Proklet *Završena*

9.

- ,,Neprijatno mi je." 

- ,,Zašto Bambi?" Zakolutala je očima te mu došapnula ,,Nervira me Alehandro." 

- ,,Hoćeš da ga pozovem da se pozdravite?"

- ,,Jel si ti lud?" 

- ,,To ti je drug iz klupe Bambi."

- ,,Nikada nismo sedeli zajedno, samo smo išli u isti razred."

- ,,Izgleda da je zaljubljen u tebe." 

- ,,Daleko mu lepa kuća. I ne sviđa mi se ovaj klub, previše golotinje." kaže pokazivajući očima na sve te silne striptizete oko njih.

- ,,Nisam ja birao ovo mesto, da znaš."

- ,,Znam. Nažalost." bila je ironična videvši da im Alehandro prilazi. 

- ,,Kako se provodite?" pita Alehandar sa osmehom od uha do uha. Jasno je zbog koga je taj osmeh.

- ,,Da ti igraš umesto ovih ovde, možda bi bilo zanimljivo. Ovako je jadno." kaže Izabel te je obojica pogledaju ozbiljno.

- ,,Zaista? Samo da ti kažem da sam spremio sladoled zbog tebe. Pusti ti njih."

- ,,Od tebe bih uzela samo otrov i to samo u slučaju da si jedini muškarac na svetu." Alehandro ju je pogledao vidno uvređen i ustao te ih ostavio same.

- ,,Malo preteruješ."

- ,,Nervira me lik, i rođendan bi da mi upropasti." 

- ,,Kad smo kod rođendana.." zavukao je ruku u džep sakoa te pred nju stavio crvenu kutijicu. Najveća glupost joj je prošla kroz glavu zaprosiće me. Međutim, otvorivši kutijicu koja je svakako bila prevelika za prsten, našla je ključ. Odmah je znala da se radi o stanu u Parizu. Pričala je kako želi tamo da živi, i Lorenzo ju je želeo obradovati. Međutim, njoj se ne ide bez njega. A tu je i glupo razočarenje. Kako je mogla da očekuje da će je zaprositi neko sa kim i nije u vezi. 

- ,,Glupačo." rekla je dovoljno tiho da je ne čuje.

- ,,Šta si rekla?"

- ,,Hvala ti" podigla je pogled te iskreno dodala ,,Zaista." 

- ,,Ne izgledaš kao da si srećna."

- ,,Nisam očekivala toliko skup poklon. Dobro me plaćaš, mogla sam to i sama sebi priuštiti."

- ,,Ti si nešto najvrednije što imam, Bambi, najbolji prijatelj si mi. Da te nema, ni za dva stana ista te ne bih mogao kupiti." nasmejala se blago.

- ,,Ja tebe svakako neću ostaviti ovde." 

- ,,Pa dobro, logično, nećeš još ali udaćeš se. Imati decu, nećeš ih sigurno ovde odgajati. Ja ću vam dolaziti često i tužno je što se moramo razdvojiti u jednom trenutku ali nije u redu da tvoja deca žive ovakav život."

- ,,A tvoja deca?"

- ,,Ja nisam nedužan, moja deca, ako ih bude" nasmejao se ,,biće primorana da žive moj život. Ali ti ne zaslužuješ to." 

- ,,Mi smo uvek bili kao jedno.." Lorenzo je nije ni čuo jer je ustao te pošao ka vratima videvši Saru.