Srce Ne Zaboravlja (Liam Payne)

Ljubav, razocarenje, strah i istina

Liam

''Pa sada kada ste ovde, pretpostavljam da moras da znas...'', rekla je, ulazeci unutra.

Sela je na krevet, primetio sam da drhti, delovala je jako tuzno ili je to mozda bila zabrinutost. Zayn je ostao na dovratku, a ja sam seo u fotelju. Uzasavao sam se onoga sto se spremala da mi kaze. Molio sam Boga da nisam u pravu i da me nije prevarila, ali nisam bas bio ubedjen da nije istina. Ne postoji drugi razlog zasto bi raskinula sa mnom.

''Odakle da pocnem?'', zakukala je, video sam da joj je tesko, ''Isli smo na ples, sve je bilo super, igrali smo, zezali se, sve je bilo normalno. Aleks nas je pozvao...''

''Aleks?!'', srce je pretilo da mi iskoci iz grudnog kosa, dok je bes rastao, znao sam.

''Polako Liame.'', prisao mi je Zayn, ''Ne donosi prerane zakljucke.'', potapsao me je po ledjima, pokusavajuci da me smiri.

Ruby me je gledala preplaseno.

''U redu je Rubs.'', seo je i zagrlio je Zayn.

Trebao joj je minut, ali onda je nastavila.

''Aleks nas je pozvao na zurku kod njega. Zoi nije htela da ide, ali sam je ja naterala Liame. Da sam znala, nikada je ne bih odvukla tamo.'', pocela je ponovo da place.

Sad sam poceo da se plasim. Isla je na zurku. Boze, da joj se nije nesto desilo?! Slosilo mi se. Ako se neko usudio da je takne, da je prisili na bilo sta, da je iskoristi...slomicu mu sve kosti.

''Izgubila sam je samo na nekih pola sata. Srela sam Aleksa i on ju je trazio. Nije bila u kuhinji gde ju je ostavio. Otisli smo u dnevnu sobu i imali smo sta da vidimo. Neki ljigavi lik ju je pokupio sa kauca, noseci je ka stepenicama, hteo je da je odvede na sprat. Bilo je ocigledno da je Zoi bez svesti...'', uhvatio sam se za naslon, pokusavajuci da se iskontrolisem.

Video sam kako Zayn postaje zelen u licu, shvatajuci sta Ruby prica. Nisam znao da l' da vristim od besa ili placem od nemoci. Jadna moja Zoi, da sam samo bio s njom, mogao sam da je zastitim.

''Stigli smo na vreme. Aleks je istrgao Zoi iz njegovog narucja, a onda isprebijao lika dok se ovaj nije onesvestio, jedva smo ga zaustavili da ga ne ubije. Pokusali smo da probudimo Zo, ali nismo uspeli. Pozvali smo hitnu i odveli su je u bolnicu...'', Ruby je sada uveliko plakala, a i meni su suze vec zamaglile vid.

Zasto mi nije rekla, nije nista zgresila.

''Rubs, sta krije od mene, zasto?'', upitao sam.

Pokusala je da se smiri, ali nije uspevala. Zayn ju je povukao k sebi, smestajuci je u svoje krilo. Zagrlila ga je i jecala na ramenu. Cutao sam, sve me je preplavilo, izjedalo iznutra, ali i dalje nisam znao sta se desava. Konacno se malo smirila i pogledala u mene, stavljajuci mi do znanja da je spremna da nastavi.

''Mislili smo da su je drogirali, da se predozirala, ali kada smo stigli u bolnicu, saznali smo da uopste nije imala drogu u krvi. I dalje je bila bez svesti, ali je bila okej, bar smo mislili da jeste. Stigla je tetka Natasa i obavestili su je da moraju da obave neke analize kako bi utvrdili zasto se Zoi onesvestila. Cekali smo satima, Zoi se do tada osvestila, trazila je od majke da nikome ne prica sta nije u redu s njom, ali ja sam vec upala unutra, nije me zanimalo da l' joj je po volji ili ne...i onda su rezultati stigli...'', suzice su joj se slivale niz obraze, Zayn ih je pokupio prstima, ali nove bi navirale iznova i iznova.

U tom trenutku sam shvatio sta je u pitanju...

''Bolesna je?'', pitao sam slomljeno.

Zayn je uzdahnuo duboko, krijuci lice u rukama. Znao sam da su on i Zoi postali bliski. Srce mi se jos vise steglo, samo mu je trebala jos jedna patnja u zivotu, kao da ih nije imao dovoljno.