Verenica do petka

Šesnaesto poglavlje

Elajza je dočekala Karen i Majkla na aerodromu. Njihov „medeni mesec" je bio skraćen za dva dana.

Majkl je predložio da se vrate u Francusku kasnije između filmova kako bi nadoknadili prekid.

Karen je uletela u Elajzin zagrljaj. "Vratili smo se što je pre bilo moguće."

"Hvala. Žao mi je što smo vam uzurpirali odmor", rekla je Elajza oboma.

„Mrtve komšije i nestali ljudi više zvuče kao nešto što bih našao u filmskom scenariju nego u stvarnom životu", istakao je Majkl.

Elajza je klimnula glavom. "Žao mi je. Nismo se upoznali", rekla je i pružila mu ruku da bi se rukovali.

„Oh... moja greška. Majkl, ovo je Elajza Bilings." Karen ih je upoznala i gledala kako se rukuju. „Elajza, Majkl Volf... moj privremeni muž", prošaputala je tako da su samo njih troje čuli.

Majkl joj je namignuo. „Prvoj dami države nije potrebno predstavljanje."

"Kao ni tebi, filmska zvezdo."

Majkl se osmehnuo, već opušten u Elajzinom društvu.

Ušli su u limuzinu koja ih je čekala, a pratilo ih je i obezbeđenje. Karen je sačekala dok se nisu smestili pozadi, dok je prozor između njih i suvozača i vozača bio zatvoren pre nego što je progovorila.

"Šta se desilo?"

„Mislim da niko od nas to zapravo ne zna. Zato nam je potrebno da nam daš sve informacije koje znaš kako bi nam pomogla da to shvatimo."

„Bila sam u Francuskoj. Kako mogu da znam bilo šta?"

„Živela si sa Gven... znala si sve o navikama komšija u đakuziju... znaš dosta toga."

„Sve što znam je da su Gven i Nil nestali, a da su komšije mrtve. Majkl i ja smo se smejali dlakavom golom komšiji širom Francuske. Bože, sada se osećam loše zbog toga."

„Kako si mogla da znaš?"

Slegnula je ramenima. „Nikako. Prvi put kad su bili tamo, brzo sam došla na prozor, a i Gven." Otresla je nekad radosno sećanje iz glave. "Mrtvi su?"

Elajzin pogled je prešao sa Majkla na Karen. "Elektricitetom."

"I to nije bila nesreća?"

"Ne... ili barem, mi ne mislimo tako."

U Elajzinom glasu je bilo oklevanja. "Ne mislite tako?"

„Nil je nazvao Blejka ubrzo nakon što se to dogodilo. Gven je mene zvala. Nil je zvučao smrtonosno."

"Smrtonosno?", prekinula je Karen. „Nil nikada nije ništa drugo osim bolno ćutljiv."

„Karterovim rečima, 'Nikada u životu nisam čuo smrtonosniji glas.' Zatražio je Karteru uslugu da mu sredi odobrenje da istraži dvorište komšija nakon dolaska policije. Prema Dinovim rečima, pronašli su gomilu mrtvih ptica u đakuziju, a Nil se prepao."

Karenino telo se ohladilo. "Ptice?"

„Da, gavrane. Čak ih ni nema u ovom delu Južne Kalifornije."

Karen je podigla svoje naglo ohlađene ruke.

„Karen?", Majkl je upitao gledajući je. "Jesi li dobro?"

Ne! Bila je sve samo ne dobro. Sećanje na mrtvu pticu, pticu za koju je pretpostavljala da je vrana, ali je mogla biti gavran, na prozoru i ponovo pored vrata automobila u restoranu. A sada su dve osobe mrtve.

„Karen?"

„Jesi li sigurna da je to bio gavran?"

"Nekoliko njih zapravo... zašto?"