo nije dobro. Samo sam se uhvatila za glavu, koja je krenula sve jače da pulsira. Osetila sam čvrstu ruku oko mog struka. Pored mene je jaka, muška figura. Drži me. Ne vidim ko je. Vid mi je zamućen i jedino osećam neodoljivo nežan  parfem i dve ruke oko mene.  Da li sam sada sigurna?  Zatvorila sam oči. 

Hvala ti stranče.