Fake love

2.Pristanak

Kiša je neprestano dobovala po krovu, slivajući se po krovu i praveći blatnjave barice u dvorištu.

Gotovo sam mogla da osetim kako se sliva niz moju kosu i leđa. I osetila bih da nisam bila toliko lenja da izađem napolje.

Htela sam da se stopim sa nečim, bilo da je u pitanju kiša ili nešto sasvim deseto.

Želela sam da budem neko drugi i da ne moram da prolazim kroz ovo.

Vau...

Zamišljala sam poslednje dane letnjeg raspusta na mnogo načina ali ovaj...

Tužno je koliko svi kontrolišu moj život. Zaista tužno...

Tužno sam uzdahnula, priljubljena uz prozor.

Upravo sam završila telefonski razgovor sa Kim.

Pored toga što je ispalila čitavu armiju psovki, njen pokušaj da me uteši je propao.

Kao i ja. Polako propadam i trunem u ovom očaju od života.

Već su dva dana prošla a moji roditelji nikako da se nasmeju. Nikako da mi saopšte da je sve ovo bila jedna neslana šala.

Mama je ušla u moju sobu i prišla mi.

-Stiglo ti je pismo. - odložila je belu kovertu na prozor.

-Pismo? Šta smo mi, u srednjem veku? - nevoljno sam uzela kovertu i stala da je okrećem u ruci. -Od koga je, uostalom?

Mama je slegnula ramenima a potom samo izašla iz sobe, zatvorivši vrata za sobom.

Uzdahnula sam i obrnula kovertu.

Zagledala sam se u poleđinu koverte na kome su čitkim rukopisom bili ispisani inicijali K. T.

Namrštila sam se.

Nije bilo adrese niti bilo kakvih podataka o pošiljaocu pisma.

Polako sam pocepala gornji deo koverte i izvadila pismo iz nje.

Odavila sam presavijeni beli papir koji je bio tako gladak na dodir, a potom počela da čitam.

Najdraža Ilijana,
Nadam se da ćeš što pre primiti ovo pismo.
Moje ime je Kim Taehyung. Ja sam onaj koga verovatno trenutno mrziš i duboko prezireš. Ja sam tvoj budući verenik.
Nadam se da su ti roditelji saopštili njihovu i odluku mojih roditelja o braku.
Ako nisu, rado ću ti sam sve objasniti.
Naime, ugovoreni brak će biti sklopljen kako bi se zajednički posao između naših porodica očuvao i održao.
Molim te, nemoj da očajavaš.
Nemoj da plačeš.
Nemoj da se istresaš na roditeljima jer je odluka već donesena i niko i ništa je ne može poništiti.
Što se pisma tiče, nisam imao hrabrosti da te pozovem pa sam odlučio da napišem sve što mi leži na srcu.
Ilijana je tako lepo ime... Rado ću ga gledati pored svog. Nadam se da si i ti spremna da prihvatiš moje iako nije spektakularno kao tvoje.
Moja porodica organizuje zabavu u paviljonu povodom rođendana moje bake.
Zabava će biti na otvorenom i biće dosta ljudi prisutno. Nadam se da voliš gužve jer te pozivam da nam se pridružiš. Poslaću vozača po tebe sutra, u dva sata. On će te odvesti do bakine kuće.
Molim te, dođi.
Ovo nam je verovatno jedina prilika da se upoznamo pre nego što škola počne. I pre nego što se preseliš u našu kuću.
Da, živećeš samnom jedno izvesno vreme dok se škola ne završi. Ne računajući moje roditelje, koji nikada nisu kod kuće, sa nama će biti moja mlađa sestra Mia. Ali i ona nije često kući. Obično je kod bake.
Tako da ćeš imati svoj mir i prostor.
Spremili smo ti sobu, samo za tebe. Nisam hteo da žurim sa deljenjem spavaće sobe i kako to sve ide u braku. Nadam se da će ti se tvoja nova soba svideti. Sam sam je dizajnirao.
Naša kuća je malo dalja od tvoje škole ali ne brini, svaki dan će te naš vozač odvoziti do nje.
Oh, da...
Upisao sam se u tvoju školu kako bih mogao da te držim na oku tokom školske godine. Ipak ćeš uskoro biti samo moja.
Nadam se da ćeš poštovati to.Ostavio sam brojne prijatelje u staroj školi. I nadam se da nećeš imati ništa protiv da se motam oko tebe u školi. Ti ćeš biti jedina osoba koju poznajem.

Nadam se da ćeš doći sutra.
Potrudiću se da se lepo provedeš pored svih dosada koje će se pojaviti na zabavi.
Takođe se nadam tvom brzom odgovoru i pristanku za brak.

Do našeg viđenja.

Taehyung.

Sklopila sam pismo.

O... Moj.... Bože.

Automatski sam zgrabila telefon i ukucala Kimin broj a potom je pozvala.

Posle kraćeg zvonjenja, javila se. -Ee.

Ustala sam.-Kim,moraš brzo da dođeš kod mene. Znači iste sekunde se oblači i dolazi ovamo.

-Molim? Zašto?

-Samo dođi! Vrata kuće će biti otključana. Kada dođeš samo produži u moju sobu. Vidimo se!

Prekinula sam vezu.

Otrupkala sam do dnevne sobe a potom stala ispred mojih roditelja koji su zagrljeni na kauču gledali TV.

-Mama,imaš li Taehyungov broj? - upitala sam, nadajući se da sam njegovo ime izgovorila pravilno.

Mama me je iznenađeno pogledala dok je tata odgovarao umesto nje.

-Da. Zašto pitaš?

-Pošalji mi ga. - odlučno sam rekla.

Posmatrala sam ga dok je vadio telefon iz džepa a potom počeo da prebira po telefonu.

Posle nekoliko trenutaka, telefon mi je zavibrirao.

-Super. Hvala tata! - otrčala sam nazad u svoju sobu.

Ušla sam u poruku u kojoj je bio broj i dodala ga u kontakte.

Ušla sam u poruke, a onda se zaustavila.

Premišljala sam se na sekund a potom otkucala -Pristajem.

Ujela sam se za usnu, svalivši se u lazy bag.

Da li sam sigurna u ovo?

Ni malo.

Ali opet, u trenutku kada sam završila sa čitanjem pisma, želela sam da ga vidim i upoznam.

Naravno, pre nego što se pojavim na onoj zabavi, moram pristati na brak sa njim.

Ali, kao što je i sam rekao u pismu, brak je ugovoren.

Niko i ništa ne može promeniti ono što je već učinjeno.

Bože, budi uz mene.

Poslala sam poruku.