Fake love

1.Važno saopštenje

-Ne mogu da verujem da si pristala na to. - Kim je progunđala,nanoseći puder na lice.

-A ja ne mogu da verujem da se toliko truješ šminkom.-uzvratila sam, sedajući pored nje.

-Punim osamnaest a da se ne šminkam? Pa ti si načisto skrenula sa uma.-odmahnula je rukom a potom nanela crveni ruž na usne.

-U ostalom,nisam ja pristala da odem sa njom na piće nego ti,Ilijana.- dodala je.

Uzdahnula sam.-Ona nije veštica! Džeki je sasvim obična tinejdžerka poput nas. To što ima malo neobičan stil oblačenja ne znači da je Fibi, Pajper i Pru!

Kim se zakikotala.-To ti misliš.

Ustala je i poravnala haljinu sa širokim bretelama na ramenima. Donji deo haljine koji je bio u obliku crvenih ruža zbijenih jedna uz drugu je veselo zašuštao kada je prešla rukom preko njega.

-Izgledaš... fenomenalno.-odmerila sam je od glave do pete.

Njene plave oči su radosno zasijale dok je prolazila rukom kroz svoju svetlo braon kosu sa crvenim pramenovima koju je uvila i pustila da joj se u loknama spušta niz leđa.

-Hvala. Ti si, kao i uvek, lepša od mene. - nasmešila se.

-Daj ne lupetaj. - progunđala sam.

Koja suprotnost.

Moja haljina bez bretela je bila crna i duga do poda sa malim izrezom za koleno. Bele štikle sam odlučila da sparim sa belim pramenovima na svojoj pravoj tamno braon kosi, koju sam pustila da mi ide niz leđa.

Uprkos njenim plavim, moje oči su bile sive sa ponekom tamno braon mrljom u njima.

Kim je obožavala moje oči. Za tamne mrlje je rekla da su manijakalne i da bih bila manijak da sam muško.

Iz njenih usta u Božje uši...

-Idemo. - veselo me je izgurala iz sobe.

Stuštile smo se niz stepenice a potom ušle u svečanu dvoranu restorana u kome je organizovana proslava Kiminog punoletstva.

-SREĆAN ROĐENDAN!-povikali su svi u glas.

Kim je presrećno zatapšala i počela da se smeši i maše kameri dok su joj prinosili ogromnu rođendansku tortu.

Rođendanska pesma je počela i svi su počeli da tapšu i pevaju dok sam ja sedala na mesto pored njenog.

                          ***
-Hvala ti što si mi najbolja drugarica. - Kim me je čvrsto stegla, po stoti put ove večeri.

-Nema na čemu. - pomazila sam je po leđima.

-Tvoj osamnaesti rođendan će biti još bolji od mog. Videćeš! - uzviknula je veselo.

-Kud ćeš bolje od ovog? - nasmejala sam se a potom ušla u auto.

-Vidimo se u školi! - mahnula sam joj i zatvorila vrata.

Klimnula je i mahnula rukom, ubrzo mi nestajući iz vidika.

-Jesi li dobro? - upitala je mama, smešeći se.

-Da. Super sam. Ajd sad vozi kući, spava mi se.-zevnula sam, protežući se na zadnjem sedištu.

-Nisi se napila. Nije ni Kim. Otkud to? - upitala je, zadirkujući me.

-Čekamo moj rođendan.-objasnila sam.

-O, stvarno? Pa imate još malo vremena do toga.

-Da. Jedva čekam. - potvrdno sam klimnula.

                         ***

-Čudi me što si ustala tako rano. Zar se niste ti i Kim sinoć napile?-tata me je začuđeno posmatrao dok sam ulazila u sobu.

-Zašto svi misle da sam pijandura... - svalila sam se na kauč,trljajući oči rukom.

-Samo pitam.-otpio je gutljaj kafe.

Mama je ušetala u dnevnu sobu sa dva tanjira puna toplih sendviča.

-Da povratite snagu.-dodala je, stavljajući tanjire na stočić ispred nas.

-Jao... - uzela sam sendvič i istog trenutka ga zagrizla, uživajući.

-E si i io uče? - upitala sam punih usta.

-Na poslu. Radili smo do kasno. Sređivali smo neke papire u kompaniji.-objasnio je, a potom pogledao u mamu.

Ona je klimnula glavom a potom prebacila pogled na mene.

-Joj.-bledo sam ih pogledala.-Hoćete nešto da mi kažete.

Odložila sam sendvič nazad na tanjir.

-Ko je sad umro? - upitala sam, gledajući čas u mamu čas u tatu.

Tata se nasmejao.-Nije niko umro već imamo nešto važno da ti saopštimo.

Ostala sam tiha, klimnuvši glavom.

-Vidiš, dušo... - mama je počela, kršeći ruke.-Već duže vreme tvoj tata i ja razmišljamo o kompaniji a o tome da ćeš je ti jednoga dana voditi...

-Dobro? - nestrpljivo sam klimnula glavom.

Naravno da ću ja voditi tatinu kompaniju. Ko će drugi?

-Ali, - tata se ubacio - sudeći po pravilu kompanije na koje nismo obraćali pažnju ranije, samo muškarac može upravljati njome.

-A tatin najbolji i najverniji partner koji finansira najnovije stvari u kompaniji je bio voljan da potpiše ugovor sa nama kako bi kompanija opstala bez ikakvih poteškoća.-mama je nastavila umesto tate.

-I zbog toga smo sklopili ugovoreni brak između tebe i njegovog sina Taehyunga kako bi on mogao da preuzme kompaniju kada se tvoj tata povuče. - dodala je, belo me gledajući.

Nekoliko sekundi sam ostala nepomična a potom sam skočila sa kauča i iz sveg glasa vrisnula. - ŠTA?!

-Ilijana, smiri se, molim te...-mama je pokušala da me smiri.

-NEMOJ MI GOVORITI DA SE SMIRIM! JA NE PRISTAJEM NA TO! OD TOGA NEMA NIŠTA!-svalila sam se nazad na kauč.

Duboko sam udahnula a potom smirenim glasom dodala.-Briga me za kompaniju. Moj život je u pitanju a imam pravo da biram sa kim ću da ga provedem.