Gospodin Nepristojni ✔️🔚

Epilog

Zavolela sam njega nepristojnog u srce sam pustila gada koji me sada voli više od ičega. Nije bila greška borite se, želeti i nadati se. Isplatilo mi se što sam ostala s njim, jer me je učinio najsrećnijom ženom. Stajala sam ispred ogledala često i posmatrala svoj stomak i slikala se. Colton je bio predivan zato što je prolazio kroz svaku tačku moje trudnoće i bio uz mene svake sekunde. Imao je strpljenja jer sam bila nepodnošljiva. Bilo je i dana kada sam nemoćno plakala i želela samo da rodim i da prestane. Onih burnih i neprespavanih noći u kojima me je bolelo sve živo i nikako nisam mogla da se opustim i smirim, ali on je bio uz mene i uvek učinio da se osećam bolje. Nije bio nervozan, zato što je celu noć ostajao budan i onda ujutro rano odlazio u firmu. Zvao me je svaki sat vremena ili pisao poruke i prijala mi je njegova pažnja. Znala sam koliko me voli! I pokazivao je svakog dana kroz svoje postupke.

Kada pomislim da sam bila na tački da odbacim sve i dignem ruke od naše ljubavi. Postepeno smo gradili sve i verovala sam i potpuno mu se prepustila. Sretna sam! Jako! Istinski srećna! Njegova strpljivost, dok me je svake noći držao u zagrljaju i govorio da će sve proći u redu. Verovala sam njegovim rečima, ali sam se bojala porođaja i onoga što dolazi. Pored njega sav strah je bio nepotreban jer je činio da mu verujem i da se ne bojim.

Nosila sam dva dečaka koje sam nestrpljivo čekala. Colton je hteo devojčicu i znam da mu se nije svidelo činjenica da su dva dečaka pa je izgovorio: „ Sledeće će biti žensko", udarila sam ga po ramenu i smatrala da će to biti u dalekoj budućnosti.

„ Volim te! Pogledaj me", dok sam vrištala od bolova nisam bila sposobna pogledati ga.  „ Nisi sama, uz tebe sam!", reči snažnije i od volim te. Podigla sam pogled i sudarila se s njegovim tamnim zelenim koje su bile uplašene isto koliko i ja. Držao se čvrsto, nije pokazivao strah, nije bio zbunjen, držao me je i bio uz mene. Bilo mi je mnogo važno što je bio uz mene, što je podelio taj važan trenutak u našim životima.

Colton je svakog dana pokazivao svoja osećanja. Istina je: „ Muškarac može pokazati osećanja samo ako ih ima". Danima sam se kidala zbog svadbe, nervirala sam se oko svake sitnice i nisam želela tako luksuznu i raskošnu proslavu. Colton je ispunio moju želju i odveo u me u Tokio, tako smo se venčali s dva svedoka i bilo mi je savršeno. Mama i Coltonova mama su bile ljute na mene zbog toga jer su se radovale, a ja sam im tu želju uskratila. U dobru i u zlu, dali smo svoje zavete i toliko sam bila srećna da rečima ne mogu opisati. Ako je ikako moguće zavolela sam ga još više.

Kada su moji dečaci došli na svet delovali su majušno i sitno, ali samo posle mesec dana videlo se da vuku Coltonove gene. Leon je dugačka i krupna beba, s mojim crtama lica i kosica mu iste boje kao moja. Nije toliko jako ličio na mene, bio je savršeno poklapanje gena, jer je od svakog povukao nešto. Lav je bio isti mali Colton. Oštra vilica, svetla kosica, nos, usta, kao preslik. Treba li da kažem da su obojica jako aktivne bebe? Imaju osam meseci, puze već dosta i na sve strane je haos i pitanje je vremena kada će prohodati. Svaki trenutak s njima je uspomena, koliko god nekada bila nervozna i osećam se da mi treba pauza; volela sam ih najviše na svetu. Moji mali anđeli. Ponekad je bilo teško, bilo je dana kada sam plakala od muke, ali na kraju svega srećna sam što ih imam. Leon je beba koja zaspi bilo kada i bilo gde i zato što se tiče njega nisam imala muke. Ali Lav je kaos po tom pitanju, nije hteo da spava noću, nije hteo da spava uopšte, ponekad bih ga satima ljuljala u rukama da bi on spavao samo sat vremena. Leon i Lav su već sada imali jake i naglašene karaktere. Leon je opušteniji, onaj koji hoće kod svakog u ruke, nasmejana beba, ali ima i on momenta svoje ludosti. Više je na mene, samo što nije plačljiv i slab. Lav je bezobrazno malo nadrkano stvorenje. Oštrog pogleda, namrštenih crta lica, vrišti kada nije po njegovom. Neće da ga pipne bilo ko, vrišti kada ga neko ko mu se ne sviđa dotakne. Udara se i štipa. Jedino je dobar prema seki i bati, njih grli i ljubi, vidim posesivnost u njegovim očima i koliko god da je krut on će svoju porodicu štititi od svega. On je moja maza. Leon je svačija maza, jer on svakog voli. Lav će imati oštriji i hladniji karakter i od Coltona.

