Anđeo slomljenih krila

Poglavlje 15

U sobi sam u velikom krevetu, sklupcana i pospana, mrak je, iz hodnika

je dopire svetlost, soba je ogromna, ne znam sta mi se desilo ali

osecam se tako smireno. Poslednje cega se secam je da sam poludela

zbog straha, i dozivela slom zivaca pred nekim pred kim nisam smela,

pokazala sam svoju slabost, trebala sam da se smirim, da disem duboko,

ali me je obuzeo preveliki strah, nisam mogla. Oglasila su se moja

creva, gladna sam, nisam znala da se snalazim po kuci pa sam udahnula

duboko i resila da cekam do jutra.

Neko je pokucao i uso.

-Budna si, Andjele? Jesi li bolje?

-Zasto me zovete tako? Da, bolje sam. Gde sam?

-Licis na Andjela, tako si nezna i nevina, lepa, imas lice kao Andjeo,

sjajis i unutrasnjom i spoljasnjom lepotom.

-Ali Vi me ne poznajete.

-Mhm, ali mi smo se sreli, dva puta, ako se ne varam, bilo je dovoljno

da shvatim da si ti Andjeo.

-Zbunjujete me.

-Zasto? Da li me se plasis?

-Ne, ne plasim se Vas. Ovde sam dosla da radim. Gde sam?

-U svojoj sobi, u mom stanu. Jesi li gladna?

Osvrnula sam se po sobi i klimnula glavom, mora da sanjam, ko jos

spremacici daje ovako luksuznu sobu. I odjednom je tako brizan i

pazljiv, sigurno ima taktiku, ako misli da me uvuce u krevet, nema

sanse, necu pasti na njegov sarm, iako mi je vec previse tesko da mu

odolim.

Posmatrao sam je, mog Andjela, jela je sa uzivanjem i polako. Nesto me

je probolo u srce, tako je zelim, boli me od pomisli da ode, kako sam

mogao ovako brzo da se zaljubim, moram to da sprecim, moram da se

saberem, inace ovo nece biti dobro. Znam da je svasta prosla, imam ceo

njen zivot u mom dosijeu, ali nisam znao da je to na nju ostavilo tako

dubok trag, da je toliko boli. Shvatam da ce biti mnogo teze prici

joj, ali poverovace mi na kraju, osvojicu je, pokazacu joj da sam

iskren. Znam da sam ja kriv za ono sto se desilo veceras, nisam trebao

da budem onakav gad, odavno sam shvatio da ona nije takva, moram da se

promenim prema njoj. Znam da sam uzimao sve i da mi je svaka dolazila,

ali one su bile bezvredne, samo igra. Ona je ona prava.

-Hajde jedi.

-Jedem, jedem.

-Osecas li se bolje?

-Da. Volela bih da pocnem da radim, recite mi koja su moja zaduzenja?

-Odmori se. Ne moras odmah da radis.

-Ali zasto sam onda ovde?

Dodirnuo me je nezno rukom i pomerio mi kosu sa lica. Taj dodir me je otopio.

-Mozda je tako sudjeno Andjele.

-Zbunjujete me.

-Prestani vise da mi persiras Lorena.

-Ali kako, Vi ste moj gazda, ja treba da radim za Vas?

-Ne malena, neces raditi.

-Ne razumem Vas.

-Prestani da mi persiras.

-Sergej, kako me ne razumes, ja moram da radim, nemam gde da odem,

treba mi smestaj i plata.

-Zar ti se ova soba ne svidja? Ne brini za novac, ja ga imam i

previse. Sutra cemo otici u soping, u setnju. Malena, ja zelim da te

bolje upoznam, zelim da budes moja, ne moja radnica, vec moja devojka,

samo moja.

-Jesi li ti dobro? To je nemoguce? Vasa, ovaj, Tvoja majka me je

poslala ovde da radim, ja nisam tvoj nivo, ne znas nista o meni, ja ne

mogu, ne mogu. Zelim da idem odavde!

-U redu je malena, smiri se, sve je u redu, ja sam strpljiv,

upoznacemo se. Hajde sad, spavaj, kasno je.

Ususkao me je u krevet i pricao mi nesto lepo dok nisam zaspala.

Gledao sam je kako je spavala, izgledala je tako nevino, smireno,

nezno, zabolelo me je koliko je moj Andjeo propatio. Koliko je dosta,

koliko boli moze izdrzati tako krhko bice? Ucinicu sve za nju,

usrecicu je. Volim je.

Izaso sam polako iz sobe, bio sam besan na sve koji su je povredili,

otisao sam u teretanu, vezbao sam dok me bes nije napustio, istusirao

sam se i lego da spavam, sa mojim Andjelom u mislima, toliko sam zeleo

da je dodirnem i osetim.

Probudila sam se, bilo je sest sati na budilniku, ustala sam, osvrtala

se po sobi, usla u kupatilo, bilo je savrseno, u crno zlatnim

tonovima, ogromna tus kabina, savrseno opremljena. Osvrtala sam se po

tus kabini shvativsi da ne znam kako se pusta voda, palila su se neka

svetla i odjednom me zapljusnuo val ledene vode, pocela sam da

vristim, prehladicu se sigurno. Brzo sam se otusirala, izasla i obukla

krem trenericu, zavezala kosu u rep izasla iz sobe, bilo je tiho,

otisla sam do trpezarije i usla u kuhinju, svrsena i besprekorna

kuhinja mi je oduzela dah. Pokusala sam da se snadjem i da pripremim

dorucak, pronasla sam sve namirnice pa krenula na spremanje, pocela

sam da pevusim lagano, uzivala sam u pripremanju pohovane piletine sa

susamom i povrcem, iako sam se malo teze snalazila sa svim aparatima u

kuhinji. Spremila sam sve i postavila na radnu plocu. Htela sam kafu,

ali je nije bilo, videla sam kafe aparat i pokusala da skuvam kafu na

njemu, ali aparat je poceo da ispusta cudne zvuke. Divota, pokvarila

sam ga. Sergej ce biti ljut. Uhvatila sam se za glavu i sela na pod,

zaboravila sam na sve, sve sam upropastila.

-Malena, jesi li dobro?

Zacula sam glas iz daljine.