Beautiful Rome -> h.s.

Chapter 2

Pregledala sam rokovnik dok sam jela tjesteninu sa spinatom i ribom. Adalina je donijela jutros dok sam se tuširala. Sunčan dan mi odlično korisit,pomislila sam gledajući kroz prozor na kome su crvene zavjese lepršale od toplog povjetarca. Ponovo sam pogledala u rokovnik te pregledala mjesta koja su danas bila na redu. Srce bi mi se uvijek steglo kada bih pogledala rječ Koloseum ispisanu tankim, kosim rukopisom. Začula sam kucanje na vratima, primrljala sam "uđi" ne dižući pogled.

- Gospođice Carli, vaš vodič je došao. - rekla je trgnuvši se kada sam brzo ustala sa stolice.

- Trebao je biti ovdje tek za pola sata. - rekla sma gledajući sat na ruci.

- Da, ali je rekao da je stigao ranije završiti. Ako niste spremni rekla je da će vas pri čekati. - rekla je skupivši ruke.

- Ne, reci mu da sam spremna. Samo da uzmem fotoaparat. - rekla sam.

Adalina je klimnula glavom i izašla iz sobe. Uzela sam fotoaparat sa natkasa i zgrabila bež torbu i koja je bila okačea na stolicu. Zaključala sam vrata te otrčala do stepenica . Dok sam silazila stepenice su škriputale više nego inače. Kraj stepenica je stajala Adalinina baka pjevušeći mijenjala cvjeće iz roze vaze. Nasmijano sam joj klimnula glavom dok sam prolazila. Kada sam ušla u predvorije pogledala sam oko sebe i vidjela momka kako gleda sliku Venecije.

- Izvinite, vi mora da ste... - stala sam kada se momak okrenuo. Prvo sam ga gledala sa čuđenjem a zatim uzvratila namršteni izraz lica

.

- Sta ti radiš ovdje? - rekla sam prekrstivši ruke.

- Obavljam svoj posao kao i svi drugi. Nisam znao da je zabranjeno - rekao je sarkastično.

- Nemam baš puno vremena. Bilo bi dobro da krenemo.- rekao je ne gledajući u mene.

- Za tvoju informaciju i ja sam sinoć obavljala svoj posao i nisam znala da je zabranjeno i ček , jesi li normalan neću ići sa tobom, osobi kojoj ne znam ime - rekla sam hsiterično.

- U redu. - rekao je slegnuvši ramenima.

-...srećno sa traženjem novog vodiča. Usput ime mi je Harry - rekao je jednostavno, okrećući se.

Gledala sam u njegova leđa kada sam se sjetila da je gospodin Villy rekao da je imao poteškoće sa pronalaženjem vodiča.

- Stani - rekla sam, baš kada je stajao na vratima. Pogledao me zbunjeno kada nisam progovarala nekoliko trenutaka.

- Idem sa tobom - rekla sam, žaleći u sebi zato što sam pregazila ponos.

- U redu , onda me prati - rekao je.

- Ići ćemo podzemnim prevozom, zbog vrućine - nastavio je i uskoro sam mogu gla osjetiti o čemu govori.

- Koliko ima do podzemne željeznice? - upitala sam kaskajući za njim.

- Još malo ni sam Koloseum nije toliko daleko - rekao je. - Već si umorna?

- Naravno da ne - rekla sam, uspravljajući se. Uskoro sam ugledala oronule stepenice ka podzemlju, te sam odahnula. Harry je ispružio Jedva sam čekala da sjednem i predahnem.

- Pogledaj tamo linija 2 - rekao je. Krenula sam za njim povrmeneo šepajući zbog sandala. Ušetali smo u metro, odmah sam sjela na stolicu, te krenula promatrati ljude oko sebe, bilo je puno turista ali sam mogla prepoznati i italijane među njima.Sve me podsjetilo na londonski metro. Tri bake naspadam mene su sjedile i plele u svojim raznobojnim haljinama. Pitala sam ih da ih slika, na sta su odmah pristale ali sa uslovom da se vide pletiva

- Ako imaš nekih pitanja, slobodno pitaj. - rekao je Harry nakon što me nedobravajuće gledao zbog slikanja. Razmislila sam na trenutak, te okrenula glavu prema njemu.