Njegovi demoni

XIX - Šansa

,,Uff. Još više mi je muka kada gledam to. Smrdi!" - Napravim zgroženu facu jer mi je opet muka.

,,Ja ću srediti, a ti se okupaj u kupatilu na spratu. I legni posle toga." - Gurne me ka izlazu.

,,Hvala ti."

Odem i okupam se, te obučem bademantil i tako sa mokrom kosom legnem na krevet, ne mareći za to što kvasim jastuk.

,,Je l ti bolje?" - Upite me Dragana nakon što pokuca na vrata i ja je pustim unutra.

,,Idalje mi je muka." - Kažem zatvorenih očiju.

,,Mislim da je najbolje da pozovemo gospodina Danijela. Moraš kod lekara." - Osetim da se dušek na krevetu malo spustio i znam da je sela do mene.

,,Nikako!!" - Otvorim oči i povičem. - ,,Danas mi je šansa da izadjem iz ovog zatvora!! Dau dokažem da neću pobeći! Molim te, nemoj da mu kažeš. Evo, odspavaću i biće mi bolje."

,,Neću mu reći, ali ako se ovo nastavi ovako nećeš imati izbora." - Ustane i krene ka vratima. Zastane pre nego što otvori vrata, te me pogleda i kaže. - ,,Razmisli šta je uzrok ovome, a hrana sigurno nije."

Ostavi me zbunjenu. Šta misli pod tim da razmislim šta je uzrok. Nisam nikakav doktor. Kako mogu znati. Sigurno je hrana. Možda ona ne želi da prizna jer je ona pravila. Odspavaću i sigurno će prestati.

Pokušam da se uspavam i nekih dvadesetak minuta mi je teško išlo za rukom da zaspim. Zamišljala sam kako bi izgledala ta proslava na koju idem sa Danijelom. Koliko bi ljudi tamo bilo. I tokom tog zamišljanja i stvaranja scenarija u glavi, nekako sam zaspala.

Kada sam se probudila, sat je pokazivao da je 12 sati, što znači da sam dva sata spavala. Sreća mi se osmehnula kada nisam osetila bol u želucu i mučninu.

Nasmejana sam ustala iz kreveta i protegla se. Dodirnula sam kosu i osetila da je idalje vlažna, te odlučim da je osušim.

Nakon sušenja, obučem plavu lepršavu letnju haljinu, te sidjem u dnevnu gde zateknem Draganu kako briše prašinu.

,,Nije mi više muka!" - Osmehnem se te sednem na ugaonu garnituru.

,,Super." - Nastavi da briše.

,,Jesi li za partiju šaha?" - Uzmem kutiju šaha sa stola, gde smo je prošle večeri, nakon dve partije, ostavile. Kao mala sam igrala sa tatom šah, te tako i znam da ga igram.

,,Nije ti dosadilo da gubiš od mene?" - Nasmeje se.

,,Misliš nije mi dosadilo da pobedjujem?" - Igrale smo deset puta do sada i svakog puta sam pobedila.

,,Možda te sada pobedim. Nikad ne reci nikad." - Namigne mi i ostavi krpu na polici od televizora, te sedne preko puta mene.

,,Hajde." - I krenemo.

Naravno da sam ja opet pobedila.

.....

,,Prelepa je." - kaže Dragana dok ja vadim iz crne kutije koju je Danijel jutros pominjao, jednu svilenu crvenu haljinu na bratele sa dekolteom i prorezom na desnoj nozi.

,,Stvarno jeste. Kako je mekana." - Potvrdim njenu tvrdnju.

,,Hajde, požuri. Znaš da Danijel ne voli kašnjenje."

,,I ja ne volim da me kidnapuju i drže zatvorenu. Neka se navikava." - Kažem te najsporije odem do garderobera kako bi se presvukla.

,,Stvarno si detinjasta." - Nasmeje se.

,,Ne brini, požuriću samo zato što ne želim da ga iznerviram i ne odem na tu proslavu!!"

Svučem staru odeću, te obučem crvenu haljinu i pogledam se u ogledalo. Uz ovu haljinu bi mi odlično išle crne sandale sa štiklom, koje na moju sreću posedujem, kao i mnoge druge.

Ko bi rekao da Danijel ima tako dobar ukus.

Očigledno ima, kada je baš mene oteo. Namignem sebi u ogledalo na moju šalu.

_ _ _ _

Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