Gospodin Nepristojni ✔️🔚

27 poglavlje

On i ja. Kad istinski voliš nekoga, to je kao da mu kažeš: "Vidio sam sve tvoje mračne strane. Sve dobro i loše u tebi. Vidio sam tvoju ogoljelu dušu, tvoje predivno, nesavršeno biće. Tvoje rane, ožiljke. Preživeli smo brodolome, svađe. Bili smo jači od svega toga. Volim te. Sve što jesi i sve što ćeš ikad biti." Istina je, dođe sve na svoje.  Ali prije nego se sve kockice poslože, moraš se rasuti u komade. I to više puta. Ne znam koliko sam krvarila skupljajući polomljene delove moje duše. Gledam ga, čoveka koji mi je slomio srce; onog za kojeg sam mislila da ću umreti kada mi kaže - ja te ne mogu voleti. Pronašli smo se jedno u drugom. I koliko god da se borim, umaram se. Plašim se sebe i onoga što mogu učiniti.  Plašim se dana kada će njegovo 'volim te' postati nedovoljno. Plašim se da ovo između nas neće uspeti. Gledam ga upijam svaki delić njegovog dragog lika. Svaki sekund dok ga gledam, shvatam da je on najbolja stvar koja mi se dogodila u životu. Ponekad će biti teško, budiću se iz sna stezajući jastuk i plakati i mislići da me je napustio. Ali on je tu, svako jutro drži mi u svojim rukama - nije pobegao kao što sam očekivala. Nije me ni povredio, zapravo čini me sretnijom. Mnogo.

Nisam očekivala od njega, romantiku. Povezom mi je preklopio oči, uhvatio me je za ruku i vodio me. Pratila sam ga, korak po korak. Prstima sam dohvatila povez i polako ga skinula. Ugledala sam njega na kolenima kako drži kutijicu i gleda me najdivnijim osmehom. Prostorija je bila prekrasno uređena; baloni, svuda su visile porukice u obliku srca, zvezda i meseca, bilo je i puno cveća. Na stolu je stajalo krofnice ukrašene baš u istim detaljima. Sve je tako bilo divno.

„  Ljubavi, želim ti pokazati da mogu biti tvoj i samim time izazvati radost u tvojoj duši. Želim ti dokazati da sam sretan što postojiš, što si se pojavila u mom životu. Volim te i tu sam za tebe! Želim da me svaki dan gledaš ovako kao sada; srećno, zaljubljeno i požudno. Ne želim da iz tvojih oči nestane predivan sjaj. Hoćeš li ostati zauvek uz mene? Hoćeš li postati moja žena? Želiš da se udaš za mene?", suze su mi kvasile obraze dok je čučao ispred mene i držao kutijicu.

„ Da! Želim! Da!", viknem glasno i nisam sigurna koliko puta ponavljam. Izvadi prst iz kutije i stavi mi na prst. Podigne se i položi usne na moje nežno. Obuhvati me oko struka i visoko podigne u vazduh, zavrti me, smejemo se oboje glasno. Drži me visoko dok je samo moja glava položena na njegovu i ljubi me gladno, intenzivno i požudno. Uzvraćam mu u istom ritmu, srećna, voljena i srećna. Spusti me dole i onda pogledam lepi dijamant koji je krasio moj prst.

„ Želim pročitati porukice!", govorim mu i vučem za mnom. Dohvatim jednu u obliku srca.

Volim te jer si iskrena - to mi ukrasi osmeh na lice. Otvaram sve porukice u obliku srca.

Volim tvoje pegice. Nekada sam ih skrivala puderom, sada ih ponosno pokazujem.

Volim te jer ne ličiš na jednu osobu koju sam upoznao. Tako si svoja, cela.

Volim te toliko da ne bih mogao živeti bez tebe. A bio bi to jebeni posrani život.

Volim te dok si u mom naručju jer si tada najlepša, osmeh ti je najdivniji.

Volim tvoje srce! Tako je borbeno, nežno, drsko, tvrdoglavo i divno.

Volim te tvoj osmeh koji je svaki namenjen meni.

Volim te jer si me promenila.

Volim te jer si ti.

Uh! Tako je divno da mi suze radosnice kvase lice. Uhvatim kutiju u obliku meseca i otvorim je. Unutra je jedna manja kutiju i dve poruke. Uhvatim prvo jednu.

Ti si trag mog meseca. Tako si živahna, luda, puna - sve se to izražava u tvojim očima. 

Hoćeš li se udati za mene? Biti moja svetlost do kraja života?

