Gospodin Nepristojni ✔️🔚

18 poglavlje

Svaka greška koju napravimo, svaki put nas nauči o životu. Kada se probudimo tražimo novi i bolji početak. Nove mogućnosti ili drugu šansu. Ponekad podcenjujemo tu priliku,pustimo da isklizne iz ruke na jako sebičan način. Znam koliko sam ja kriv! Posmatrao sam je, njen blistavi osmeh i svaki put me je sve više privlačila. Svaki njen osmeh na licu naterao me je da mislim o njoj, znao sam da je zbog mene i nisam mario. Leona mi se polako uvlačila u kožu, a da toga nisam bi svestan. Uvukla mi se pod kožu, tiho, lopovskim koracima, i tamo ostala. Ostala je zarobljen od svoje ljubavi i mog odbijanja. Njenog neukrotivog inata i mog egoizma i nepristojnosti. Terao sam je od sebe svakim postupkom, ona se uvek vraćala i ponovo sam je oterao. Ona je još uvek bila neiskusna, nesigurna i stidljiva. Menjala se u neobuzdanu devojčicu željnu strasti i promene. Bila je očarana mojom pojavom, hodom, govorom i to mi je svim znakovima govorila koje sam izbegavao da razumem. Počeli smo to nešto koje se završilo zbog moje emotivne nesređenosti i ne iskustva u ljubavi da bi prozreo svoja osećanja. Leona mi je ljubav pokazivala na tačni i zato je dobila tužan epilog. Uživala je sa mnom jer je otkrivala nešto novo, a ja sam i suviše bio hladnokrvan da joj pružim išta osim seksa. Imali smo se strasno i grubo, govoreći sve o osim osećanjima; koja su magnetizirala moje kameno srce i da toga nisam bio svestan. Sebično sam joj zadao rane u srcu koje niko neće moći da izleči. Kada sam shvatio da je volim, već sam je izgubio. Završio sam užasno povređen i zaljubljen, nesvestan svoje ljubavi naneo sam joj toliko boli da mi ona nikada neće oprostiti. Njeno medeno i predivno srce srušilo je moje oholno.Voleo sam je. Kasno sam shvatio, kada sam je ispustio iz ruke.

Tokom svog života nisam verovao da neko može da me natera da zavolim. Živeo sam u verovanju da ljubav ne postoji. Po mom mišljenju bio sam vezan za porodicu, jer imamo istu krv. Sada ona mi je važnija od svega. Potrebna mi je kao vazduh, ne prestaje da mi nedostaje. Srce bez ljubavi je neplodna zemlja. Zato tamo ništa ne uspeva.

Gad sam! Seronja koji je uništio svaku mogućnost da dopre do nje. Ubio sam je. Način na koji me posmatrala, misleći da ne razumem taj pogled, jednostavno, kao nijedna do sada, medenim pogledom i s toliko obožavanja u očima. Skinuo sam joj taj s očiju; ostavljajući tužne oči i nemiran izlaz lica. Ni sekundu ne mogu da je izbacim iz glave. Kako je? Znam da pati i za to sam jedino ja kriv. Ponekad najviše povredio one koje volimo. Ona će plakati i doće vreme kada će me zaboravi, to ne mogu da dozvolim. Gad sam jer je ne puštam na miru. Ali učiniću sve da mi oprosti. Sve! Znam koliko sam ja kriv. Sve bih dao da mi se ona još jednom osmehne. Da mogu vratio bih vreme i nikada ne bih jebao tu pred njenim očima, ni pre toga. Da mogu vratiti vreme strpljivo bih je čekao u hotelu. Ne mogu jer sam gad i zaslužujem da patim i više od ovoga i znam da će mi ona debelo naplatiti sve.

