Fake love

3.Orhideje

-Ovo je....čudno.-Kim,koja je po deseti put prelistavala pismo,je promrmljala,sumnjičavo me pogledavši.

-Šta je čudno?-radoznalo sam upitala,sedajući na krevet pored nje.

-Nema agresije. Posesivnost je prisutna ali agresija i arogantnost ne. Čudno...-ponovo je krenula da čita pismo.

Otela sam joj pismo iz ruku.-Pa? Zašto mora da bude agresivan i arogantan?

Kim me je skeptično pogledala.-Halo? Mafija!

Zakikotala sam se.-Ma daj Kim, misliš da bi moji bili sposobni da me spoje sa mafijašem? Oni ni pešački ne smeju da pređu na crveno, a kamoli nešto drugo.

-Ima smisla.-Kim je protrljala bradu.-Ali opet!-skočila je sa kreveta.

-Zar nisi mogla da sačekaš da ga vidiš pre nego što si poslala svoj pristanak? Šta ako je dobar i mica a izgleda užasno?-Kim je upitala plačnim glasom.

Prevrnula sam očima.-Nije, mama je rekla da je lep. A znaš kakva je kad su u pitanju izgledi momaka.

Kimine oči su se iznenađeno raširile.-Keva je rekla da je lep? Au. Jedna briga manje.

Nasmejala sam se.-Da,baš. A ugovoreni brak ko šiša. Bitno je da je frajer.

-Pa da. Nego, šta ti je odgovorio na tvoj slavni SMS pristanak?-upitala je,svalivši se na lazy-bag.

-Ništa.-iskreno sam odgovorila.

-Možda nije primio poruku. Moli Boga da je to u pitanju...-Kim je gunđala sebi u bradu.-Ali opet, ne mogu da verujem da su ti tvoji to uradili! Mislim,ti si njihova princeza! Uvek su te mazili i pazili i branili ti da imaš dečka! A onda ti ugovore brak iz vedra neba!-isfrustrirano je prošla rukom kroz kosu.

-Da,pa...sve se bojim da ovaj brak nije isplaniran godinama unapred.-uzdahnula sam.

-Ne verujem. Ne bi mogli to da kriju,znaš i sama kakvi su, roditelji su ti.

Morala sam da se složim.-Istina.

Kim je ustala i sela pored mene, obgrlivši me rukama.-Koji plot tvist zar ne?

Klimnula sam,grleći je.-Sada verujem u profesorkina predanja o sudbini.

Obe smo se zakikotale, ispunjavajući sumornu atmosferu malim zracima sreće.

                             ***

-Sigurna si da mi ova kombinacija pristaje? Nešto mi se ne sviđa...-upitala sam Kim, koja je polako gubila živce.

-Da,sigurna sam! To je the one!-njen glas je odzvonio sobom.

-Uf...-sela sam nazad za svoj radni sto i zagledala se u monitor laptopa.-Nervozna sam. Pet do dva je.

-Pa?- Kimino lice razvučeno preko ekrana je počelo da dobija iznerviranu grimasu. -Nemaš razloga da budeš nervozna. Izgledaš kao boginja! I upoznaćeš svog Apolona u cvetnom paviljonu.

Frknula sam.-Kako znaš da će tamo biti cveća?

-U paviljonu uvek ima cveća! A sad idi! Zakasnićeš!- brecnula se, a potom se video poziv prekinuo.

-Dobro...-zaklopila sam laptop i ustala. Stala sam ispred ogledala i još jednom odmerila svoju odevnu kombinaciju.

Letnji kombinezon bež boje koji se na donjem delu završavao se na polovini butina poput dužeg šorca,sa širokim bretelama na gornjem delu koje su išle preko ramena a samim tim dopuštale da mi vrat, ključna kost i deo leđa ostanu otkriveni.

Pustila sam da mi kosa slobodno pada a što se obuće tiče, odlučila sam se za bele patike sa bež detaljima koji su se savršeno slagali uz kombinezon.

Pre nego što sam mogla da se predomislim u vezi odlaska, automobilska sirena me je naterala da munjevitom brzinom izjurim iz kuće.

Otvorivši ulazna vrata,ugledala sam ogromnu sivu limuzinu, parkiranu na prilazu.

-Ijao...-jedva sam uspela da promucam.

Na brzinu sam zaključala vrata kuće a potom ključ tutnula pod otirač.

-Gospođice Ilijana?-začula sam iza sebe.

Polako sam se okrenula ka limuzini ispred koje je sada stajao muškarac srednje visine, obučen u svečani plavi sako i pantalone iste boje.

-Zdravo, ja sam Majk.-prišao mi je za korak i rukovao se samnom.

-Poslat sam da vas dovezem na rođendansku zabavu gospođe Kim. Molim vas, udobno se smestite.-otvorio je vrata limuzine.

Bez reči sam ušla unutra.

Majk je zatvorio vrata a potom seo na vozačevo sedište i pokrenuo vozilo.

Nervozno sam počela da cupkam nogama.

Kako bih skrenula misli, počela sam da razgledam unutrašnjost limuzine.

Sve je bilo toliko skupoceno i elegantno.

Odjednom, ukočila sam se.

Zgrabila sam telefon iz džepa kombinezona i ušla u poruke.

Ne mogu da verujem da sam zaboravila da kupim poklon Taehyungovoj baki!

Pronašavši Taehyungov broj u imeniku, brzo sam otkucala poruku.

-Koja vrsta cveća je omiljena tvojoj baki?

Ujela sam se za usnu.

Odgovori....samo ovaj put molim te!

Na ekranu je iskočila nova poruka.

-Jes!-radosno sam ušla u nju.

-Orhideje.

Brzo sam tutnula telefon nazad u džep a potom se nagela ka malom otvoru koji je bio iza vozačevog sedišta.

-Možemo li da svratimo do cvećare?

Majk je potvrdno klimnuo glavom.-Naravno.

                               ***

Pitam se,da li je Taehyung,odgajen u bogatstvu i raskoši, razmažen?

Pitala sam se, prelazeći prstima preko elegantnog buketa raznobojnih orhideja, uvezanih belom satenskom trakom.

Istina, iako mi je otac vlasnik kompanije, nikada nisam želela da trošim njegov novac niti da se hvalim njime u školi.

Uvek sam maštala da ću biti isto toliko uspešna kao i moji roditelji. Šta ako je Taehyung sušta suprotnost?

Naravno, pakosne veštice u školi koje su mi prebacivale da sam razmaženo derište bogatih roditelja uticale su na mene.

Ali ne dovoljno da im uzvratim, nego da ćutim i smejem se njihovoj zlobi koja će ih koštati prijatelja i sreće.

Zadubljena u sećanja na školske vucibatine, nisam ni primetila da smo stigli.

-Izvolite,gospođice.-Majk mi je otvorio vrata.

Brzo sam izašla i poravnala kombinezon.

-Slobodno produžite do paviljona.-nežno me je pogurao ka napred.

-U redu. Hvala.-nervozno sam se osmehnula a potom otvorila belu kapiju koja je otvarala put do paviljona.