Zavedi me ako možeš 🔚

Poglavlje 6

„Alesio..." Podignem kažiprst na svoje usne. „Molim te ćuti. Sad."

Nasmeje se. Odmahne glavom. „Ok." Zatim ustane od stola i krne prema kući. „Ti si me odneo u krevet?" Ja znam da sam na kratko spustila glavu na naslon garniture. Probudila sam se u svom krevetu.

Odmahne glavom. „Debora." Zakolutala bih očima... Beležim u podsetnik za posle.

Nakon što se Alesio vrati za sto, ja ustanem. Vratim se u sobu, popijem lek i čini mi se litar vode a onda utonem u san.

Usne koje me miluju po obrazu su tople. Senzualne. Putuju prema uhu na koje nežno šapuću, zatim klizaju po obodu brade. Moji su prsti u plavoj, svilenoj kosi. Usne mi posežu za dodirom tih nežnih, romantičnih... Tomas mi se osmehne pre nego usne slepi sa mojima.. Spuštam kapke i prepuštam se. Vrškom jezika... samouvereno prodire u među moje usne. Rastvaram usne željno, jezikom hrlim u susret tom zahtevnom, odlučnom... Ruke koje mi obraze drže nisu blage. Njihov dodir peče moju kožu. Kosa u koju mrsim prste grublja je, lagano umršena, kroz nju mi zapinju prsti. Nikada ovako ljubio nije... Bio je nežan, senzualan, pamučan... Otvaram oči i susrećem tamne gde me proždiru. U njima gori vatra. U njima gorim i sama. Poljubac je požudni, lascivni ples zbog koga puls skače na dvesta...

U sedećem sam položaju sledeći trenutak. Otvorenih usana halapljivo udišem vazduh. Osećaj koji me je probudio jednak je zanosu koji vodi ka vrhuncu... Telo mi treperi a usne su mi suve. Vrhom jezika ih vlažim.

Ja sam sanjala kako Tomasove usne smenjuju Alesiove.

„Ti si poludela stvarno!" Povisim ton sama na sebe pa ustanem iz kreveta. Pri naglim pokretima koje pravim zaključim kako me makar glava više ne boli. Ali um mi je mutan, lud... A pitanje koje mi prošara misli samo me dodatno iživcira, jesu li Alesiovi poljubci stvarno tako neodoljivi?

Jaka, crna kafa se razliva mojom nutrinom dok šetam vrtom. U jednoj ruci mi je bela šoljica u drugoj telefon.

„Preterala sam sinoć, pila sam svoju mešavinu nakon što ste vi otišli. Lečila sam slomljeno srce i zaspala u dvorištu pa se misteriozno preselila u krevet."

„Seliš se nazad u dvadesete?" Izusti zabavljeno.

„Tridesete su nove dvadesete." Nasmejem se i ja. „Čak imam i poluerotske snove."

„Ha? Sa?"

„Tomasom koji se pretvori u Alesia. Koktelima sam rekla zauvek zbogom."

Čujem je kako se zaceni od smeha, pa kada dođe sebi upita. „Znaš li da kada si svesna kako nemaš šta više za izgubiti hrabrost se popenje na maksimum?"

„Šta hoćeš time reći?"

„Da su potisnuta osećanja prema Alesiu..."

„Nema ih."

„Nisi ih svesna."

„Nema ih. Ako ništa nije u meni probudio u one tri godine kada je znao i da spava pored mene u krevetu..."

„Ako ti tako kažeš..." Složi se pa cikne. „Poljubi ga opet."

„Razvodim se."

„Baš zato."

„Neću sebe bacati u plamen."

„Sva sreća imaš mene."

„Karl..." Začujem zvuk koji označava upravo prekid veze.

„Hoćeš li mi opisati san u kome Tomas odrasta u mene?" Začujem iza leđa i obrazi mi momentalno buknu, a srce zaigra u ritmu Sambe.

Okrenem se tako smetena i suočim sa raspoloženim licem. Suzim pogled. „Ne prisluškuj razgovore."

„Daleko bilo da to radim. Vikala si." Slegne ramenima. „Siguran sam da bi i Debora posvedočila."

Coknem. Pokušaj da promenim temu mi momentalno propada. „Predugo sam živela sama, nisam od koga imala šta da tajim."

„Da. I? Slušam. Desnu bih ruku dao da znam šta se u tom snu desilo."

„Levoruk si."

Napravi korak, pa još jedan i nakon trećeg telo mu je gotovo zalepljeno uz moje. „Da pogađam?"

Dah mi postaje plitak. „Ne znam što to radiš?"

„Saznaćeš ako pitaš." Odgovori mi. I njegov dah nalikuje mome.

„Ali neću."

„Ne teram te. Nego..." Rastegne, dahom mi zagolica kožu lica. Trudim se da ne dišem jer me miris koji mi ulazi u pluća sluđuje. „Da pogađam, je li?"

„Pogađaj." Usiljeno se osmehnem. Srce će mi pobeći iz grudi. Ali grudni koš o koji intenzivira udarce to mu ne dozvoljava, ne može se spasiti te torture. Alesio primiče lice preblizu mom, nadvijen je nad mene. Ne trepćem. Dah mu je plamen na mojim usnama. „Pogodiću iz prve." Usnama je dodirnuo moje kada sam kao polivena kofom ledene vode odsočila u nazad, posrćući. Ne, ne, ne!

„Dobro. Reći ću ti." Kažem boreći se sama sa sobom.

Namigne mi. „Da mi ipak pokažeš?"

„Gubi mi se sa očiju, Alesio."

„Reci."

Isprsim se. „Sanjala sam kako me Tomas ljubi, a onda otvorim oči i to si ti."

Namrgodi se. „Taj san ne valja."

„Znam ja to. Ne va lja."

„Biće bolje, siguran sam." U osmehu mu se uglovi usana pomeraju.

„Hoće kada vas se rešim obojice."

„Da." Odgovori pa nakon kratkog šaranja pogledom saopšti. „U četvrtak naveče idemo."

„Hvala za pravovremenu informaciju." Ironična sam.

„Nema na čemu, draga." Ironijom mi uzvraća.

„Hvala ti, dragi, što si mom momku otvorio oči." Načinim korak napred.

„Nema na čemu, ponovo."

„Zaista je lepo od tebe što brineš o meni i na taj način, dragi." Zatrepćem.

Korakne. „Uvek, draga."

„Ne više nećeš imati prilike." Ponovo smo na svega desetak centimetara. „Tomas me je probudiom, a neki..."

Zubima okrzne donju usnu. „Srećo, zapamti gde si stala, nastavićemo večeras." Okrene mi leđa. Gad!

Vrisnula bih od frustracije! 

__________________

Izvinjavam se što me nije bilo ovih dana, ali imala sam grozne glavobolje  :/  ali sad me evo, opet i nadam se da ću biti redovna. Trudiću se barem 😁

Želim vam lep vikend!

❤️❤️❤️❤️❤️