Stigli smo u hotel oko 1 popodne. Do leta imamo jos sat vremena. Ja sam sedela na terasi i pricala sa Vivien dok je on unutra igrao igrice.
Vivien: ah ne mogu da docekam da dodjes imam puno toga da ti prepricam. Ne mogu ovako nije mi to to preko telefona a drugo dosta si naodmarala to dupe treba malo i da radis ne mogu sve sama.
Ja: hahahah ne brini drugarice ubrzo sam tu.
Vivien: znam kada krecete?
Ja: danas let nam je u 14h.
Vivien: znaci ako sam dobro izracunala oko 22h ste ovde.
Ja: tako je. Ugh ima da se sva ukocim.
Vivien: hajde hajde sta kukas letis prvom klasom a i svakako ces onog jadnog Kyliana da ugnjavis. Ti ces da se zavalis kao indijska krava a on ce da se ukoci glumeci dusek.
Ja: ma jel a od kad je to nastala koalicija izmedju vas pa branis njega umesto mene.
Vivien: ja sam samo realna.
Kylian: i u pravu si.
Ubacio se on pojavivsi se iza mene.
Ja: slusaj sad njega. Kazem ja udruzili se pa mi rade iza ledja.
Kylian: hej hej polako. Jeste ona u pravu ali ja se ne zalim. Sta god da treba za tebe da uradim nije mi nista tesko.
Poljubio me je u kosu.
Vivien: aww povraca mi se od vas. Ajde zaljubljeni golubovi odoh da radim i zelim vam srecan put. I Vic obaveznoi javi kad stignete.
Ja: hocu Viv vidimo se.
Prekinule smo te sam ja ustala sa stolice.
Ja:koliko je sati?
Kylian: pola dva je trebali bi da krenemo polako.
Ja: jao bre sto me nisi ranije zvao hajde zakasnicemo.
Kylian: ma necemo opusti se.
Nakon 10 minuta smo bili u taksiju. On je bio zamisljen a ja sam po poslednji put proveravala dokumenta. Iako sam to vec 100 put uradila morala sam. Sve je bilo tu. Ubrzo smo stigli na aerodrom. Platili smo taksisti te uzeli kofere i zaputili se ka salteru za proveru prtljaga. Posto smo sve obavili smestili smo se i cekali poziv za let.
Proslo je nekih 15 minuta a onda se zacuo glas spikera.
Spiker: mole se putnici za Pariz da se krenu ukrcavati avion uskoro polece.
Ustali smo i krenuli. Dali smo karte na uvid te nas je stjuordesa uputila do naseg mesta.
Kylian: zelis li da sedis do prozora?
Ja: da ako tebi ne smeta.
Kylian: zasto bi mi smetalo? Sasvim mi je svejedno gde sedim sve dok si ti pored mene.
Osmehnula sam se i prosla te sela do prozora a on nam je smestio stvari na policu iznad nas i seo do mene.
U tom trenutku se oglasio pilot.
Pilot: dobar dan dragi putnici ovde vas pilot Wiliam Grey. Molim vas da se svi vezete. Ubrzo polecemo i moguce su male turbulencije ali nemojte brinuti. Zelim vam ugodan dan i da uzivate u letu. Uradili smo sto je trazio te sam se oslonila na Kylianovo rame i zagledala se kroz prozor dok se avion polako krenuo odvajati od piste.
YOU ARE READING
Dok nisam upoznala tebe-Zavrsena
Teen Fiction"Ti si dokaz da bez ludila nema sreće" Victoria Reyes je mlada novinarka čiji život je izuzetno miran i posvećen poslu i ostvarivanju snova. Medjutim sudbina odlučuje da uplete svoje prste i u njen svet će zakoračiti mladić koji će učiniti da se sve...
