Verenica do petka

Osmo poglavlje

Gven je prošla kroz kapiju imanja svog brata u Malibuu i parkirala automobil na kružnom prilazu. Mahnula je jednom od čuvara imanja i ušla u kuću. "Zdravo?", rekla je dok je ulazila unutra.

Zvuk mekih potpetica u susretu sa podovima od mermera je prethodio domaćici.

"Ledi Gven?"

"Zdravo, Meri." Gven je skinula naočare za sunce i stavila ih sa torbicom na sto u hodniku. "Kako si?"

Meri je radila za njenog brata otkad se uselio u tu kuću. Bila je glavna kuvarica i ponekad bi pomagala i u drugim kućnim poslovima. Imali su i domara i čistačicu sa punim radnim vremenom koji su odlazili kućama uveče. I naravno, Nila.

Ubijalo ju je to da ga ne potraži. Verovatno je bio u pansionu... ako je uopšte bio tamo.

Gven je rekla sebi da je nije briga. Bila je na misiji.

Misiji za nezavisnost.

„Da li ti je Samanta rekla da dolazim?"

"Jeste. Hoćeš li ostati na ručku?", upitala je Meri sa nadom na licu.

"Dosadno ti je, Meri?"

„Do bola. Jedva čekam da se vrate kući."

Zajedno su išle masivnim hodnikom do kuhinje. Kuhinja i sala za doručak su bile spojene u veliku sobu sa ogromnim prozorima od poda do plafona. Iza bazena i dvorišta se pružao prekrasan pogled na Tihi okean.

„Bila bih srećna da ostanem na ručku ako mi se pridružiš."

Meri je podigla obrve. "Dogovoreno. Imaš li neku želju?"

"Bilo šta što nije pripremljeno u mikrotalasnoj bi bilo super." Učenje kako se kuva nije bilo deo Gveninog odrastanja. Otkako se preselila u Sjedinjene Države, morala je da nauči da se brine za sebe, a to je značilo mnogo gotovih obroka u mikrotalasnoj.

"Stiže."

"Divno. Biću u radnoj sobi mog brata ako ti zatrebam."

Meri se nasmešila dok je nameštala kecelju oko svog debeljuškastog struka. Gven je čula kako pevuši dok je izlazila iz prostorije.

Blejkova radna soba je bila okrečena u tamne muževne boje sa ugrađenim policama za knjige i radnim stolom koji je bio u središtu prostorije. Smeđe kožne stolice su stajale pored stola, sa kaučem i glatkim šankom na jednom kraju sobe. S obzirom na to koliko je Blejk prezirao njihovog oca, bilo joj je smešno koliko ju je taj prostor podsećao na veću radnu sobu u Olbaniju u kojoj je njihov otac provodio sve svoje vreme. Isti onaj koji je Blejk sada koristio kada je bio u Evropi. Vodio je svoju kompaniju sa oba kontinenta i to prilično uspešno.

Nije kao da mu je ona više bila potrebna. Njihov otac je ostavio svoje imanje Blejku kada se oženio i dobio naslednika. Gven i njena majka su dobile male svote novca za život. Male po njihovim standardima, velike za svakoga ko nije živeo na ogromnom imanju ceo svoj život sa mlaznjacima na raspolaganju i dodatkom za odeću koji bi mogao da prehrani manje države. Blejk nije smatrao da je podela sredstava poštena, pa joj je dopunio fond bez da je ona to od njega zatražila. Gven je znala da je njen brat voli. Kad je prebacio novac na njen račun, shvatila je koliko je žrtvovao da bi dobio milione njihovog oca. Takođe je shvatila koliko su njeni otac i brat bili drugačiji.

Život u maloj kući u Tarzani je bio izbor. Onaj u kojem je Gven zaista uživala. Ali sad kad je znala da Nil neće paziti na svaki njen pokret, morala je da se pobrine da bude bezbedna.

Gven je pošla do mesta gde je njen brat skrivao sef u koji je moglo da se uđe. Oplata na zidu je ličila na ostale u prostoriji, ali kada je stavila prst na digitalni čitač, zid se pomerio u stranu i pojavila su se čelična vrata. Skener za dlan ih je otvorio i ona je ušla unutra.