Nevolja

Bojao sam se

Izasla sam iz kuce i sjela u automobil.
Sva sreca kljucevi su unutra.
Ne interesuje me sto je ovo njegovo auto.
Vraticu mu ga, samo se ode malo provozati.
Vidjela sam da neko ide ka autu, pa sam pozurila i stisla gas.
Na retrovizoru sam vidjela da me neko auto prati.
A u njemu je ni manje ni vise nego Otto.
Mogu misliti koliko je bijesan.
Sama pomisao na to mi je izazvala malo osmijeh na licu.
Sta cu mu ja, kad ne uzima za sobom kljuceve.
Pokusao me stici, ali mu nisam dozvolila.
Njegovi uzaludni pokusaji da me pretekne su ga iznervirali jos vise, bar sam vidjela kako rukama udara od volan.
Odjednom je skrenuo na drugi put, mislim da je odustao.
Izdahnula sam zadovoljno.
Ali odjednom na sljedecem prosirenju auto je izletjelo tik pred mene.
Nisam imala kuda da ga zaobodjem, pa sam morala zakociti.
Vidjela sam njega kako izlazi iz auta, pa sam i ja ucinila isto.

-Pa da li si ti normalna djevojko?
Znas li da si mogla poginuti?

Poceo je da se dere na mene
A ja sam se pocela smijati ko budala

-Pa da tebi je ovo smijesno

Prisao mi je blize, a ja sam se naslonila na auto.

-Merliah uozbilji se.

-Ja da se uozbiljim, a ti si maloprije do smrti prebio lika

-Pa nije slusao moja naredjenja

-Pa znaci, ako te ja ne budem slusala, zavrsicu isto kao i on

Pogledao me ozbiljno i dodirnuo mi ruku

-On je dirao tebe, a ja sam rekao ne.
Nije poslusao i platio je kaznu

-Pa sta ako me dirao, mogla sam i sama srediti

-Vjerujem da jesi, ali..

-Uostalom zasto se ti brines za mene

Nista nije odgovorio, pogledao je u stranu

-Zasto si krenuo za mnom?

Pogledao me ozbiljno, i izdahnuo

-Zabrinuo sam se, iznenada si izasla.
Mislio sam da ce ti se nesto desiti.
Uzela si mi i automobil takodje

-Pa ko ti je kriv sto ne zakljucas auto, i ne nosis kljuceve sa sobom.

-Zato sto se niko nikad nije usudio da udje u moje auto, bez mog znanja

Nasmijala sam se

-Pa ja nisam kao ostali

-Mislim da sam to shvatio dosad.

Rekao je lroz osmijeh.
Stavio mi je ruku na obraz

-Gdje si naucila onako da vozis?
Pitao je poslije krace pauze

-Ima toliko toga sto ti ne znas o meni

-U to ne sumnjam ni najmanje

Pogledala sam ga u oci, koje su sijale
Gledao me pazljivo, promatrao je svaki moj pokret.

-Zasto si ti onako vozio?
Upitala sam ga tiho

-Bojao sam se za tebe

-Molim?
Nisam mogla da vjerujem to sto sam cula

-Mislim da si cula i prvi put.
Rekao je te se nasmijao, a i ja za njim.
Gledali smo se pravo u oci.
Palcem je pazljivo prelazio preko mojih usana, dok se u meni stvarala erupcija, koja samo sto nije eksplodirala.
Rukama mi je obuhvatio obraze, te usne spustio na moje.
Ovaj put lagano, zatvorila sam oci, uzivajuci u ovom trenutku.
Ruke sam stavila oko njegovog vrata.
Kada smo se odvojili zagrlila sam ga, onako jako.
Bio mi je potreban zagrljaj.

-Obecaj mi nesto?

Pogledao je u mene upitnim pogledom

-Ne zelim da se vise tuces, niti da izazivas tucnjavu

Izdahnuo je nervozno

-Meni je bas drago poslije tuce, znam da ces me ti lijeciti.

- A ma nemoj.
Cuj ti njega

-Pa istina

-Otto, ja sam ozbiljna, ne zelim da se vise bijes.
Mislim da je dosta batina.

Pogledao me i skrenuo pogled.

-Otto

Krenula sam nesto reci, ali me preduhitrio

-Merliah, znas kojim poslom se bavim.
Znas da ja to ne mogu promjeniti, da je to moj posao.

Pogledala sam ga u oci

-Ali brinem se za tebe, sta da ti se nesto desi..

-Pa ti bi me izlijecila
Nasmijao se, krenula sam da mu odgovorim, ali me preduhitrio jos jednim poljupcem.

-Stvarno si bezobrazan

- A znaci tako gospođice

Pravio se ljut, a ja sam ga poljubila jos jednom, da ublazim tu njegovu ljutnju.
Ako je mogu tako nazvati uopste.
Gledala sam ga pazljivo, imao je posebno nesto u sebi.
Zagrlio me cvrsto, tako da sam jedva mogla da disem.