Neočekivano Pismo

Anika

1.septembar.2023
Selo ratnika (Dešavanje radnje)
Anika P.O.V
T. Hajde, deco, ustajte, danas je prvi dan škole, a tebi je Anika još osmi, nesmeš da kasniš danas
J. Ali tetka, danas je subota
T. Pa? Morate svaki dan rano da ustanete
To je bila veštica koja je ubila moje roditelje i kidnapovala moju sestru Atinu, brata Andreja i mene. Okej ona nam je tetka, i nije sasvim sigurno ubila naše roditelje, ali ja mislim da jeste, Atina mi ne veruje, ali makar imam Andreja na svojoj strani. Možda bolje da krenem od početka. Znači naši roditelji su ubijeni, dok smo nas troje bili mali. Šta više ja sam tad imala dva meseca, kako mi kažu, bili su veoma bogati, zapravo najbogatiji u selu ratnika, ali pošto su ubijeni svo imanje i nas troje smo njoj pripali, jer nam je ona jedina preostala porodica. Živimo u ogromnoj kuću i svako od nas troje ima svoju sobu. Tetka, veštica, nas tera da legnemo u devet da spavamo i da ustajemo su 7 nedeljom, subotom u 6, a od ponedeljka do petka u 5 ujutru, iako na škola u osam počinje. Tera nas da radimo za nju, kao na primer da sadmo cveće, čistimo, kuvamo i sve ostale kućne obaveze, a što je najgore od svega ima kućnu pomoćnicu, sa kojom se druži, prička i tako. Jednom kad sam im skuvala kafu, prišla sam garnituri i namerno se saplela da ih ispečem. Bila sam kažnjena nedelju dana, da ne smem da izlazim iz sobe, pa nisam imala nikakve obaveze te nedelje. Najbolja kazna na svetu. U svkom slučaju, tretira nas kao robove. Atina i Andrej su blizanci i imaju sedamnaest godina, i da mlađa sam od njih tri godine. Atina ima plavu kosu i smaragdne tamo zelene oči, kao i Andrej, samo što on ima tamnu gustu crnu kosu. Ja imam istu kosu kao Andrej, samo što je moja naravno duga, a njegova, pa kratka normalna muška frizura. I imam braon oči, ali ako se bolje zagleda može da se vidi i zelena ili žuta. Atina voli da čita i uči i prava je dobrica. Dobra je prema našoj tetki, ali sam pre neki dan sam pročitala u njenom dnevniku da je mrzi čak i više nego Andrej i ja, ali je ipak bila protiv ideje da je zovemo veštica, naravno nas dvoje to ipak radimo. I ona je uvek pazila na nas, ona nam je kao majka, pošto kod veštice nema ni b od brige. Andrej, pa njemu je svejedno. Uglavnom kad isplaniram neku glupost Atina je u fazonu "bolje ne radite to" ja naravno nju ignorišem, a on ima opciju da bira i napravi tu glupost sa mnom. A ja, pa ja pravim gluposti, manipulatorka sam, započinjem tuče u školi i do sad me nikad nisu uhvatili. Tako da eto, to smo uglavnom nas troje. Ustala sam iz kreveta i kad sam otišla do vrata sve mi je postalo crno pred očima i pala sam na pod. Sve me je bolelo i onda je Atina ušla u sobu, jer mi se to stalno dešavalo pa je dolazila da mi pomogne do ustenem. Ali do sad me nije bolelo. Ovo je bio prvi put da me ovaj pad boli. Stavila sam levu ruku iza desnog ramena i krenula da ga masiram kao da bih ublažila bol.
At. Jesi dobro?
Sagla se i sela iza mene. Nešto mi je uradila sa ramenom, ne znam nešto ga je izvrtela, nemam pojima. Ustala je i pružila mi ruke da ustanem.
At. Dođi idemo da ti namažem kremu da ti prođe bol.
Uhvatila sam joj ruke i ustala pa smo otišle da mi namaze kremu na leđa.
Kasnije smo sišli da jedemo
An. Dobro jutro veš... Tetka!
Ona ga je zbunjeno pogledala, a ja sam krenula da se smejem, pa je onda i Atina.
Jeli smo, pa se spremili da odemo na mesto  na koje se naše društvo okupljalo svake godine pre početka škole.
____________________________________
Evo još jedan deo danas. Ja nemam šta da radim jer putujem, ali ne očekujte još delova danas. I samo da se razumemo. Andrej je Andrej iz prošlog poglavlja, ali ovo je dešavanje, kad su glavnoj zapalili školu, tako da eto. I krenuću sad u avgustu do pišem knjigu ,,Sirene" tako da samo da je reklamiram