Gospodin Nepristojni ✔️🔚

22 poglavlje

Da li je tolika teško poverovati mu? Plaši li me to? Bojim li se prevare, onoga što me očekuje s njim? Užasno se bojim! One besane noći u kojima sam se prevrtala u krevetu misleći na njega; gde je, s kim je i da li ima novu? Misli su mi bile očajne. Znala da će tako biti! Ja ću biti žena koja ga čeka kod kuće; svako jutro ću se buduti sama u krevetu i čekati do kasno dok ne zaspim od umora. Možda prve dve godine budu obeležene dobrim seksom,i onda će to izblediti jer će dolaziti novonastale obaveze i on će se ohladiti. Stojim nema uplašena tonom njegovog nežnog glasa. Bojim se ako progovori da ću mu poverovati i popusti. Stigli smo još u jedan njegov stan, koji je bio znatno veći i lepši od prethodnog. Išli smo jedno pored drugog udaljeni poput stranca. Kao da među nama nikada nije postojala bliska veza.

„ Leona, mogu izgovoriti hiljadu reči u koje ćeš poverovati jer si slepo zaljubljena u mene. Zato to neću raditi! Želim da mi pružiš šansu!", nervozno sam lomila prste i gledala u njega, stajao je tako nadmeno i samouvereno i znao je da ću mu oprostiti. On se ni ne trudi jer ima vere u moju ljubav. Zato je došlo vreme da se poigram s njim; ovoga puta više od igre karmina. Ne mogu da imam drugog, nisam o tome ni razmišljala. Zato ne mogu da mu uzvratim na isti način.

„ Ako ti pružim šansu kako će to izgledati?", nateram sebe da se na silu osmehnem. Boli me ovo! Gledam u njega najlepšim osmehom a srce mi se kida jer sve što vidim je osobu koja me je povredila. Povređeni ljudi ne biraju sredstva da dođu do osvete. Ovim činom zapaliću nas oboje. Pustiću tu aroganciju koja me nervira do granice da mu želim izbiti zube.

„ Sve što ti želiš!", ponavljam sebi da ne padnem na taj predivni osmeh koji je poput droge. Spustim ruku na njegova prsa i pogledam ga željno jer u tom trenutku želim da se desimo i trajemo ovu noć.

,,Coltone" šapnula sam nadomak njegovih usnama i onda glavom krenula u nadohvat njegovom vratu prvim pokušajem lagano nosom mirišući njegov miris pa položivši usne na njegovu kožu, ostavljala sam otiske svojih usana, ljubivši svaki kutak kojeg sam našla. Drhtala sam  pod njegovim dodirima. Dlanovima mi kupi lice, gleda me prodorno i snažno, onda usnama poklopi moje i to tera moja kolena da zaklecaju. Ljubi me gladno. Dodiruje poželjno. Uzima snažno.
Oboje smo se gubili, dok smo iskazivali u svojim dodirima ljubav, strast pa i bes. Nežno me je ljubio, igrajući nežan ples s mojim jezikom. Podigao me je i uvio mi noge oko struka, ruke sam obgrlila oko njegovog vrata gledajući ga u ta dva zelena prodorna oka. Kako mi je samo nedostajao. Toliko sam ga bila željna da mi razum nije razmišljao razumno, gubila sam se u grubo nežnim dodirima. Stenjala sam, ježila se od usana koje su prelazile mojom vrućom kožom. Ljubio je moja stopala, noge, butine, jezikom prelazio po vlažnim naborima i doneo dosada najveći užitak; glasno sam vikala njegovo ime i čupala mu kosu stegnutu u pesnicu. Vreo dah je ježio moju osetljivu kožu i brada koje golica moj vrat. Kada je spustio usne poludela sam od silne želje i privlačila ga sebi. Grickao je, cuclao i ljubio. Svaku jebenu tačku na mom telu i izluđivao me. Uzvraćala sam mu podjednako, milovala sam ga, ljubila i znala sam da je ovo poslednji put da ću ga imati.
Vreli uzdasi su se nazali, kada su nam se tela spojila. Nije ono što ja želim!Svaki njegov potisak je bio toliko blag i nežan, lagano je ulazio i izlazio iz mene.