„ Medena", Colton me zagrli oko struka i privuče sebi. Guza mi se zalepi za njegov čvrsti ud, protrljam se. Nasloni mi glavu na kuhinjski sto i jednim pokretom mi svuče trenerke i gaćice i ispuni me jednim grubim pokretom. Ciknem kada ga osetim i pokušavam biti što tiša, ali nemoguće je. Svaki njegov sledeći prodor je prijatniji i taj osećaj koji me prenese preko zvezda. Drhtim i grizem mu šaku dok svršavam.

„ Kako si provela dan?", ležimo na krevet jedno pored drugog, igram se s njegovim prstima. On me ljubi po čelu i mazi me uz duž leđa.

„ Onako! Malo sam bila živčana, jer Lav ponovo izvodi gluposti i nije hteo da spava. Sve u svemu, dobro je. Kako je tebi bilo na posao?", nasmešim mu se.

„ Leona možemo uzeti dadilju. Šta misliš? Već danima se mučiš, biće ti lakše ako budeš imala i vremena samo za sebe. Možda da se posvetiš malo poslu, prijateljima, meni", govori i podigne mi glavu prema njemu. „ Ne bih ti to predložio, ali izgledaš jako umorno. Mama ju je pronašla, zove se Ara, mama trvdi da će ona biti savršena dadilja. Stvarno nam to treba"

„ Mlada je?", upitam se i namrštim se.

„ Jeste!"

„ Upoznao si je?"

„ Nisam! Devojka je normalna i neće se bacati na mene, sve i da pokuša nema šanse. Mene samo jedna žena interesuje, a to si ti. Nema potrebe da se brineš oko toga", njemu prija moja ljubomora, zato ga podsetim kako je bio ljubomoran kada sam izašla s onim smaračem, pa se on sada mršti. Pristanem na dadilju pošto će mi pomoć trebati tek u narednom periodu. S mamom sam se dogovorila i ona će poslati dadilju koja je mene čuvala, tako će mi biti dosta lakše. Juče sam satima plakala, kada sam ugledala dve crte na testu. Dečaci imaju tek osam meseci, a ja sam ponovo trudna. Plakala sam od bola, od sreće i sve mi je bilo povezano. Bila sam i ljuta, jer nisam spremna i nemam snage za još jednu bebu. Šta ako ponovo budu blizanci?

„ Ljubavi, šta je bilo? Tužna si, odjednom si promenila raspoloženje", volela sam njegova tepanja i dodiri. Jako sam ga volela.

„ Trudna sam!", ispalila sam i zaplakala. On mi je brisao suze i ljubio me. Govorio kako ćemo sve zajedno izdržati, ljuljao me u naručju i taman kada sam želela zaspati u njegovom naručju začuo se plač.

„ Lezi, ja ću", poljubio me je u čelo i podigao me i spustio na krevet. Od mog spavanja nije bilo ništa, kada je ušao u sobu noseći dva nestašna dečaka. Oboje su ga stegli oko vrata i nisu se hteli pomaći od njega. Posmatrala sam ga kako se igra s njima, koliko ih pazi i voli. Pogled nam se susreo i tom trenutku sam znala da je on sve što sam želela u životu.

Ljubav s usana silazi srcu! Ljubav otkopča dugmadi kamene duše i otkriva nežnost. Ljubav i poštovanje je sve. Ne bledi, svaki dan ga volim još više.

Zdravo! Drage njihova priča se završava ovde. Nadam se da ste uživali i da ste ih voleli. Hvala što čitate i nemate pojima koliko mi to znači. Sledeća priča je o Travisu. 💞💞 Tako da družimo se za koji dan, novom pričom.