Gospodin Nepristojni ✔️🔚

2 poglavlje

Dokazati se ocu bio je bitan cilj! Isto toliko je bitno dokazati se sebi; morala sam imati jako samopouzdanje i ogromnu volju da uspem. Pre svega želela sam dokazati ocu da ja to mogu - čvrsto stojim na svojim nogama i da guram prema vrhu. Sećam se kada sam bila mala, imala sam svega sedam godina - igrala sam se ispred kuće i ugledala sam starijeg čoveka kako nemilosrdno prelazi preko malene mačke. Za dete to je svakako bio stravičan prizor, ali kako sam odrastala shvatila sam da je to bila slučajna nesreća. Baš u tim trenucima odlučila sam da kada postanem advokat. Kao i svako dete, imala sam više želja, menjala sam mišljenja i na kraju sam postala ono što želim. I ako sam imala sve na dlanu, nisam iskoristila svog tatu, niti njegovu moć koja je ogromna. Bilo je mnogo odricanja; odrekla sam se onih leptirića u stomaku i dečije zaljubljenosti. Izlaske i poljupce zamenila sam knjigama i raznim slučajevima koje sam proučavala. Ne mogu reći da žalim za izgubljenim tinejdžerskim danima, koje svakako jedan period bilo jako burno. I za svih ovih godina naučila sam svašta o ljudima - ljudi su kao cigarete, što ih više koristiš, to ti više štete. I ono čuveno: Ne sudi čoveku po izgledu. Dajte ljudima šansu, jer niko nije onakav kakav se prikazuje. Zato sam počela da radim na slučaju koji mi je dodeljen i strpljivo čekala da mi se ostvari san.

„ Nije oholost uzeti ono što ti pripada, što si zaslužio. Uspećeš! Bori se dok ne padneš, a kada padneš, podiđeš se još jača", reči moje majke koje nikada neću zaboraviti. Da ona nikada nije bila strpljiva ne bi ostala s mojim tatom. Borila se s njegovim demonima, mračnom prošlošću i svim što je njegov posao donosio. Tata je bio ambiciozan, sebičan i previše posvećan poslu i bez toga ne bih uspeo. A više od svega je voleo moju majku i to je ono što mu je davalo snagu.

Marco Wesley je bio onaj komplikovani slučaj. Nije ništa govorio, ni jednu jedinu reč. Ponekad je odbijao i posetu. To je ono što me je izluđivalo. Kako je obdukcija tela pokazala da su ženina i dečija smrt isključivo posledica požara. Nije bilo tragova borbe, nasilja i to je dokazalo da je nešto čudno u ovom slučaju. Ali svi dokazi pokazivali su da je on krivac, kao i njegovo pravo ćutanja. Svi ti dokazi su bili prevara, jedna velika nameštaljka. U početku sam mislila da je on krivac, ubio je ženu i dete, zbog ljubavnice i novog početka života. Ali, to nije bio slučaj, ljubavnice nije bilo ni na vidiku. Ostalo mi je da proverim bankovne račune i tu sam se uverila da imam veliku sumnju da je ipak krivac. Kuća, auto, stan i sve što su imali bilo je pod hipotekom, ogromna svota novca. Možda je greškom ubio svoju porodicu, podesio je požar koji ga svakako ne bi izvukao, ali uradio je to. Moja intuicija je govorila da nije krivac i to je ono što me je kopkalo. Zato sam se poslužila taktikom koji svaki dobar advokat radi: lagala sam! Slagala sam kako sve znam i onda se pojavio na poseti. Nije bio onaj čovek od pre, sada su mu se usta razvezala i priznao je da je krivac. Krivac jer je svoju porodicu izložio riziku. Krivac koji je novac pozajmio od ljudi koje nije trebalo. Zato i da ih nije ubio za mene je bio krivac. Morala sam ostaviti osećaj pravde po strani i uraditi ono što bio svaki dobar advokat uradio.

Dani su mi prolazili brzo, gotovo svaki je išao isto, naporno sam radila i provodila vreme sa Giom. Izlasci su mi doneli alkohol i zabavu, dobru zabavu koja je delovala bledo naspram svega. Istina je da sam duboko u s ebi očekivala sam njegov poziv! Colton je zapozeo moj um, moje telo i svaki put sam legala i ustajala s njim. Ne sramim se priznati da maštam o njemu. Uh! Kakva je samo to mašta. Telo mi se ježi od toplog, vrelog, senzualnog dlana. Dah napušta moja usta i to ga spotakne da sklizne dole. Opasno je blizu. Onda zamišljam kako grubo prodire u mene i to mi donosi vrhunac. Ne mogu prestati razmišljati o njegovim poljupcima. Sočni, grubi, nežni koji mi oduzimaju dah i tlo pod nogama. Protrljam tvrdi klitoris i onda eksplozija osećanja, želje i strasti. Osmeh mi blistavo titra na licu. I onda shvatam da ne želim ni jednog drugog muškarca.

Jedna poruka. Kratka i jasna. Vreme i mesto. Učinilo je da moje srce kuca kao ludo, da moj osmeh igra na licu, leptiri od uzbuđenja igraju razne plesove. Smejem se, jer duboko u sebi čekala sam da se on javi. Jer da sam ja prva pisala izgledala bih kao očajna osoba i željna kurca. Po svim standardima i po svemu sudeći izgledala sam kao kurva i ponašanje mi je bilo takvo. Nije mi stalo do njegovog mišljenja, a opet na čudan način želim da ostavim dobar utisak. Posle dva sata, odgovorim mu kako mi odgovara. I onda skočim iz kreveta, proveram šta ću obući - to toliko i nije bitno jer svakako ću nekoliko minuta biti obučena. Pred ogledalom isprobavam donji veš i odmeravam se. Onda nastupaju frizure, pa na kraj i odeća. Proverim ugovor koji sam sastavila i smešim se. Priznajem sebi da nisam uzbuđena zbog paklenog dobrog seksa, nego zbog toga zato što ću ga videti. Jako uzbuđena, uhvatila me je trema i nervoza jer sam pred vratima hotelske sobe. Kada ga ugledam onakvog savršenog srce preti da mi izbije iz grudi. Pokloni mi kratki osmeh i u toj sekundi me zgrabi šakama za zadnjicu i žestoko poljubi. Zaklopi vrata i podiže me u svoje naručje, tako da mi ispadne fascikla. Poljupci su mu grubi, žestoki, mrvi moje usne i grubo me drži uz sebe. Njegovi dodiri mi ubrzavaju dah. Ali, to me ne spreči da odvojim usne od njegovih i izgovorim da prvo potpiše ugovor.