Cielo 🔛 #4 DVA SVETA

Poglavlje 7

DAVID 

Gledajući iz različitih uglova, posmatrači bi mi mogli dodeliti različite epitete. Ljudi ne vole različitosti, ne cene autentičnost... Stičem dojam da pred različitosti osećaju strah, jer je nešto nepoznato, strano... Ja sam polovinu svog života takav, uvek sam težio drugačijem. Išao sam putanjom nečega potpuno stranog osobi mojeg porekla. Nisam želeo da budem kao moj otac, niti kao moja majka. Znam ko je majka bila pre nego se udala za Luku. Mene herojstvo nije privlačilo. Niti sam želeo da me se plaše! Želeo sam da putujem svetom i upoznajem različite kulture, da izčavam religije i živote ljudi koji su toliko daleki našim prostorima. Zahvaljujući mom poreklu, mogao sam sve što pomislim. Sa putovanja u Nepal, sa nepunih dvadeset sam se vratio u Rim i promenio prezime, uzeo sam majčino, želeći, ludo želeći da budem mali, obični čovek. Studije filozofije su dodatno promenile moje poglede, proširile vidike. A, onda su se neki duhovi krvi koju sam nasledio javili i ja sam ipak završio ovde gde sam sada. I uživam na tom mestu. Ja sam jedino sledio osećaje, sledio sam putanje koje su me vodile do željenih osećaja. 

I, upravo, ova žena u mom naručju je ona zbog koje se još jedna želja ispunila. Verovao sam, slepo sam verovao da će jedna devojka biti prava... Nisam, da se razumemo, živeo kao monarh, isprobavao sam i odlazio, tražio sam taj specifični osećaj. I evo ga, taj mir, milina, ta nežnost koja mi kola venama, ta strast zbog koje mi srce jako kuca, da ispunjenost zbog koje mi je dah tako slatko težak. 

"Ne spavaš?" Upita, pomerajući usne tako da me dahom zagolica po koži. 

"Ne..." 

"Ni meni se ne spava." Bolje se ugnezdi na moje grudi, crtajući neobične figure prstom po mom stomaku. "Šta je stvorilo ove mišiće?" 

"Teretana..." 

"Ne mogu te zamisliti kao lika koji vežba u teretani." Po kretnji njenih usana po mojim prsima znam da se nasmejala. "Predrasude." 

"Kao klinac sam trenirao boks, išao na takmičenja, odustao od toga, međutim i dalje je odličan vid rekreacije... Posebno kad je u ringu jedan od moje braće. Onda, teretana je došla kao jedan vid pokušaja konekcije tela i mozga." 

"Wow, David." Podigne se, pa nalakti, gleda me u oči. "Sad mi je jasno tvoje kretanje." 

"Neki ga nazivaju genetikom." I sam se nasmejem. Hodam identično kao Luka. 

Zamisli se malo, a onda odvrne česmu i polete teme koje nisam vodio ni sa jednom osobom od fakulteta. Životne teme... Zanimali su je moji pogledi na svet, mene njeni. Ujedno fascinirali, otvarali nove sfere, pa i jedan konflikt koji se završio rvanjem po krevetu i završio snom u koji smo oboje izmoreni utonuli. 

Probudio sam se pre nje. Rekla mi je da je ranoranilica, a ja sam poznat po tome da spavam do podne ako alarm nije aktivan. Jutros sam u sedam otvorio oči. Sada je pola devet, gledam je kako spava i većam da li bih je budio. Nisam, pustio sam je da odmori. 

Spremio sam doručak, a nakon toga sam je vodio na jahanje. Iznenadio sam je. Bila je radosna poput deteta. Srećan sam. Jebeno. Noemina ideja je bila da se ne vraćamo u grad te večeri, već da se narednog jutra rano probudimo. Ona je obeveze imala već u osam. Pristao bih na sve, neka se noć ponavlja i ponavlja... 

Toliko toga sam saznao o njoj, toliko toga podelio sa njom. Jedna njena rečenica promenila je u sekundi nekoliko mojih planova. Prioriti umeju u sekundi da se promene. 

***

"Ne razumem!" Daniel ustane, besneći pogledom na mene. "Znaš li ti koliko posla iziskuje tvoja nagla promena imena?" 

"Mogu da pretpostavim." 

"Ne, ne možeš, inače ne bi tražio da se menja sve dva dana pred otvaranje." Izdahne kroz nos, pa udahne kroz usta. "Ok, Rinaldi, znaš da moraš da potegneš tatine vezice da sve završimo za dan?" Zna koliko sam protiv toga, ali jebeš ga! Znam i hoću, stoga mi je telefon u ruci i već u narednom momentu pozivam Luku, te mu ukratko objasnim situaciju i dajem Daniela. 

"Znači, Hedonu brišemo, Harite je naša nova boginja?" 

"Hedona ostaje naša, za sada..." 

"Hoću li ja tebe ikada razumeti, pitam se od kada smo se upoznali." Daniel mi je prijatelj, pre nego saradnik. 

"Imaš vremena, mlad si." 

"Dižem ruke, dok još imam pameti i živaca." Obiđe oko stola. "Idem i očekujem bonus." 

"Isplatiće ti se." Gledam za njim i osmehujem se jer plan skrojen u mojoj glavi izgleda fantastično. Ma kakva budućnost bila, taj plan mislim sprovesti u delo. 

***

Na dan otvaranja, i mojeg stupanja preko praga kluba, Rosi me obavesti kako je Daniel poručio da me čeka na poslednjem nivou. 

Sve je bilo završeno. Sve osim natpisa imena, ali po Danielovim rečima uskoro i to stiže. Zatim nastavim da obilazim segnent po segment, najduži razgovor povedem sa šefom osiguranja, po mom mišljenju to je najvažnija stavka. 

Onda me dočeka Luka, koji me odvuče prvu slobodnu prostoriju, pa kada završimo razgovor i saopšti da neće moći doći na otvaranje, ali da će sa majkom doći naredno veče i sam napusti prostoriju. Ostavi me u šoku, Diana namerava ovamo doći? 

Na hodnik i sam kročim, pa upadnem u žučnu raspravu Romea i Lote. Izbegnem je vešto jer sigurno nameru nemam donositi odluku da li devojke treba da imaju zlatnu senku na očima. 

Mene u tom momentu zanima isključivo gde je moja devojka... Pronađem je u sali gde jede sendvič dok slobodnom rukom drnda po telefonu. Znam i da joj je to deo buduće karijere, ali... Dobro, ne moram sve razumeti. Poljubim je u obraz, grleći je s leđa. 

"Koliko traje pauza?" 

"David?" Okrene se glavom ka meni. Proguta hranu pa me pogleda, oči joj igraju zagonetno. "Da li si slobodan noćas. Posle kraja moje smene?" Zatrepće. Nisam. Ali ne, neću joj reći. 

"Jesam. Zašto?" 

"Jer sam upravo čula da nema skidanja, a meni je u glavi fenomenalna tačka. Moraš je videti." Sada sam ja taj koji trepće. Ne, sad definitivno nema skidanja. 

"Moram." Potvrdim, pa je poljubim. 

"Malo je glupo da me ovde cmačeš, zar ne?" 

"Nije." 

"Ok." Sada je ona ta koja me poljubi, ja taj koji produbim poljubac. Zatim se odmičem od nje. "Moram da idem. Vidimo se, posle nastupa." 

"Gledaćeš?" 

"Ne bih to propustio ni za živu glavu." Tren kasnije dodajem. "Tebe, dušo, tebe." Namignem. 

Inače, nemam naviku da gledam nastupe. To nije moj separe.