Kada smo izašli iz kafića, Harry se uputio prema crnom džipu i otključao ga.
'Pa zar nismo peške došli? Odkud ovo ovde'' rekla sam zbunjeno, pokazujući prstom na džip.
'Recimo da imam ljude koji su mi pomogli.' namignuo je.. Pa da kako sam mogla to zaboraviti. Otvorio je vrata od automobila i seo unutra, i ja sam isto učinila.
'Pa gde idemo sada?' upitala sam ga, kada je on upalio auto i krenuo.
'Negde.' rekao je i uključio radio. Ubrzo se čula pesma 'Happy', a Harry je polako krenuo da zviždi i odmahuje glavom u svom nekom ritmu.
'Izgledaš kao paralisani skakavac trenutno.' rekla sam mu i nasmejala se.
'Samo ti zajebavaj, uskoro će ti biti vraćeno sve to.' nasmejao se i umirio svoje čudne pokrete.
'Styles opet preti..' ravnodušno sam rekla.
'Pa možda se neke pretnje i ostvare. A sada, želim nastaviti sa pitanjima.' rekao je dok je pažljivo gledao kuda vozi. 'Imaš brata, sestru ili si jedinica?' upitao je, a meni je srce na trenutak stalo.
'Ja.. Ovaj.. Imala sam brata.' rekla sam tiho.
'Šta mu se desilo?' upitao je na trenutak pogledavši me dok sam ja gledala svuda sem u njega.
'Styles imaš pravo samo na jedno pitanje.'
'Izvini, zaneo sam se.'
'Sad sam ja na redu.' zanemarila sam njegovo izvinjenje. Ne planiram mu reći za brata.
'Pa kakvu muziku slušaš?' upitala sam.
'Slušam Guns N' Roses. To je dakle rok.' rekao je.
'Šta se desilo tvom bratu?' upitao je Harry odmah. Progutala sam tešku knedlu, i dvoumila se da li da mu kažem.. Ali on je meni rekao za svoje roditelje, zašto ja njemu ne bih rekla ovo? Zaustavio je auto, i mogla sam primetiti da smo na nekoj livadi.
'Poginuo je.. Imala sam 10 godina, a on je trebao ići kod tetke u Irsku da se školuje, i avion u kom je bio..' suze su same krenule i ispustila sam tihi jecaj.. Harry me je privukao sebi i stavio me njemu u krilo.. 'Avion se srušio.. Od tada mi se život promenio za 360 stepeni.. Svaki dan nije prolazio a da se nisam osećala usamljeno, znala sam plakati danima, noćima, ali ništa to ga nije moglo vratiti i promeniti činjenicu da mi puno nedostaje.' teško sam rekla, dok me je on rukom mazio po leđima i umirivao.
'Hej.. nemoj plakati.. verujem da on ne bi želeo da te vidi tužnu.' rekao je i obrisao mi suze.
'Hajmo promeniti temu.' rekla sam, nisam htela da budem ovako slomljena ispred njega. Stavio je ruku ne moj obraz i naterao me da ga pogledam.
'Slobodno plači, najlakše će ti biti kada se isplačeš.' pogledao me pun razumevanja, a ja sam osetila samo jednu potrebu.
'Samo mi treba jedan dovoljno snažan i siguran zagrljaj.' rekla sam možda i previše tiho, ali je on čuo. U sledećem trenutku sam osetila njegove ruke oko sebe kako me snažno grle. I bojala sam se ove njegove dobrote jer bih se mogla zaljubiti.
'Uvek ću biti tu za tebe, malena. Želim to da upamtiš dobro.' šapnuo mi je. U trenutku sam zavolela njegov topli i snažni zagrljaj, koji kao da je govorio da mogu sve prebroditi. Meni su suze klizile niz obraze, i činilo mi se da kao svakim danom brat mi sve više i više nedostaje.
Odaljila sam se od njega i obrisala suze. 'Jesi siguran u to? Ja stvarno znam biti dosadna, nije kasno da povučeš reči.' nasmejala sam se svojim rečima.
'Želim da mi dosađuješ, ljubavi, i nikada neću povući te reči.' rekao je približivši mi se.
'Želim da budeš uz mene svaki minut i sekund, jer mi te nikada neće biti dosta.' osetila sam njegov dah na licu, i u trenutku se temperatura povećala u autu. Naježila sam se od njegovih reči i osetila leptiriće u stomaku, nikada mi niko nije rekao nešto ovako divno.
