Proklet *Završena*

15.

- ,,I zašto si došao?" kaže Izabel nakon što mu otvori vrata te se krene vraćati unutra. Nije mu bio potrebno da ga pozove unutra, ona to svakako nije ni planirala te je on krenuo za njom.

- ,,Izvini, okej?" Izabel ga je gledala u nadi da se šali.

- ,,Čekaj, ti misliš da to tako ide? Izviniš se i ajmo dalje."

- ,,Šta želiš da uradim?" Kada je Sara izašla iz njegove kuće, shvatio je da je zbog nje sinoć tek onako ostavio Izabel. Sara ga je sada izbacila iz takta, on nema lepo mišljenje o ljudima koji nemaju smelosti. Ona se ponašala kao neka klinka, ne može da ostane jer ga ne poznaje.. Pa kao njen otac, bla bla. Bili su mu smešni ti njeni argumenti. Jednostavno je osećao potrebu da ode kod Izabel i izvini joj se.

- ,,Za neke stvari je kasno, nemaš šta da uradiš?" uzela je svoju torbu sa stola te preturala po njoj kako bi našla onaj ključ stana u Parizu. Čuveni rođendanski poklon od Lorenza. Uzela ga je i bukvalno uvalila u Lorenzovu šaku ,,Izvoli, živi sa Sarom u Parizu."

- ,,Bambi.. Nisam ispao fer, ali.." 

- ,,Zašto jebeno mora da postoji ali? Zašto ne priznaš jasno da si me zbog te devojek koju poznaješ nekoliko dana ostavio samu, na rođendan?"

- ,,Nemam neko opravdanje za sebe, međutim."

- ,,Lorenzo, zaista ne želim da te slušam. Ljuta sam na tebe, ako bih izašla sa tobom ne bih te ostavila samog pa makar došao Bred Pit po mene. A kamoli na tvoj rođendan." Lorenzo je slegnuo ramenima te izašao. Nije imao šta da kaže, kajao se međutim to nije dovoljno. To neće vratiti vreme. Pitao se čak na trenutke, da li je Sara vredna toga da on kvari odnos sa Izabel. Izabel koju poznaje mnogo duže, Izabel koja ga poznaje bolje no iko.

Stigao je do auta kada je Salvador došao do njega.

- ,,Lorenzo?" Salvador je izgledao jako čudno, kao da se sprema reći mu nešto važno.

- ,,Reci?" Sada se Salvador i rpemišljao da li da mu kaže to šta ima ili ne, video je da nešto nije u redu.

- ,,Je l sve u redu sa tobom i Izabel?"

- ,,Nije baš, reci mi šta si hteo."

- ,,Vezano je za San Severo." Za Lorenza je to značilo samo jedna osoba, Aurora. Zatvorio je vrata auta te se uozbiljio. Aurora je za njega bilaa prevažna iako ga je baš ona zamalo poslala na onaj svet.

- ,,Da li je ona dobro?" 

- ,,Franceso nije. Treba mu tvoja pomoć. Zvao te je, no kako se nisi javio pozvao je mene." Lorenzo je zakolutao očima, i kada bi umirao ne bi mu pomogao.

- ,,Sa razlogom se nisam javljao, Franceso mene ne zanima."

- ,,Ali Franceso znači Aurora." 

- ,,Nažalost."