Moj zaštitnik

Obmana

"Šta će biti?" Rekao sam sa smeškom i nastavio

"Sad sam se setio, ti si ona njena drugarica"

"Da, to sam ja. Ostavi je na miru! Ona ne želi da zna za tebe!"

"Saznaće sve"

"Slušaj, ja ne znam koje su tvoje namere, ali ostavi je na miru. Probao si jednom da je ubiješ"

"To je bilo slučajno!"

"Ne nije. A i ona to neće nikad saznati! Ona zna, zapravo rekla sam joj da si ti taj koji je ubio njenu jedinu i najveću ljubav"

Na ove reči krv je počela da mi vri

"Ovde nema mesta za tebe!"

Krenula je da ide kad sam je povukao za ruku i pribio što bliže sebi

"Pazi kako pričaš" besno sam rekao

"Priđi joj još jednom i tek ćeš videti. Ovde si niko i ništa. Ona već misli da si došao ovde da bi završio započeto....da je ubiješ"

Još jače sam joj stegao ruku

"Sad je kasno" rekla je sa osmehom

"Pusti je!" Čuo sam poznati glas

Pustio sam je i okrenuo se. Una je stajala tamo. Pištolj joj je bio upran u mene

"Una...spusti pištolj"

"Magdelena dođi" rekla je tiho

Devojka je brzo dotrčala do nje i stala iza. Imala je smešak na licu

"Molim te..."

"Još jedan korak pucaću!"

Vratio sam se korak nazad i gledao u nju

Una je nešto rekla na njihovom jeziku, ubrzo je je njena drugarica izašla napolje

"Šta hoćeš?" Rekla je besno

"Samo polako"

Krenuo sam prema njoj kad je opalila metak

"Sledeći ide u tebe, ako se opet pomeriš"

"Una, molim te. Ovo je nesporazum"

"Kako si znao da ću biti ovde, kako si znao za ovo mesto? Zbog njega si došao?!"

Pištoljem je pokazala iza mene, polako sam se okrenuo i video mrtvo telo.

"Lukas?"

Zatvorio sam oči, opet sam počeo da besnim puls mi se previše ubrzao

Vratio sam pogled na nju. Svom snagom je stegla pištolj. Besno sam krenuo prema njoj kad sam osetio bol u ramenu. Upcala me je.

Uhvatio sam se za rame, osećao sam kako mi se puls diže na novi nivo. Naglo sam počeo da se smejem.

Stegnuo sam zube i prišao joj. Nije imala vremena da se pomeri. Uzeo sam joj pištolj i bacio ga. Zdravom rukom sam je uhvatio za vrat i pribio na zid koji je bio blizu nje

"Upravo si probudila đavola" šapnuo sam joj na uvo.

Mogao sam da osetim drhtaj njenog tela, to mi je davalo dodatnu snagu. Bes je bio jači od mene, nisam mogao da ga kontrolišem

Gledao sam je u oči, bile su pune suza. U licu je postala bleda. Stezao sam je još jače kad je stavila svoju ruku na moju.

U trenutku kad je njena koža dodirnula moju, osetio sam neku struju. Polako sam je puštao. U meni se tenzija smirila, naglo sam je pustio i udaljio se

Gledao sam je kako je ležala na podu i borila se za dah. Čučnuo sam pored nje, rukom sam joj sklonio kosu sa lica. Uspaničeno je krenula da ide unazad

"Neću te povrediti" tiho sam rekao, a ni sam više nisam verovao u te reči

--------

Od trenutka kad sam izleteo iz onog skladišta, ostavići je bez i jedne reči vozio sam se po ovom gradom

Ušao sam u hotelsku sobu kad sam čuo da neko priča

Polako sam ušao u sobu i video Lukasa. Nisam mogao da verujem šta sam video

"Ti si živ?" Jedva sam rekao

"Da,kakvo je to pitanje? Zašto se ne javljaš na jebeni telefon"

"Nisam video"

"Zovem te ceo dan! Moramo da idemo kući što pre"

"Šta?"

"Moramo da idemo, zvao sam te bio da dođeš pravo u hotel da odmah idemo. Ali tebe nije bilo pet sati"

"Čekaj....ti nisi ni bio tamo"

"Ne, šta se desilo?"

Došao je do mene i pogledao mi rame, toliko sam bio okupiran da sam zaboravio da me je ranila

U glavi su mi se događale razne stvari, ni sam više ne znam šta želim

"Šta se desilo?" Pitao je ponovo

"Una se dogodila"

"Hoćeš piće"

Samo sam mu klimnuo glavom i seo na krevet.

Zamalo je nisam ubio, nisam mogao da se kontrolišem. Šta god da mi uradi, ne želim da je povredim.

"Izvoli"

Uzeo sam viski i popio na eks sve.

"Bio si u pravu"  tiho sam rekao i izvadio cigare iz džepa

"Šta?"

"Nije nikad trebalo da dođem ovde. Trebalo je da je pustim"

Seo je pored mene i pogledao me

"Zašto misliš tako?"

"Ona...ona misli da želim da je povredim, da sam namerno probao da je ubijem"

"Setila se?"

"Ne, tako su joj rekli. I tako će ostati"

Ustao sam i počeo da slažem stvari u kofer

"Pozovi aerodrom. Krećemo odmah"

"U takvom stanju ne, odmori se malo"

Potapšao sam ga po ramenu i legao na krevet

Kroz glavu mi je prošla ona, i svaki trenutak proveden sa njom. Pogledao sam u belu majicu koje je stajala na stolici, sećam se kad ju je obukla. Tad sam je i poslednji put imao pored sebe.