Cielo 🔛 #4 DVA SVETA

2.

NOEMI

"Dosta je." Izgovaram skidajući šešir sa glave, pa nadlanicom obrišem kapljice znoja sa čela.

"Ne..."  Rouz odmahne glavom. "Još kod onog grma, okreni mi leđa, slikaću..."

"Umreću..." Podne je prošlo pre dvadesetak minuta i napolju je, prema mom osećaju solidnih 50 stepeni. "Dehidrirana sam i gladna..."

"Za dva minuta nećeš umreti! Kreni!" Zakolutam očima i narednih deset minuta sam pred Rouzinim objektivom. Tako je to kada ti je najbolja prijateljica ujedno i saradnik i profesionalni fotograf i najjači kritičaj i beskrajna podrška.

"Gotovo. Sad idemo na ručak." Njena rečenica je ostvarena tek nakon dobra dva sata, dok smo stigle u moj stan, istuširale se i spremile. Dok se Rouz šminkala ja sam birala rekvizite za kasnije fotkanje. To je još jedna od žrtvi koje zahteva moja budućnost. Zaklela sam se na maminom grobu da ću uspeti. Obećanje njoj ne mogu izneveriti jer samo ona i ja znamo koliko je verovala u mene, kakav mi je vetar u leđa bila sve do zadnjeg uzdaha i zato ću uspeti. Ispiniću svoj san i ona će me sa ponosom gledati odozgo.

***

"Misliš da je to pametno?" Rouz me gleda preko naočara. "To su opasna mesta..."

"Prvo, nemam izbora, novac mi treba, imam još dva meseca da bih sakupila dovoljno za školarinu." Godina na mom fakultetu košta ko svetog Petra kajgana. "Gde su regularni troškovi, tetkina terapija, odeća..." Od svoje popularnosti na instagramu zarađujem mizerne svote, ali ne smem odustati jer je to korak bliže budućnosti.

"Sve to razumem, ali brinem za tebe."

"Budimo optimistične. Provereno je, gugla sam, niti jedan skandal od kada je lokal pre pet godina otvoren. Najopasnije što se desilo bila je koškanje dva momka i to sam zapravo pronašla na nekom levom profilu."

"Nadam se da će biti sve u redu."

"Biće." Pogled bacim na sat i shvatim da ako odmah ne krenemo nećemo stići na zakazano fotografisanje.

***

Filmski luksuz. Oči će mi ispasti koliko zurim svuda okolo, a i kunem se da mi se vrti u glavi od ovoliko zveranja kako samo detalj ne bih propustila. Blaženstvo je ovo samo gledati. Koža. Zlatni dezeni. Crvena svila. Jebene ogromne sobe užitka. Poželim da na samo jedan minut uđem u dušu osobe koja je ovo osmislila.

Zlatokosa koja hoda ispred nas nekoliko devojaka i tačno pet muškaraca se zaustavi pred crvenim vratima, na koja prisloni karticu i ona se pomere, lagano predstavljajući najveću binu koju sam u životu videla. Rekviziti izloženi na njoj san su svake striptizete. Sreća da mušice ne lete okolo, inače bih nabacila par kilograma, koliko bi ih do sad uletelo u moja razjapljena usta. "Devojke drage i još draži momci..." Zlatokosa se dražesno nasmeje. Zgodna je i visoka, samo ne naročito lepa. Ne, to iz mene ne progovara ljubomora, surova istina - ima oči kao pikinezer i prenapumpane usne.  "Ovo je naša sala za vežbanje, ovde ćete nam se predstaviti, zatim uz muziku koju neko od, hajde da kažem, komije izabere, plesati desetak minuta. Moje mislišljenje je da je to sasvim dovoljno da se pokaže da li imate talenat ili ne."

I usledi zaista predstavljanje... Prvo tri člana komisije, Zlatokose, starije gospođe Pauline i jednog Romea koji je naglasio kako on kreira njihove kostime. U sebi sam dodala da i nije neki talenat, moji crteži su sto puta bolji... Bez lažne skromnosti.

Ovo je ozbiljna priča... Pomislim dok se penjem na binu. Na sebi imam, kao i svaka kandidatkinja helanke i pripijeni sportski grudnjak. Poslednja sam i svesna sam koliko mi je jaka konkurencija, a znam koliko mi je važno da dobijem ovaj posao... Trema me struže iznutra samo tako, molim se da to niko od njih ne vidi. Kada začujem prve taktove pesme proklinjem Zlatokosu jer nisam mogla dobiti nešto zavodljivije, strastvenije... Ovo uz šta ja treba da se uvijam oko šipke je najsličnije džezu. To je to. To su karte koje su mi pale i sa njima moram odigrati i pobediti. Sklopim oči na nekoliko trenutaka i prepuštam telo i dušu pesmi. Ja sam sama. Ja sam boginja!  Dugeš to sebi! Bodrim sebe i onda otvaram oči i stapam se se podijumom, sa pesmom. Osećam magiju, dok mi telo klizi, uvija se... Dok se bezbroj senzacija proliva ispod kože i klizi krvotokom i ispunjava srce...

Aplauz me zaustavlja i dušu spušta na zemlju. Očima sada klizam po prisutnim licima sve dok se ne zaustavim na licu muškarca koji stoji u pozadini. U drugom planu. Spoji nam se pogled i pogodi me direktno u stomak, moćno i kružno, šaljući nepoznate impresije. Moj pogled ostaje prikovan za njega sve dok ne siđem sa podijuma, a onda mu okrenem leđa. Tako je kako je.

"David?" Zlatokosa ustaje i okreće se ka njemu. Otkriva mi njegovo ime. "Nisam znala da dolaziš." Smeši mu se. Da sam gej pala bi na taj osmeh, kunem se životom.

"Nisam ni ja." Slegne ramenima i nonšalantno napravi par koraka. "Pa da čujem vaš izbor." Očima me, jebeno pomiluje. "Ovde je bolje nego u US Library of Congress." Kažiprstom dodirne donju usnu dok očima sada preleti preko mojih. Nasmejem se, jer ovo... Ovo je bilo neočekivano.

Zlatokosa isprati njegovu kretnju. Pratim je. Malo se namršti, pa baci pogled na mene, sa izdignutom obrvom.

"Žuriš?" Obrati se Davidu, koji načini kretnju između nehajnoh sleganja ramenima i jedva primetnog odmahivanja glavom. "Ok."

***

Obožavam ples. Obožavam da gledam kako ga muškarci izvode. Uživam u promatranju tela koja se kreću, lome, uvijaju u ritmu. Ali ovog puta bila sam ometena od strane crnokosog muškarca, širokih ramena i šaka koje kao stvorene da... Gospode Bože, Naomi! Džaba ja sebe ukorim, misli su opet tamo gde te šake dodiruju moje telo...

Koliko dugo nisi... Evo je godina kroz par dana! Jadnica! Kolutam očima dok vređam sama sebe. Ali od kada me je Roko onako povredio, svako muško sam omrzla... Tako je bar izgledalo...

I tako u mojoj mašti, u mozganju i promatranju objekta raspaljivanja mašte dođe trenutak gde Zlatokosa ustaje i govori da će reći zajednički donesenu odluku.

"Devojke, drage moje devojke, bile ste dobre... Ali samo za jednu ima mesta..."

Mantram da to budem ja. Ali kada vidim pogled kojim me gleda David, kojim Zlatokosa to prati... Gubim nadu.

"Mi smo se odlučili za..."

____________

Kako vam se čini?