Gospodin Nepristojni ✔️🔚

1 poglavlje

Otac mi je jednom rekao da ću posao najbolje naučiti pomno posmatrajući druge. Ako želiš dostići vrh, moraš početi od dna. Biti ćerka poznatog advokata svakako je oslobodila put do moga uspeha. Posle studiranja započela sam raditi u firmi svoga oca. Postala sam advokat. Svaki dan sam se trudila da dokažem da sam sposobna i da nije prezime koje mi otvora vrata. Nezanimljiva sam! Tačno znam da namirišem problem. Vodim se po odličnim tatkima i tačno znam kako da ih primenim. Želim da otvorim svoju firmi, da ocu, sebi i drugima pokažem da mogu. Otac se protivi toj odluci jer smatra da nisam dovoljna spremna za takav korak. Sa svoje dvadesetčetri godine postigla sam mnogo, završila sam fakultet i započela sam posao. Najbitnije od svega naučila sam da cenim pomoć. Raditi u očevoj firmi pomno sam posmatrala druge advokate i kupila taktike. Biti advokat moraš biti; dobar lažljivac, opasan muljator, pun sebe i moraš imati osećaj. Sve sam to imala samo još negde gde se dokazati. Cupkala sam nevoljno nogama o krem pločice ureda moga oca, namrgođena i ljuta na sebe. Skupocena žuta štikla odzvanjala je prostorijom, škripavo i iritantno. Mrzovoljna sam jer u proteklih mesec dana ne mogu da zaboravim na njega čije ime ni ne želim izgovoriti. Colton je ispunio svaka moja očekivanja, i postavio ogromne standarde i retko koji drugi će prestići. Želudac mi se snažno stisnuo na samo pomisao o njemu; visok, predivan i dobar jebač. Iako znam da ga nikad neću videti, sigurno znam da bih rado ponovila sate s njim. Toliko je vraški dobar, da sam sebi donosila vrhunac pomišljajući na njega.

„ Ako hoćeš da pričamo o tome kako želiš da nastavim da radim u tvojoj firmi, onda nemoj", promrmljala sam kroz tišinu nepodnošljivih minuta. Nasuprot mene, na uredskoj stolici sedeo je moj otac, u skopocenom odelu. Već je ostario, kosa mu je bila seda i opušten stomak činili su ga starijim nego što jeste.

„Pričaćemo i pet puta kao budem hteo!", popravljao je košulju nezainteresirano reagovao na moju rastresenost.

„ Zašto me ne pustiš da probam?", upitam ga.

„ Ne treba da probaš! Treba da uspeš!", napućila sam usne ljutito, negirajući svaku njegovu rečenicu. Pomisao da izgovorim da je u pravu izazivao je u meni gađenje i agoniju. „ I ne slažem se da odeš potpuno sama u drugi grad i tamo gradiš karijeru! Ne kod nekog slepca koji će jedva čekati da ti ponudi dobru ponudu!", priznala ja ili ne, ali moj otac je bio u pravu.

„ Tata ne razumeš me!", izustim ljuto.

„ Potpuno te razumem!", izgovori istim tonom.

„ Imam dvadesetčetiri godine da te podsetim! Imam svako pravo da donosim svoje odluke!", ljuta sam jer se on ponekad ponaša kao da sam i mala devojčica. „ Nisam više dete!"

„ Leona ti si moja devojčica i uvek ćeš biti! Zato te ne mogu pustiti da srljaš u prazno i radiš po sitnim advokatskim firmama. Takođe te ne mogu pustiti tek tako! Svake sekunde bih se brinuo za tebe! Nevolja si i stalno upadaš u probleme. Nemaš osećaj za strah", ustanem sa stolice i priđem mu i zagrlim ga. Strah ga je od napuštanja. Povezanost među nama, posebna ljubav koja se gradi od trenutka kada sam se rodila. Razumem ga, teško mu je jer je navijao na mene. „ Ne želim zvučiti kako zvučim! Ali u mojim očima ti si i dalje ona beba koju sam prvi put uzeo u naručje", posvetio je pažnju svake sekunde moga odrastanja, kako sam ja njihovo jedino dete nije ni čudna njihova povezanost. I ja sam vezana za njih. Prođe prstima kroz vlasi kose i poljubi me čelo. „ Uz to muči me pomisao, ne mogu ni izgovoriti!", izusti.

„ Znaš me! Veruj mi, nikad ne bih učinila neku glupost!", govori mu i izmaknem se iz zagrljaja.

„ Verujem ti! Samo nemam poverenja u određene osobe", znam da misli da Giu, nikad mu se nije preterano svidela. „ Ne želim da budeš povređena! Mi muškarci smo svinje koje svašta urade u svom životu, povređujemo ženske osobe i varamo. Onda kad ti isti muškarci dobiju ćerku muči ih i sama pomisao da će neko njihovu ćerku povrediti", on nije osoba koja iskazuje svoja osećanja. Prema meni i mami je nežan, uvek me je podržavao u svemu i bio uz mene svaki trenutak. Bilo je trenutka kada je bio strog, mada više mi je popuštao. „ Imam jedan uslov i onda ću te pustiti da radiš šta želiš"