Player's game

9.dio

Emily's p.o.v

Odmaknula sam se od Neymara.Glazba u klubu je naglo utihnula i sve je postalo neobično tiho.Možda čak i pretiho.Pogledala sam u Neymara koji je bio zbunjeniji od mene.

"Čini mi se da smo nešto propustili."rekao je.

"Da,čini se i meni...idemo provjeriti što se dogodilo."rekla sam te ga povukla za ruku.

Ušli smo unutra a svi gosti koji su bili na zabavi bili su kod stepenica i gledali prema gore.

"Stvarno smo nešto propustili"promrmljala sam pa krenula sa Neymarom do Gerarda i njegove ekipe.

"Gerard gdje je Maite?"zabrinuto sam pitala.

"Gore je..."kratko je odgovorio zabrinutim tonom.

Odozgora se čula samo glasna tišina što me jako zabrinulo.Maite inače nikada nije tiha.

Pogledala sam u Neymara koji je bio jako zbunjen.Nije znao što se događa.

Bez razmišljanja sam otrčala gore tražiti Maite.Pogledala sam u svim sobama,sve dok nisam došla do zadnje...ili prve...ovisi sa koje strane gledaš.Ušla sam unutra i zatekla Maite.Stajala je kao skamenjena i sva uplašena.Vidjela sam i onu trudnicu sa M...M...Maia,Maribel...Mari..uglavnom ta cura koja je trudna držala je palicu za bejzbol u ruci.Niz tu palicu je kapala crvena tekućina.Podsjeća me na krv.

Trudnica da nekoga ubije?Ne moguće... pomislila sam.

Onda sam pogledala dolje i vidjela onog Michaela kako beživotno i nepomično leži na podu.Priznajem...sada me strah.Najgore misli mi prolaze glavom.Kao na primjer,što ako sada mene i Maite napadne?Što Ako je cura vampir i gladna je?Što ako mi je ovo zadnja minuta života?

Cijelo vrijeme sam ju gledala.Nisam pogled maknula sa nje.Previše me strah.

"Nisam htjela..."odjednom je prekinula tišinu svojim jecajem.Najednom se počela tresti.

"Mari smiri se..."tješila ju je Maite.Iskreno,bolje je za mene da ništa ne govorim.Jest da je ta Mari trudna,jest da je taj Michael negativac...ali ne možeš samo tako ubijati ljude.I to još sa djetetom u sebi.

Pogledom sam 'putovala' od Mari do Michaela i obrnuto.

"Em,pomagaj!"trgnuo me Maitin glas.Protresla sam glavom lijevo-desno pa prišla Maiti i šapnula joj:

"Bolje da ništa ne govorim Maite."odmaknula sam se te pogledala Mari"Mislim da bi morali nazvati hitnu.Pitanje je da li je dečko uopće živ..."promrmljala sam pa posegnula za telefonom.Kada sam krenula tipkati broj Mari me lupila u ruku a mobitel je pao i razbio se u 1000 malih komadića.

Bijesno sam ju pogledala i krenula sa vikanjem,no ona je bila brža pa rekla:

"Ne smiješ zvati hitnu!Shvatiti cće da sam ja kriva i ja ću završiti u zatvoru."zajecala je.

E,curo,trebala si na to prije paziti..pomislila sam u sebi,ali nisam ništa rekla.

"A kako bi oni shvatili ako mi ne bi ništa rekle?"ubacila se Maite u razgovor.

Mari je slegnula ramenima pa krenula van.Izašla je iz sobe i vjerojatno otišla dolje.Maite i ja smo se uplašeno pogledale,a ja sam naravno onda rekla:

"Maite,ova je za ludnicu!Pre opasna je!"kimnula je glavom u znak slaganja.

"Em,hoćemo li onda zvati hitnu ili?"

"Naravno da hoćemo.Daj mobitel."pružila mi je svoj mobitel.Kada sam krenula tipkati broj zbunjeno sam pogledala u Maite pa ju pitala:

"Koji je ono broj hitne pomoći?"