Moja čežnja

24.

Od nje nije ostalo ništa.Telo je ležalo bez duše na betonu.Iznad njenog tela su stajali Can I Bajazit,opipavali su joj puls kojeg nije bilo.Bajazit je uzeo njeno beživotno telo u naručje.Koračao je dok su njene ruke visile pored njenog tela.Krv je ostavila za sobom,tako je oduvek bilo.Njene plave oči ga više neće gledati.Osmeh je zauvek isčezao sa njenog lica.Naleteo je na njenu sestru.Nije mogao u oči da je pogleda.Stajala je poslednji put i gledala je.Suze su joj ispunile oči.Čuo se njen vapaj za njom.Samo je kleknuo,a ona je grlila svoju sestru.Žalila je ,žalila.Nije mogla da joj pomogne i sad ju je smestila kod svojih roditelja.Želela je opet da ustane ,da je vidi kako se smeje.Da li je sada na boljem mestu?Pomilovala je njeno lice poslednji put.Aylin i Hande su joj pomogle da ustane.Bajazit je nastavio da nosi njeno telo.
Posle dva dana sahrana je obavljena.Njen kovčeg su prekrivali zemljom.Na kraju krajeva telo je besmrtno,a duša večna.Pogledajmo se svake noći i to ćemo videti.Naše telo je mrtvo,a duša lebdi u rajskim vrtovima.Uvek podležemo tom ponosu.Mi smo nesrećan ljudski rod.Zauvek ne stajemo sa prvim zrakom Sunca.Naša zemlja po kojoj hodimo,postaje vredna tek kada se pretvori u meku glinu pod čovekovim nogama.Postaje dragocena.