Dve nedelje sam jadan! Mehanički obavljam sav posao koji moram i onda se dolivam alkoholom. Pošto prilično delujem namršteno niko nije ni skontao da mi nešto fali. Jebote! Nisam ni pogledao u druge žene koje su mi se otvoreno nudile, ali bilo ih puno, šta više jednoj sam dao otkaz zbog toga - a pre sam zezao Caseya zbog toga. Guzice, noge, lica ništa me nije fasciniralo, niti sam gledao, kurac mi se nije dizao, samo na Leonu. Jedina o kojoj sam mislio i želeo me ne želi, jer sam debelo zajebao i uništio njeno poverenje. Znao sam da je u New Orleansu zbog posla, i da uskoro treba da otvori advokatsku firmu, pa sam je ostavio na miru. Nisam potpuno, slao sam joj svakog dana cveće i čokoladu, ništa od toga nije prihvatila. A pre sam to smatrao jadnim pokretom. Samo joj nisam hteo izlaziti na oči neko vreme, a opet nisam hteo da zaboravi na mene. Znao sam koliko voli cipele, pa sam joj poklonio kartu za modnu reviju s kojom ne znam šta je bilo jer nije završila u smeću. Nisam odustajao, slao sam joj je razne gluposti i pukao sam po šavovima jer jednostavno treba da odem i razgovaram s njom.

Za Leonu:

Žao mi je! Nedostaješ mi!

Poslao sam joj poruku, na koju mi nije govorila, što naravno i nisam očekivao. Jebote! Počeo sam da se nadam svakoj poruci misleći da je ona, i ako sam duboko u sebi znao da ne zaslužujem njen oprost. Nisam umeo da je volim, nisam umeo ni da je pustim. Ja patim jer sam zaslužio, ona pati povređena i izgubila je svaku nadu u ljubav. Voli me svim srcem znam to, osećao sam to svaki put kada me dodirne i video u njenim očima. Samo sam bio toliko seronja da nisam hteo sebi da priznam da je volim. Kada mi je telefon zazvonio i njeno se ime ocrtalo na ekranu ne mogu da opišem kako je moje srce zaigralo.

„ Malena", tiho sam izgovorio.

„ Jebi se! Ostavi me na miru! Nemoj mi pisati poruke i nemoj mi slati gluposti! Samo me ostavi na miru!", vikala je, njen glas učinio da ponovo prodišem.

„ Volim te! Želim te! Zaljubljen sam u tebe medena i učiniću sve da te ponovo imam. Da budeš moja, jer ja jesam tvoj", govorim joj to prvi put i sada prekasno iskren sa svojim emocijama. Smejala se.

„ Vaou! Bravo! Mili, malo je prekrasno za to! Šta god da učiniš ja ti nikada neću oprostiti! Nikada! Znaj to", besna je, tužna i znam da joj treba samo vreme.

„ Hoćeš jer me voliš!", opet iz mene progovori gad.

„ Ljubav nije dovoljna! Nemoj me gnjaviti, dosta je pusti me da budem srećna bez tebe. Za ove dve nedelje shvatila sam da si samo rana koja će izbeliti. Da te nema da me podsetiš, zaboravila bih te odavno", spustila je slušalicu. Nazvao sam je i onda je isključila telefon. Ako treba na kolena ću ići da mi oprosti. Bilo šta.

Najteže je priznati da nisi srećan. Da svet koji su izneverio, neće biti tvoj, ispustio si ga iz dlana. Završio sam pijan na šanku u nekoj rupi u kojoj me niko ne poznaje. Mešajući vinjak i voktu ne očekivajući više ništa, osim smanjene boli. Nakon provedene noći na šanku bol me nije prošla, sanjao sam je. Prišla mi je u crvenoj haljini i sela pored mene, s onim širokim toplim osmehom i sjajnim očima. Njene usne su me ljubile mekano, nežno i njene ruke su me mazile otkrivajući nežnosti moje crne duše. Dočekao sam pijan i jutro, svavajući za šankom, toliko para sam im prosuo da me nisu ni pipnuli. Patio sam i pijan, ispijajući čašu za čašom da barem na neko vreme zaboravim na nju. Ja sam samo jedan slepac koji nije video šta ga čeka. Slepac koji nije razumeo rečenicu; I niko, ama baš niko nije toliko bogat, da može da odbaci - ljubav. Ja sam bio seronja da odbacim ljubav koja mi se pružila, zato i zaslužujem da patim.
Radio sam puno, pio i to mi je oduzimalo misli o njoj. Želim je! Volim je svim srcem i u to sam siguran; zato ću se boriti dok je iznova ne osvojim. Postoji razlika između čoveka koji ju je želeo, i čoveka koji će učiniti sve da je osvoji i zadrži. Dve nedelje roka i tačno će biti mesec dana od kako me napustila mojom pogreškom, svaki dan sam joj slao nešto s porukom. Odlučio sam da se sutra moram suočiti s njom, ali moram da budem strpljiv, jer moja nadmenost može sve da pokvari.