Zavedi me ako možeš 🔚

Poglavlje 1

Smestim se za okrugli sto, naspram Alesia. Ne skida pogled sa mene. Nikada i nije. Kada bih zatražila njegovu pažnju dobila bih je stoprocentno. Dogovor nikada nismo prekršili.

„Drugačija si." Zaključi nakon opservacije. Izdignem obrve čekajući da dovrši zaključak koji je doneo. „Prolepšala si se."

„Uvek si govorio da si najlepšu ženu upravo ti oženio." Zataknem kosu iza uha. Osmeh mi je na licu.

„Potvrđujem to. Pečatiram tu izjavu."

Nasmejem se. „Ti si i dalje super hot. Lomiš li srca i dalje?"

Nabora mu se nos dok tobože razmišlja. Počeše se po glavi. „I dalje imaš tu moć da me nasmeješ uprkos svemu."

„A, da?" Onda shvatim šta je rekao. „Problemi."

„Poslovni. Rešiću." Istovremeno tablet sklanja sa stola i postavlja mi pitanje. „Kako si ti?"

„Nisam ni očekivala drugačiji odgovor." Konobar nam prilazi i pruža meni. Naručim espreso i čašu hladne vode. „Ja sam odlično, odavno nisam bila bolje." Odogovaram kada nas ostavi konobar.

„Drago mi je, Tiara." Nalakti se na sto. U očima mu igra znatiželja. „Razlog? Imaš poseban razlog?"

„Mhm..." Klimam glavom. Onda usledi tišina. Ne traje dugo jer je moja radoznalost prekida. „Imaš li nekog, Alesio?"

Obvu izvije. „Misliš, ševim li neku?" Zakolutam očima. „Ne moraš da brineš, neću te prevariti ovog puta." Govori dok mu zabavljenost igra u pogledu. Smeh guta. Moje lice istog trena postaje ozbiljno, čak sam i ljuta.

„Da, to je bila prevara."

„Ne, nije bila prevara. Ne može biti prevara ako nikada nismo imali ništa, Tiara. Jebeno si me jednom poljubila. Ti mene." Naglasi. „Ti mene i to da bi proverila ima li potencijala."

„Nije ga bilo." Devet godina kasnije uveram sebe kako nisam ništa osetila. „Ali, svejedno..."

„Izvinio sam se."

„U redu je... Neka je tamo gde pripada. Prošlosti." Podignem raširen dlan.

„Slažem se. Šta želiš da jedeš?"

„Pojma nemam šta imaju ovde. Prvi put sam ovde kročila."

„I ti vodiš neki život na visokoj nozi." Zeza me koristeći reči svoje majke.

„Neke stvari se nikada ne menjaju."

„Lignje na žaru?" Upita ne pomerajući pogled sa menija.

„I belo vino."

Zaklopi meni i pogleda me. Pogledom potraži konobara koji nam u tome prilazi sa mojom porudžbinom. Naruči i kada nam se pogledi ponovo sretnu ja se vratim na temu koju smo načeli maločas. „Znači još uvek se nisi zaljubio?"

„Nisam se zaljubio, Tiara."

„Ja mislim da jesam."

Iznenadim ga. Čini mi se negativno. „Misliš?"

Klimnem glavom. „Jesam."

„I razlog tvog poziva mi tek sad nije jasan. Osim ako se nisi zaljubila u mene..." Sprdnja u njegovom glasu je jasna kao dan. On veruje samo u ono što je lično doživeo, osetio. Ljubav nije. Ne poriče je, ali je i ne slavi. „A nisi, znači..." Podiže obrve i čeka. Ispijam vodu.

„Hoću razvod."

„Da?" Koliko mu je samo pogled prepun nečega što ne razumem. „Zbog toga sam pustio sve i došao? Da bi mi ti rekla ono što si u jednoj poruci mogla." Malo je ljut.

„Želela sam da ti kažem u lice i da..."

„Gledaj Tiara..." Zazvoni mu telefon i on ga izvlači iz džepa zatim mu netrpeljivost bljesne na licu, ali uprkost tome se javi smirenim glasom. Po onome što govori ne mogu da zaključim ništa. Ponavlja kao papagaj „da", „dobro", „jeste" i završi sa „vidimo se". A onda jednostavno spusti telefon na sto, laktove osloni na njegovu površinu i bradu spusti na skupljene šake. Gleda me dok mu faca govori jasno da nešto smišlja. Svakako ja započinjem prva.

„Alesio, ja sam ti zahvalna na svemu što si uradio za mene. Bio si kraj mene kada mi je podrška tako trebala, ostao si kada niko nije..."

„Tiara, mi nismo dužnici jedno drugom."

Osmehnem se. „Ne... Ali, učinio si da moj život liči na bajku, da nemam ni brige ni pameti. Ja sam bila zadovoljna svojim životom sve dok nisam upoznala Tomasa, on mi je pokazao da mi je emocija nedostajalo... Da one zapravo čine čoveka. Tomas mi nije samo zapeo za oči, on je ogrebao moje srce..."

„Tomas je?"

„Čovek u koga sam se zaljubila."

Namršti se ali ništa ne kaže.

„On me je motivisao da se pokrenem."

„Koliko to traje?"

„Dva meseca."

„Mašala!" Uzvikne.

„Ne sprdaj se sa mojim osećanjima."

„Nikada." Oči drugačije govore.

„Hoću razvod." Ponovim.

„Razumem, zaljubljena, ali..."

„Nema ali..!"

„Ima. Razvod će te koštati. Nedelju dana sa mnom kod moje porodice i upoznaću čoveka u koga se moja supruga zaljubila."

„Dogovoreno."

_______________

Nešto novo, ludo, otkačeno, brzo...
Nadam se da će vam se dopasti i da ćemo se družiti 😍

Šta mislite o početku?

Ljubim vas!

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️