Game of lies

Prolog

Uz blagi bol glave, scene iz života koga se nisam sećala ranije počele su da se nižu u mojoj glavi. Sada sam shvatila šta sam uradila i šta sam pretrpela.
*Prošlost*
Miloš:Katarina možeš li ti to?
Miloš:Katarina?
Ja:Hm,
Trgao me je iz misli
Ja:Da, naravno da mogu
Miloš:Nemoj da te uhvate bićemo u velikom problemu
Ja:Neće, naravno
Miloš:Luka donesi robu
Nova sam u ovome, otac me je upoznao sa Milošem, navodno je on sin njegovog starog druga, sumnjam da je tako, moj otac nikada nije imao drugove, nije voleo druženja.
U sobu ušao je momak braon kose, bio je veoma visok, činio se veoma opasno unosio nekakav nemir, pogled mu je bio hladan. Dao je Milošu kartonsku kesu sa robom.
Miloš:Luka upoznaj se sa Katarinom, ona je nova, odnosi robu preko granice
Luka:Opasan posao, Luka, drago mi je
Pružio je ruku, pozdravili smo se, pogledala sam ga u oči i ponovo sam osetila onaj isti nemir
Ja:Katarina, hrabra sam ja
Miloš se nasmejao, pružio mi je onu kesu uzela sam je.
Miloš:Katarina, uff mnogo je dugačko ime
Ja:Kata, zovite me Kata
Miloš:Kato, od sada si sa nama, u pola noći možeš da nas pozoveš ako je u pitanju posao sa ovog telefona
Pružio mi je nov telefon, uzela sam ga i stavila u zadnji džep.
Miloš:Ukoliko je nešto drugo u pitanju, onda pozovi sa svog telefona, Luka će ti dati nekoliko kartica za poslovni telefon, menjaćeš karticu posle svakog razgovora, ne želim greške, da li je sve jasno?
Ja:Jasno je
Miloš:Gledaj na nas kao na porodicu, ali ukoliko nas izdaš ta ista porodica će te uništiti
Klimnula sam glavom
Miloš:Ja sam glavni, Luka je moj najbolji drug, desna ruka i moj nesuđeni brat
Pogledala sam u Luku, nasmejao se kada je video da ga gledam, taj osmeh bio je čudan, probudio je u meni nekakvo čudno osećanje, nikada se ovako nisam osećala.
Miloš:Dakle, prvi posao ćeš odraditi sutra, Luka će ti dati detaljnije informacije ja imam posla sada
Laganim hodom, pošao je iz sobe koja je bila prepuna nekakvih antikviteta.
Miloš:Ah da, ukoliko nekada budeš uhvaćena, ne brini za to, poslaćemo najbolje advokate, u pritvoru ćeš biti, najviše 3 dana, ako budeš više to znači da nešto nije u redu ovde
Ja:U redu
Miloš:Želim ti sreću, vidimo se
Izašao je iz prostorije u kojoj smo ostali samo Luka i ja i one drvene veoma čudne lutke.
Luka:Šta si se zagledala, nisu uklete
Nasmejao se i ja sam za njim, najednom smo stali sa smejanjem i pogledali smo se na 30 sekundi, veoma kratkih 30 sekundi, skrenuo je pogled.
Luka:Da sednemo ovde?
Ja:Ovde?
Luka:Mislim možemo i u moju sobu ali ovde je sasvim okej, kako ti želiš?
Ja:Da, da, može ovde, samo sam u šoku jer živiš ovde
Luka:Pa ja sam mu nesuđeni brat tako da da, živim ovde, sedi gde želiš
Sela sam u braon kožnu fotelju, ovde u salonu sve se uklapalo, sve je bilo braon i sve je bilo od prirodnih materijala, dreveta ili kože.
Luka:Ovako, imaš nov pasoš, daću ti ga kasnije kada budeš dobila i kartice, sutra je let, ideš za Italiju, imaš li ideju kako ćeš preneti kokain preko granice
Ovo je bio prvi put da sam čula o kojoj je tačno vrsti droge reč.
Ja:Mogla bih u kofere samo bi to neko trebao da odradi
Luka:Kako misliš u kofere?