Posmatram kako uzima kutijucu i otvara mi. Uh! Pred očima mi je prst u obliku polu meseca, još lepši nego ovaj što imam na ruci. Pružim mu ruku i on mi stavi prst.

„ Tako si savršen! Ovo je tako divno! Rasplakao su me", naslonim se uz njega i ciknem kada ugledam belu kutiju. Otvorim i kao što sam mislila unutra se nalazi dve žute dude i dva ista odelca. Porukica je prelepa.

Ti i naša deca ste savršenstvo! Mali anđeli poslati da me uzmu pod svoje.

„ Coltone", samo izgovorim njegovo ime.

„ Zaslužuješ i više od ovoga!", poljubi me u glavu i pružio mi još jednu kutiju, otvorila sam i unutra se nalazilo par ključeva.

„ Živećemo ovde?", upitam ga, dok mi on potvrdno klimne glavom.  „ Svako ko te istinski nije upoznao, bar jedan tvoj osmeh video. Te tvoje oči zelene koje sijaju mračno dok me gledaju - zauvek propušta šansu da te ima. Jer koliko god da si nadmen i gad, isto toliko imaš i dušu ispod te ledene fasade. Volim te jedini! Puno te volim!", nasmešim se kada dlanovima obujmi moje obraze i poljubi me. Ljubi me, uzima me polako igrajući se s mojim jezikom, uzima me pohotno i nežno, drsko i nevino u isto vreme.

Pogledam u fotografije. On i ja. Od one noći. On sedi za šankom ruka mu je položena na čašu, a ja sedim pored njega i odmeravam ga. Druga slika je kada nam se prsti dotaknu, uh kako je koža gorela u tom trenutku. I poljubac. Kako izgledamo prisno i lepo. Kako me je samo taj poljubac izbacio iz sistema.

„ Kako si našao ovo?", upitam ga?

„ Prelako. Mislio sam da bi htela našu prvu sliku", sladak je ovakav nežan i romantičan, ali ipak ja volim onog grubog čoveka.

„ Zapravo i nemamo sliku"

„ Ne brini! Imaćeš snimak kako sam te  zaprosio. Ako hoćeš pozvaćemo fotografa?"

„ Ne nije potrebno. Kako misliš snimak?"

„ Vidiš kameru?", pokazuje mi prstom i onda je uzima i zaustavi snimanje. Nasmešim se kada nas krišom uslikam, on je ispao savršeno, ja nisam. Zato ga nateram na dosta slika koje jedva izdrži jer ne voli da se slika. Potom slikam celu prostoriju. Onda obe ruke i to prelepo prstenje.

„ Gledam u ove krofnice i one me gledaju tako i zovu me da ih pojedem. Gladna sam!", uzimam jednu i zagriznem, uzdahnem od lepote preliva, prosto ih obožavam. Prstom mi skine ostatak krema na usni i potom taj prst poliže. U jednoj sekundi me poljubi i zgrabi mi ostatak krofne u ustima. Odvoji usne od mojih i bože moje srce kuca u takvom ritmu da će mi srce iskočiti iz grudi. Srećna sam! Jako! Kažu da su oči ogledalo duše, da se u pogledu sve može pronaći. On me gleda tako posebno, voljeno i sada znam da sam ja njegova voljena, isto koliko je i on moj. Bacim mu se oko vrata i poljubim ga, uvlačim ruke pod njegovu košulju i mrvim mu usne u grubom poljupcu. Ljubi me požudno, grubo i zahtevno. Odigne me od zemlje i nosi me prema vratima. Ulazimo u neku sobu u kojoj je postavljen samo dušek posut laticama ruže. On je isplanirao svaki korak do detalja. Lagano me spusti na krevet i skida me vrelim dodirima. Ovog puta me obožava usnama. Vodimo ljubav! Osmeh mi krasi lice dok obilazim kuću držeći ga za ruku.

„ Ovo je soba za tebe! Odluči šta želiš da bude tu!", dosta velika za mir. Za mene.

„ Želim policu s knjigama, tu tačno jedan sto i jednu fotelju", pokazujem mu.

„ Casey će projektovati celu unutrašnjost, pa ćeš izabrati ono što ti se najviše sviđa!", govori mi. Kuća je prevelika. Možda čak i previše. Ali tako je lepa, s velikim dvorištem i lepim biljkama, onaj veliki bazen i kao da smo u nekoj šumici. A prednji deo kuće izgleda tipično bogato. Dve strane, jedna moja, jedna njegova.

„ Divno je! Jako!"