Mesec dana kasnije

Bajazit je sedeo se Derin.Poslednji dogadjaj nisu mogli da izbrišu iz sećanja.Zauvek će ih pratiti.Držala ga je čvrsto za ruke zato što mu je to sada bilo najpotrebnije.Pričao joj je o tim vremenima koje je provodio sa Aylom.Bila mu je draga,ali on je ipak pronašao svoju ljubav.
,,Ti si mi sad najpotrebnija.Ne želim i tebe da izgubim.''
,,Nećeš.Bićemo zajedno.''
,,Zauvek.''
Polako je spustio njegove usne na njene.I dalje ju je čuvao kao malo vode na dlanu.Želeo je da ona bude njegova jedina sreća.Do sada dva poraza,ali ona bi mogla da bude njegova jedina nada.Sa njom bi mogao da ima porodicu.Dvoje dece i njih dvoje.Čuvao bi je ,a ona ne bi ništa morala da radi,samo da ga dočeka sa tim osmehom.Taj osmeh mu je sada sve značio.Osetila je da je što jače steže.Shvatala je njegovu reakciju.Izgubiti nekoga je najteže.Sada su sve to zajedno delili.Svu tugu,ali ovih dana po najviše sreću.
Can I Hande su sve više provodili vremena zajedno.Poveo ju je na sladoled.Šetali su pored mora.Ono je bilo tako mirno,kvasilo im je stopala.Jela je sladoled ko dete iako je imala nameru da se umaže kako bi njegovu pažnju privukla.Svo vreme ju je gledao.Tako je imao želju da je ubaci u more i da se pokvase.Njeno telo ga je privlačilo.Video je malo sladoleda pored njenih usana.
,,Imaš...''
Pokazivao je sladoled pored usana.
,,Gde?''
Prišao je bliže njenom licu I stavio prst na njega.Obrisao je sladoled I polizao ga sa prsta.Nastavila je da ga gleda kako je zavodljivo sisao svoj prst.To je bilo veoma sočno.Uhvatio je njen pogled,a ona se samo osmehnula.Taj njen prokleti djavolji osmeh.Brzo je pojeo svoj sladoled i podigao je .Stavio je preko svog ramena.Bila je lagana ko pero.
,,Pusti me Can!''
,,Idemo malo da se pokvasimo.''
Zatrčao se ka moru i zbacio je sa svog ramena.Zaronila je i voda joj je ušla u nos.Morala je da izroni i da ispljuje svu slanu vodu iz usta.Zakucala se u njega.Pod njenim rukama osetila je čvrste grudi.Polako joj je prišao i polako je obuhvatio.Miris mora i njen miris su se pomešali.Duboko ih je udahnuo.Približio ju je što bliže ka sebi.Ona je svoje ruke smestila na njegove grudi.Milovala ih je.
,,Mnogo si lepa.''
Crvenilo na obrazima je buknulo.Spojilo se sa njenom ridjom kosom.
,,Can,ja...''
,,Šta?''
Spustio je poljubac na njen vrat.Medjutim,ona ga je udaljila od sebe.
,,Can,moramo da idemo.''
Tako mu se lako izmigoljila iz ruku.Imala je nešto novo na umu.Nešto što će ga još više isprovocirati.Slatka čokolada će joj pomoći.
Pelin i Džihangir su svoju zabavu pronalazili u pucanju.Ona ga i dalje nije slušala.Radila je po svome.Nije joj bilo potrebno da je muškarac uči o tome.Njegovo prisustvo joj je ipak ometao misli.Pošto ga nije slušala,on ju je kažnjavao svojim lepim telom.Bio je u uskoj majci koja je ocrtavala njegove lepe obline.
,,To namerno radiš.''
,,Šta to?''
,,Odvlačiš mi pažnju.''
,,Čime?''
Znao je vrlo dobro čime.Morao je nečim da je kazni.I to je radio sa zadovoljstvom.Ako joj ne privlači pažnju kada joj nešto objašnjava,onda će to raditi sa svojim telom.I dalje ju je želeo oko sebe.
,,Ovim.''
Spustila je svoje ruke na njegove ruke.Uhvatila je njegov pogled koji joj je govorio da je u pravu.Udarila ga je po zadnjici.Nije htela da padne na njegove fore.
,,Posao ne sme da čeka.''
,,Ufff.Uvek odustaješ.''
,,Tvoja kazna.''
,,Jako si zla.''
,,Ooo da.''
Nastavila je da puca.Tri mete,tri srca.Bila je veoma precizna.
Dok su se svi zabavljali,Aleyna je pokušavala zajedno sa Asli da se vrati u normalu.Plesale su i Aleyna joj je glumila modela.Sve je to bilo bezvredno.Misli su joj i dalje bile uz njenu sestru.Zastala je ,a Asli je primetila njenu odsutnost.Prišla je do nje i uhvatila je za ruke.
,,Dosta je više bilo.Proći će.''
,,Hoće,ali ja ću i dalje patiti svojim srcem.Kad se setim da sam mogla da joj pomognem.''
,,Nije prihvatila znaš i sama.''
,,I dalje kada se setim naših lepih dana.Onih dana kada je bila nasmejana.Boli.''
Asli je zagrli.Sva crnina nije mogla da opiše sve to.Srce joj je patilo.
,,Sreća će doći jednog dana.Pokazaćeš joj da si nastavila dalje.Osnovaćeš porodicu sa voljenim.Bićeš uspešna na svim poljima.''
Ibrahim je svoje vreme provodio uz alkohol.Jedini spas od svega.I dalje nije odustajao od želje za ubistvom Jusufa.Imao je dve neostvarene želje,da ima svoju ženu koja mu se svojim telom prepušta sama i Jusufova smrt.Samo dve,a tako nedostižne.Velike su tu greške bile,ali i dalje nije odustajao.Želeo je da vidi njenu sreću kraj njega,da mu se cela prepusti.Dok je svoje noći provodio sa drugim ženama,on je samo na nju mislio.Nijedna druga nije mogla da je izbaci iz glave.Ušla je u sobu i pogledala ga.Taj čovek je za nju bio odbojan.Nije mogla više da ga trpi.Samo je u njoj rasla mržnja.Imala je veći greh,ali je on za nju bio gori i od nje same.Želela je odgvore,ali nije ni znala šta će time dobiti.
,,Tim pogledom nešto tražiš od mene.''
,,Odgovore.''
,,Postavi pitanje.''
,,Zašto si ubio roditelje od Ayle i Aleyne?Oni su bili...''
,,Nisu bili niko i ništa.Napravili su grešku i morali su biti kažnjeni.''
,,A Jusuf i on je morao biti kažnjen?''
,,Opet on.''
,,On do kraja mog života.''
Prišao je do nje i uhvatio je.Izbrisaće jednom za svagda tog čoveka iz njene glave i sa lica zemlje.
,,Njegova kazna je to što si ti sa mnom,a moja je kazna što tebe nemam u svom krevetu!''
,,Još gore.Nikada me nećeš ni imati zato što samo njega volim.''
,,Ah ta ljubav.Draga ,ona te je previše opčinila.Možda je došlo vreme da se prepustiš pravom čoveku.To sam ja.''
Otrže mu ruku i odmaknu se od njega.Malo je reći da se on njoj gadio.Upropastio joj je život.Koračala je unazad,ali njegov pogled je i dalje bio na njoj.Morala je da se spasi od njega .Njegovo ludilo ga je potpuno obuzelo.Njegova osveta nije želela da stane dok se ne završi cilj.
Jusuf je stajao pred njenim slikama.Njene slike su bile njegov spas.Imao je svog neprijatelja u šaci,ali i dalje je osećao strah.Nevolja se polako bližila.Oluja je čekala da ih sve pogodi.