Iz ranca koji sam sa sobom nosila uvek izvadila sam svesku i olovku nacrtala sam mu na šta sam mislila. Muško, zagledao mi se u grudi koje su se videle zbog širokog dekoltea, povukla sam majcu ka sebi, trgao se i nasmejao.
Luka:Izvini, nije kao što misliš, zamislio sam se kako bi to izgledalo
Da li da ku verujem, deluje kao veoma ozbiljan momak koji posao ne bi mešao sa emocijama, nisam sigurna ali verovaću mu.
Ja:I šta misliš?
Luka:Dobra je ideja, kofere ću ti srediti, nije problem, možeš li onda večeras da navratiš po njih
Ja:Naravno da mogu
Luka:E sada da te upoznam sa Anom Rossi
Ja:Sa kim?
Luka:Sa novom tobom, Ana Rossi si ti, išla si na kurs za Italijanski
Ja:Certo che l'ho fatto(naravno da jesam)
Luka:Uozbilji se, nova si ovde i dok je tako nema opuštanja
Ja:Okej, izvini
Rekla sam to nekako glupirajući se, nasmejao se ponovo sam se zagledala u njegov osmeh koji me očigledno svaki put hipnotiše.
Luka:Ana takođe priča Italijanski i ima tetku Mariu u Italiji kod koje ide, tetkinu adresu ćeš dobiti u poruci kada sletiš sa avionom njoj ćeš ostaviti robu, u Italiji te čeka plaćeni hotel sa 5 zvezdica gde ćeš ostati 3 dana
Ja:U redu
Luka:Ne plašiš se?
Ja:Malo da, iskreno
Nasmejao se i primetila sam da ima rupice na obrazima kada se smeje.
Luka: biće sve u redu
Ja:nadam se
Zagledali smo se jedno u drugo, prekinula sam taj pomalo neprijatan trenutak.
Ja:Pretpostavljam da je vreme da krenem, navratiću večeras
Luka:U redu, vidimo se onda
Ustala sam i izašla sam iz sobe, momak sa rupicama mi je ostvario izlazna vrata, zahvalila sam i izašla sam. Potražila sam taksi i odvezla sam se kući.
Kasno je uveče, Luka mi je poslao poruku da mogu da dođem po kofere, zaputila sam se tamo peške. Koračala sam sama mračnim ulicama, ulična rasveta u ovom delu grada retko kada radi što je pijanicama pravo uživanje
Čula sam korake iza sebe, bili su glasni, osoba iza mene je sporo hodala, vukla je noge činilo se sa je to jedna od mnogih pijanica odavde.
Xy:Kato
Okrenula sam se i ugledala sam svoju da tako kažem poznanicu. Bila je to Mirjana, devojka sa ulice koja je kao i mnogi pošla totalno pogrešnim putem, nisam pogrešila u svom iskusnom procenjivanju, bila je pijanica, zarađivala je tako što je prodavala svoje telo, svoju lepotu i mladost. Sve to je radila samo zbog novca, da bi imala za alkohol od koga je zavisnik.
Ja:E Miro, kako si
Mirjana:Odlično, kuda ti ideš ovako kasno
Ja:Pa Miro ne mogu sve da ti kažem
Mirjana:Ideš da se nađeš sa momkom
Ja:Hahahah
Slatko me je nasmejala, smejala sam se dok njoj ništa nije bilo jasno.
Ja:Nema takvoga, nema još uvek
Mirjana:Nećeš da pričaš sa mnom
Ja:Nije da neću, žurim
Znala sam da se ne nalazim u dobroj situaciji, Mira nije bila psihički stabilna, alkohol joj je "pojeo" mozak.
Izvadila je fedrmez iz džepa.
Mira:Pričaj sa mnom, dosadno mi je
Nisam imala drugog izbora, ostala sam da razgovaram sa ovom opsnom pijanicom. Prošlo je nekih pola sata.
Ja:Miro ja stvarno moram da idem
Mira:Ne još
Osetila sam vibraciju u levom džepu
Ja:Izvini neko me zove
Klimnula je glavom, onako usporeno, pijano, odaljila sam se od nje i javila sam se, Luka me je zvao.
