Dvostruka igra

Dvadeset drugo poglavlje

Jana se nasmejala i izašla iz auta. "Ti si teška budala. Zašto nisu smeli? Šta bismo mogli...", krenula je, a onda joj je sinulo, pa je pogledala u Veljka.

Zasmejao se, pa joj spustio ruku na leđa i pogurao je ka ostatku. "Upravo tako, to bismo mogli raditi.", prošaputao joj je na uvo.

"Posle..."

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Šta god želiš.", nasmejano je rekao.

"Jano, jesi li spremna? Ukoliko nisi, odloži za sutra.", Petar je nežno rekao.

Odmahnula je glavom. "Ne želim više ni trenutka da odlažem, Petre. Spremna sam.", mirno je rekla, iako se nije tako mirno osećala. U želudcu joj je kuvalo i imala je osećaj kao da će se svakog trenutka srušiti.

Klimnuo je glavom, obgrlio je oko ramena i poveo je ka kući. "Hajde onda da završimo sa tim."

Klimnula je glavom i svi zajedno su krenuli ka kući. Vrata im je otvorila dugogodišnja kućna pomoćnica. "Dobar dan."

Jana joj se osmehnula. "Dobar dan, teta Milka. Možete li nam svima skuvati kaficu?", ljubazno je upitala.

"Naravno, gospođice Jano. Brzo ću ja.", promrmljala je i otperjala ka kuhinji.

Jana je pogledala u Veljka i osmehnula mu se kad joj je namignuo. "Pa, dobar dan, porodico. Nadam se da ste me poželeli. Majko...", promrmljala je, sagla se i poljubila je.

"Šta ovaj traži ovde?", Ivan je zagrmeo.

Jana se okrenula ka njemu i pogledala ga. "Ko, Ivane?", mirno je upitala.

"Ne pravi se luda! Veljko."

"Zašto on ne bi došao ovde, Ivane? Ceo život je tu."

Ivan joj je prišao, uhvatio je za ruku, ali ju je Veljko u sekundi otrgao iz njegovog stiska i povukao je sebi. "Ne pipaj je.", zasiktao je. "Odgovori joj, zašto ne bih dolazio ovde?"

"Zato što si ubica, zajedno sa Darkom."

Jana ga je nakostrešeno pogledala. "Darko nije ubica. Ubica se nalazi ovde, među nama.", mirno je rekla, sela na fotelju i zapalila cigaretu. "Sve vreme je ovde i posmatra kako optužujete nevinog. Mama, ti bi volela da saznaš ko je ubica, zar ne? Volela si oca više od svega. Želiš li da znaš ko ga je ubio?", upitala je i nacerila se u sebi, kad je ugledala paniku na majčinom licu.

"Naravno.", promucala je.

Pogledala je u Ivana, Konstadina i Marka. "Vi? Da li bi i vi voleli da znate?", isto tako mirno je upitala.

Pogledali su se između sebe. U tom trenutku je Milka donela kafe, podelila im i u tišini se povukla. "Naravno da bi, Jano, ali mi već znamo ko je. Darko. I taj što stoji iza tebe."

Jana se nacerila. "Imaš li dokaze za to?"

"Naravno da ne, zaista misliš da su glupi da ostave tragove za sobom?"

Klimnula je glavom i pogledala u Aleksandra. "Bato..."

"U pravu si, Ivane, ubica nije glup da ostavi tragove za sobom, ali saučesnik je bio dovoljno pametan da nabavi dokaze, za svaki slučaj. Šta misliš, ko je od vas ubica?"

Jana je pomno pratila sve i u tom trenutku je shvatila koji je od njih znao za majčin plan. Frknula je. "Marko, zašto nam ti ne odgovoriš? Šta ti misliš, ko je od vas ubica?"

"Kako bih ja to mogao da znam?", zagraktao je.

