Neočekivano Pismo

19. deo

Brzo zatvaram prozor i saginjem se. Vučem Ati za nogu da se probudi, ali 3 UJUTRU JE. Ležem na pod u nadi da će ovaj otići.

Ne odlazi.

Divno. Otvaram prozor s druge strane uzmam 20 dolara (naravno ja ne mogu da koristim srpsku valutu) i tiho iskačem iz njega. Trčim ka najbližem super marketu i posle nekog vremena stanem, skčem da bi me ovaj slepac video i on krene da trči ka meni. Inače to s uradila za ovo dvoje, da ih ne bi pojeo žive. Utrčala sam u super market i tražim beli luk. Na svu sreću radi 24h. Uzimam beli luk, plaćam ga i gađam ovog idiota njime.Pogodila sam ga u usta i samo se stvorio jedan lik koji je bio malo lepši, imao je malo normanliju boju kože, i malo normalnije lice, poluonesvešćen i naravno ja krenem da trčim ka našem kamperu i uskačem kroz isti prozor i krećem da se derem da bih probudila ovo dvoje. I da, probudili su se i nisu mi verovali da sam videla vampira, ali ipak Andrej je ipak uzeo neki nož. Brat mi je glup, ne može da ubije vampira nožem.
J. Ne možeš da ubiješ vampira nožem
An. Nego čime
J. Drvetom
An. Zar ozbiljno od mene očekuješ da nakon što si mi rekla da je vampir ispred izađem i lagano uzmem drvo
J. Da
An. Ti to uradi
J. Zašto ja?
An. Zato što ti imaš veće šanse da preživiš
J. Pa?
An. Šta pa?
J. Okej ja ću da izađem. Ako umrem..
An. Nećeš da umreš
J. Okej
Izašla sam ispred sa nekom sekirom i isekla neko malo drvo i onda sam krenula da trčim kakamperu. Andrej mi je otvorio i čim sam ušla zaključao je.

* * *

Prošlo je nekoliko sati, već je dvanaest sati. Rekla sam im sve o lažnim imenima i popunila sam lažnu dokumentaciju. I onda smo smišljali plan za to da upadnemo u školu
An. Ok znači za 2 dana oko 11 uveče provaliću u školu kroz ventilacioni otvor i stviću dokumentaciju u direktorkinu kancelariju i to je to.
J. Ok, nas dve ćemo da te čekamo ispred škole. Ali zašto za dva dana?
An. Toliko nam treba da nabavimo opremu, znaš konopce i to
J. A ok

*Dva dana kasnije*

Sad je 27. Decembar. Juče nas je opet napao onaj vampir, ali su došli neki ljudi i odveli ga. Čudno. Jako čudno. Ali baš me briga sve dok sam živa.sad je deset uveče, za pola sata krećemo.

*Pola sata kasnije*

Krećemo
J. Ljudi pola 11 je ajde idemo
An&At.Ajde
I tako mi nakon 15 minuta stojimo ispred ventilacionog otvora
Andrej P.O.V.
Uzeo sam mapu ventilacionog otvora i ušao unutra
Idem tamo i osećam se kao da sam ovde satimtek je 23:15
Blizu direktorkine kancelarije sam. Zabijam se u nekog i čujem ženski glas
X.Izvini, nego ko si ti?
J. Izvini ti, inače ja sam Andrej...
Čekaj je bih trebalo da budem Kol. Ma dobro nema veze kao da će se ova setiti mog glasa. Ona je otišla i video sam da imaju neki sastanak pa sam otišao. I usput sam se minimum 3 puta izgubio. Skačem iz ventilacionog otvora i padam na pod. Moje predivne sestre me pitaju šta je bilo, ali im ništa neodgovaram, jer mi nije do života. Ali devojke kao devojke ne prestaju da brbljaju, pa još uvek ležeći na podu kažem
J. Nisam ostavio dokumenta, imaju neki sastanak
An. Dobro onda sutra idemo na razgovor za direktorkom. Lepo joj kažemo da nas je baba mučila i da smo pobegli i da smo joj ukrali pare da platimo školarinu.
At. A šta ako nije tako dobra, pozove vešticu i vrati nas kući. Onda luda baba nas ubije.
An. Od kad si ti takva?
At. Od kad bih ja pobegla od kuće
An. Ok

Sutra ujutru

Anika P.O.V.
Idemo kod direktorkine kancearije, dok nas ostali gledaju kao debile, zato što pitamo svakog drugog učenika gde je. Kad je napokon nađemo ulazimo u kancelariju i tamo je bila direktorka. Ispričali smo joj celu istinu i molili smo je da nas ne vrati kod babe. I inače rekla nam je da je zovemo Amelia
A. Inače ne puštamo decu tek tako, ali pošto vidim da vas je baba baš mičila mislim da nemam izbora sem da vas pustim.
J. Hvala vam puno
A. Pa ako imate stvari odnesi te ih u sobe, sad će da dođe Korina
Pritisnula je zvučnik i pozvala Korinu da dođe. Nakon nekoliko minuta se pojavila devojka zelenih očiju i plave kose. Nosila je školsku uniformu.
A. Korina, odvediih u ove sobe, pa ih posle vrati da im upišem dokumentaciju.
Rekla joj je to dok joj je davala neki papirić
K. Naravno
Izašli smo odatle, pa nas je odvela u naše sobe, i sve su bile na drugačijem spratu. Na prvom spratu Andrejeva, na drugom Atinina, i na trećem moja. Moja soba je bila 6 sa leve strane. Vratili smo se u direktorkinu kancelariju i rekla sam joj da imam već dokumentaciju i za divno čudo nije nas pitala ništa o tome
A. Znači Kejol, Kira i Kasija
Promrmljana je dok je ubacivala dokumentacije i fioku
A. Slušajte me sad. Ova škola nije za obične ljude. Znam da će ovo zvučati ludo, ali ovo je škola za veštice vampire i vukodlake
Niko od nas nije poludeo na tu izjavu, ali direktorka nas je pogledala u čudu.
A. Zato ste svi na drugačijim spratovima. Prvi je za vampire, drugi za vukodlake i treći za veštice. I niko ne sme da zna da se u srodstvu, tako da preko zimskog raspusta bolje nađite prijatelje
Iskreno me nije bilo briga zašto ne smemo da kažemo da smo u srodstvu. Otišli smo i svako se uputio negde drugde. Atina je otišla po svoje stvari, Andrej u biblioteku, a ja u 🤑MENZU🤑
______________________________________
Evo još jedan deo. Nadam se da vam se sviđa. Inače sad je 1 i 9 ujutru, ali svi znamo koliko ja nisam normalna tako da to nije nešto čudno. Inače setila sam se da trebaju da imaju onu neku žurku, tako da želim da pravim malu dramu oko toga 😈😈😈
Vote ⭐
Coment 💬
Share 📫
Follow ➕