Luka:Katarina dolaziš li
U glasu mu se osetilo da je ljut
Ja:Zadržala me je Mira, ima nož
Luka:Ko je ona
Ja:Jedna pijanica iz ulice pored mene
Luka:Dolazim odmah
Ja:Nalazim se u
Prekinuo je poziv, nisam mu ni rekla ime ulice u kojoj se nalazim.
Vratila sam se kod Mire koja je sedela na nekom kartonu, povukla me je pored nje. Sela sam na taj štrokavi karton, bio je mokar, morala sam da prećutim jer je fedrmez držala kod mog stomaka. Pričale smo i ubrzo je Luka naišao.
Luka:Katarina pođi sa mnom
Mira:Ne može nigde ona
Povukla me je ka sebi, zagrlila me je, pored smrada od alkohola, osetio se i smrad nečistoće, Mira je bila jako prljava.
Luka:Koliko para želiš
Mira:Ja sam zaljubljena u nju i ne dam je ni za šta
Iako sam se nalazila u ozbiljnoj situaciji bilo mi je smešno, Mira i ja, pomalo čudno.
Luka:Miro ostavi Katarinu i hajde da sklopimo dogovor
Mira:Ovo radim samo jer si mi dosadio
Pustila me je, ustala sam i otišla sam iza Luke.
Luka:Idi do auta, dolazim ubrzo
Ja:Ima fedrmez
Luka:Ako sam rekao idi onda IDI
Viknuo je na mene
Mira:Ne deri se na nju
Luka mi je očima pokazao da odem odatle.Otišla sam do auta, misli mi nisu imale mira. Luka je veoma hrabar, izložio se opasnosti zbog mene. Jedva sam dočekala da se vrati, plašila sam se za njega iz nepoznatog razloga. Došao je, sasvim normalan,mirnim hodom kakav i inače ima.
Luka: Više nećeš imati problema sa njom.
Ja: Šta si uradio?
Luka: Ništa, malo smo popričali.
Ja:Nije ti ništa uradila?
Luka:Nema potrebe da toliko brineš, šta sam ti ja da tako brineš.
Zaćutala sam, bio je odbojan i hladan, nešto što me je uvek privlačilo. Uključio je auto i otišli smo do njega da mi da potrebne stvari. Izašla sam iz auta,kada nije bio u dvorištu, već je ušao u kuću, pošla sam ka kući i tada je izašao sa koferima.
Luka: Ovako ovde su koferi i roba je unutra, pasoš je tu,ima i stvari,dakle sve je tu spremno za sutra,ima li pitanja?
Gledala sam ga kako mi pokazuje da je u koferima sve, sagnuo se do kofera i kada je završio pogledao me je dok su mu se na čelu ukazale bore,zagledala sam se u njega i zaboravila sam da mu uopšte odgovorim.
Luka: Katarina
Ja: Ah da,nema pitanja,sve je jasno.
Luka:Hajde u auto da te odvezem kući.
Sela sam u auto,stavio je kofere u gepek koji je glasno zatvorio. Na putu do kuće naišli smo na saobraćajnu policiju koja nas je zaustavila.
Luka: Heh ajd da te vidim
Xx: Dobro veče, pregledamo automobile zbog dojave o tome da neko preprodaje oružije.
Luka: Naravno,izvolite
Nije mi bilo svejedno,Luka je izašao iz auta i ja sam uradila isto. Stali smo pored auta, jedan policajac je stajao sa nama dok su druga dva pretresali auto.
Xx: Kuda idete ovako kasno?
Luka:Vozim devojku kod njenih da prespava sutra putuje.
Xx:Lepo
Nesvesno sam se osmehnula kada je rekao da sam mu devojka. Kada je započeo igru hajde da je nastavim, približila sam mu se i uhvatila sam ga za ruku. Moram priznati srce nije moglo da prestane da ubrzano kuca. Kada sam ga uhvatila za ruku pogledao me je i kada je shvatio da nas policajac krajičkom oka gleda nasmejao se i uzvratio je stisak šake.
Xy:Unutra je kofer da ga pretražimo.