Posmprdno se nasmejala. "Dobro, pošto niko od vas ne zna, ja ću vam reći. Sa sve dokazima. Ali da krenemo od početka ove priče.", mirno je rekla i pogledala u Mirku. "Koliko si platila doktorima da mi ubiju majku? Koja je to cena koju si dala da ubiju ženu koju je tvoj sin voleo i koja mu je rodila mene, Mirka?", zarežala je. "Šta je bilo to preče od toga da tvoj sin bude srećan i da podiže svoju porodicu?"

Mirka je prebledela. "Rekao ti je, prokletnik ti je rekao da ti je otac!"

Jana se cinično nasmejala. "Nije mi rekao. Tvoj saučesnik mi je rekao i ostavio dokaze. Koja je cena bila?", ponovila je pitanje.

"Dvadeset hiljada eura, sitnica, a rešilo mi je problem te uboge kurve. Mislila je da ću joj dozvoliti da se uvali ovde i uživa u svoj ovoj raskoši.", zlobno je rekla.

"O čemu vi pričate, dođavola?", Kostadin je zarežao.

Jana ga je pogledala. "Ja nisam vaša sestra, vi ste meni stričevi. Darko mi je otac, a Mirka mi je baba. Baba i deda su me oteli od majke i oca i podvalili me kao svoju. Sad znamo i razlog.", mirno je odgovorila.

"Majko, jesi..."

"Ta kurva bi vam sve uzela, zajedno sa vašim bratom i njihovim kopiletom."

Konstadin i Ivan su je zapanjeno gledali. Jana je bez prestanka motrila na Marka i shvatila da je sve vreme znao. "Šta je tebi otac uzeo, Marko, kad si znao ko je ubica i ćutao? Nemoj da poričeš, već sve znam."

Petar i Aleksandar su tek u tom trenutku pogledali u Marka i shvatili da je Jana u pravu. "Šta mi je uzeo? Hteo je da mi uzme, sve. Zbog tebe. Grizla ga je savest, želeo je da ode kod te druge ženturače i sve prizna tebi, kao i da sve ostavi Darku. Darku i Aleksandru. Oduvek sam znao da te majka nije rodila, a bila si mu važnija nego ja! Imala si svog oca, ali si morala da uzmeš i mog!"

Jana je skočila i prišla mu. "Imala sam oca? Ukrali su mi i oca i majku, ceo život gledam oca kao najstarijeg brata! Tvoja majka mi je uzela sve.", zarežala je.

Najednom je podigao ruku i udario joj šamar. Ivan je skočio, uhvatio ga i odbacio ga od nje, pa se okrenuo ka majci. "Ti si bolesnica, teška bolesnica. Kako si mogla, jebote?"

"Mogla je zato što moja Marina nije imala oca da je zaštiti. Nije imala nikoga sem mene, a zaljubila se u pogrešnog. Doduše, nije on kriv i on je bio samo dete. Oca nije imala, ali majku ima, da je osveti.", začuli su poznati glas i okrenuli se.

Jana je pogledala raširenih očiju u Milku. Bila je sasvim mirna, ali u ruci je držala pištolj, uperen ka Mirki. "Teta Milka... Spustite to, nije vredna toga. Svakako ćemo je predati policiji.", Jana je nežno rekla i krenula ka njoj.

Međutim, Milka se brzo pomakla i prišla skroz Mirki, uhvatila je za kosu i naterala je da klekne. "Moje dete, a tvoja majka je vredna toga, Jano. Ceo život sam sumnjala da nije umrla tokom porođaja. Bila je mlada, zdrava i jaka, šta bi moglo da krene po zlu? Došla sam ovde kako bih bila blizu tebe, jedinog što mi je ostalo od nje. Gledala sam te kako rasteš i kako tvoj otac brine o tebi, iako nikad nije smeo da ti kaže istinu. I on je sumnjao i plašio se da bi ti veštica naudila, znam da jeste.", procvilela je. "Hvala ti što si oduvek bila tako dobra prema meni i oprosti mi.", promrmljala je, a onda je pištolj opalio. Jana je vrisnula, a onda ju je obavio blaženi mrak i više ničega nije bila svesna.