Srce Ne Zaboravlja (Liam Payne)

Ono sto mi zelimo

''Ne brini se Zo, necu da uradim nista sto ne zelis.'', zadirkivao me je, dok su mu ruke pale nize niz moja ledja.

''Mislila sam da smo se sinoc dogovorili nesto?''

''To je bilo sinoc.'', njegov pogled je sarao po mom licu, kao da je zeleo da upamti svaku crtu, ''Pravila postoje da bi bila prekrsena Zoi.'', primakao mi se i prosaputao ove reci na uvo.

Jeza je proletela celim mojim telom. Nezno mi je gricnuo uvo, a onda poceo da me ljubi po vratu. Opijali su me njegovi poljupci, nisam zelela da prestanu, ali sam se onda dozvala pameti i setila gde smo.

''Liame, ne mozemo. Imas verenicu.'', polozila sam sake na njegove grudi, blago ga gurajuci od sebe.

Primetio je da se ne trudim previse da ga sklonim od sebe, zbog cega se nasmejao, ali je stao, gledajuci me pazljivo.

''Znas zbog cega je ona moja verenica Zoi, prestani da se odupires.'', naredio je, privlaceci me blize sebi, dok su mu se ruke sada nalazile prakticno nekoliko centimetara iznad moje zadnjice.

''Ne mogu ja ovo.'', odmahnula sam glavom, zbog cega me je naglo pustio.

Gledao me je polu zbunjeno, polu iznervirano. Polozio je ruke na ogradu balkona, prakticno me hvatajuci u zamku. Nije mi dopustao da mrdnem, zbog cega sam postidjeno skrenula pogled. Znala sam da sam glupaca sto ne iskoriscavam ovaj trenutak s njim, ali imala sam svoje razloge, morala sam da zastitim sebe od sigurnog bola koji ce nastupiti onog trenutka kada budem otisla odavde.

''Sta tacno ne mozes? Da budes sa mnom? Sta?!', zvucao je nekako zabrinuto.

''Nije to u pitanju, znas to.'', odmahnula sam glavom.

''Nego sta je Zoi? Kako ne shvatas da ne mogu vise! Ne mogu da izdrzim da budem ovoliko blizu tebe, a da te ne zagrlim ili poljubim, da ne osetim tvoj dodir i tvoje usne.'', primakao mi se jos blize.

''Ne mogu da ti budem druga!'', pukla sam.

Nisam zelela ovo da kazem naglas, ali sada kada jesam, bilo je gotovo. Bar sam izbacila to iz sebe. Gledao je u mene u neverici, previse zatecen da bi ista rekao.

''Ti meni da budes druga?'', uspeo je da promumla, ''Da li to ozbiljno mislis?'', pitao me je tolikom ozbiljnoscu da sam se osetila pomalo glupom.

Samo sam klimnula glavom, nesposobna da ga pogledam u oci.

''Pogledaj me.'', naredio mi je i ja sam poslusala, ''Ti si meni prva, jedina i poslednja, da li razumes ovo sto ti pricam?'', opet sam samo klimnula glavom, nesposobna da recima odgovorim. Znala sam sta je time mislio...ja sam njegova prva, jedina i poslednja ljubav, ''Nisam bio ni sa jednom otkada si otisla Zoi. Anastasiju ne mogu da podnesem, iako se ona trudi to da promeni. Ona je za mene samo majka mog deteta i nista vise, neko s kim sam primoran da glumim ljubav. Kako uopste mozes da pomislis drugacije?'', nije bilo ljutnje u njegovom glasu.

''Plasim se.'', samo sam rekla sto je i bila istina.

Bilo mi je drago sto sam cula ovo od njega. Da se ipak nista nije promenilo, da je trpeo Anastasiju samo zato sto je morao, ali nisam lagala kada sam rekla da se bojim, jer jesam. Plasila sam da ozivim sva osecanja koja sam zakopala duboko u sebi, a koja su sada, zbog njegove blizine, isplivavala na povrsinu.

''Znam, i ja isto, ali tako te zelim.'', ocesao je moje usne svojim, ''Reci mi da me ne zelis i prestacu da insistiram istog trena.'', sada se odmakao kako bi mogao da me pogleda u oci.