Anđeo slomljenih krila

Poglavlje 8

Lorena

Gledala sam ga, suze su mi se slivale niz obraze, dodirnula sam mu obraz, nežno. Htela sam da ga utešim, da utešim mog voljenog muškarca, ali nisam mogla, nešto mi nije dozvoljavalo.

Toliko boli je preživeo, toliko tuge. Na neki način tek sad razumem zašto je tako povučen, zašto ne veruje nikome, ne izlazi toliko, predan je poslu, želi da zaboravi sve tako što će stalno raditi.

Boli me što ga gledam takvog, a ne mogu da ga utešim. Ne znam ni šta da mu kažem. Šta da uradim?

„Malena, lije kiša, smrzavaš se. Molim te, hajdemo gore, reći ću ti sve što želim."

„Ne mogu, nisam sigurna, toliko mi je toga u glavi, treba mi vremena."

„Malena, ne teraj me da upotrebim silu, nemoj biti prkosna." „Nećeš me povrediti, znam."

„Pa i neću." Podigao me i stavio preko ramena. Svi su nas ljudi gledali, bilo me je sramota.

„Spusti me Sergej, molim te."

„Ne, dok ne odemo gore. Da vidim da li si golicljiva?"

„Ne, molim te."

Jednom rukom me je držao a drugom golicao, izluđivalo me to, smejali smo se zajedno. Ušli smo u lift i spustio me je. Naši pogledi su se sreli, gledali smo se, dodirnuo mi je usne palcem, tako lagano, gledao me je u oči sa tako velikom željom. Rukama mi je nežno prešao po obrazu, prestala sam da dišem na tren. Približio mi je usne, ali me nije dodirivao. Toliko sam želela da ga poljubim.

„Oh malena, budi moja, daj mi šansu, toliko te želim."

Toliko su me palili njegovi dodiri, njegove usne su me mamile. Zvono lifta nas je trglo. Brzo sam izašla.

„Presvuci se malena, skroz si mokra, ali prvo ću ti pripremiti kupku da se ugreješ. Hajde Anđele, dođi." Pružio mi je ruku i poveo me ka njegovoj sobi, zatim prema velikom prostranom kupatilu.

Ušli smo. Pustio je vodu da se napuni kada. Za to vreme su mi svakakve misli padale na pamet, tako sam ga želela, previše, ali ispala bih laka da mu sada dopustim da bude sa mnom.

Sergej

Seksualni naboj između nas je pucao. Želeo sam je, želeo sam da je mazim, dodirujem, ljubim, da je dovedem do ludila, da vodimo ljubav i da zaspi u mom zagrljaju, da se probudi pored mene, i da budem ja ono prvo što će ugledati kada se probudi i poslednje kada zaspi.

Nisam smeo da je dodirnem, ne mogu da uradim to mom Anđelu, mora prvo da mi veruje, da poželi da bude sa mnom, da oseća nešto prema meni, a onda će sama odlučiti da li želi da budemo zajedno.

Napunio sam kadu, ostavio peškir i bademantil, i moju majicu, pošto su sve njene stvari pokisle. Izašao sam iz kupatila i ostavio je samu. Moram da se smirim pre nego ona izađe, imamo o mnogo čemu da razgovaramo, ali ne dok je ovako jako želim.
Izluđuje me.

Tako je lepa, zgodna, poželjna, seksi, a pre svega je dobra, iskrena, pametna, nežna, pažljiva, draga. Zaljubio sam se u nju, previše. Kako da se smirim kada se plašim da je ne izgubim, da ne ode opet, da ne pobegne.

Lorena

Ostavio mi je peškir, bademantil i njegovu majicu. Super, nemam veš, šta ću da obučem, a i sve stvari su mi mokre.

Briga me, obući ću majicu i bademantil, i odmah ću pobeći u svoju spavaću sobu. Ušla sam u toplu vodu, opustila me je. Kupka puna mehurića i pene, skoro sam zaspala kada me je trglo kucanje i nežan muški glas.

„Malena, predugo si tamo, je li sve u redu?"

„Da, u redu je, izlazim ubrzo." Izašla sam iz kade, istuširala se, obrisala, obukla majicu i bademantil. Imala sam tako čudan i glup osećaj.

„Evo me."

„Sedi." Seo je iza mene i počeo nežno da mi suši kosu peškirom, a zatim da me lagano češlja, to mi je tako prijalo, bio je nežan i pažljiv, njegovi prsti su mi lagano dodirivali leđa i ramena.

„Mislim da mi se spava." Tiho sam rekla.

„Hajde malena, vodim te na spavanje." Uzeo me je u ruke i poneo ka mojoj spavaćoj sobi. Smestio me nežno u krevet i ušuškao. „Laku noć Anđele, lepo spavaj," rekao je tiho i poljubio me nežno u obraz.

Zaspala sam istog trena.