„ Ili me pojebi žestoko, ili nemoj uopšte!", ciknem u frustraciji, jer me on samo dodirivao svojim udom. Ne želim da me tretira nežno. Jebote! Nije valjda da je onaj od muškarca koju svoju ženu ne želi da ševi žestoko? Nije! Jer Colton iste sekunde me nemilosrdno navuče i nabija tolikom jačinom da je izbijao dah iz pluća, a moj vrisak popraćen njegovim režanjem je ispunjavao sobu. Tela su nam se oznojila, orgazam me lomio da sam drhtala cijela dozivajući mu ime. Grebala sam ga po ramenima dok je ispuštao toplo seme u moju utrobu. Nije mi bilo dovoljno! Neću ga se zasititi! Opkoračim ga i naređujem mu da želim još, ne znam šta me je dominantno spopalo jer ne želim da se skida s mene. Grčevito mu stežem ramena i zabijam mu nokte klizeći u blagom ritmu koji mi potpuno odgovara dok gledam njegove tamne oči. Ona stara vatra je u njemu jer me uhvati za kosu i drugom rukom me udara po zadnjici. Uh! Željno to dočekam ponovo, kada zgrabi moj struk i diktira tempo koji me brzo vodi razoru. Nežno mi trlja telom sapunicom i ljubi mi rame i govori mi kako mu nedostajem. Da je bio ovakav i pre, samo da je bio. Ima nešto u tom njegovom stavu pod kojim uvek pokleknem. Colton mi može iskidati srce na delove, a ja bih se njemu ponovo vratila. Njegovi dodiri su neumorni i koža mi gori od daha koji je ostavio na osetljivoj koži. Želim zatvoriti bol u teglu i rasuti poput pepela. Želim da zatvorim oči i zaboravim. Shvatam da je ovo poslednji put da me grle ove snažne ruke u svom zagrljaju. Nikada neću osetiti te usne na svom vratu. Niko me neće držati u naručju. Nikada me neće njegove usne ponovo ljubiti. Ona toplina oko srca kada ga ugledam nikada se neće stvoriti. Onaj osmeh koji se pojavio krišom na mom licu; neće ga biti. Bol te žigne i ne ide.

„ Coltone! Neću sada da razgovoram!", govorim mu kada mi govori uporno da treba da razgovaramo. „ Rekao si kako ja hoću; a ja želim ovo!", rukama pokažem na nas dok oblačim njegovu majicu.

„ Leona!", iznervira me ton njegovog glasa kada gotovo zareži. „ Nisam te doveo da bih te pojebao! Nego da rešimo problem koji imamo! Zar ne možeš da budeš malo ozbiljna? Ako konstantno bežiš od problema, kako misliš da rešiš?"

„ Možemo razgovarati ujutro", predložim i slatko mu se nasmešim. Prstom mi obujmi bradu, usnama mi prelazi po licu, ljubi mi oko, nos, vilicu, čelo - toliko je nežan da osećam čudno vrelinu u srcu. Da li on mene stvarno voli? Da li je ozbiljan u svojoj nameri da mu oprostim? Cenim trud, ali ono što je učinjeno ne može biti izbrisano zbog jednog lepog gesta.

Drži me u svom zagrljaju, ne svestan da će ga ujutro dočekati prazni krevet; bol, mržnja i ogromna praznina u srcu. Nasmešim se kada položi usne na moje i izgovori predivnu rečenicu: „ Imam poriv na sve što miriše kao ti!", isprva me dodiruje nežno usnama, poigrava se s levom usnom ugrizajući je i onda me poljubi grubo, intenzivno, gladno kakav se zadnji poljubac i očekuje. Zaspim mu na prsima i probudim se ranije, pre njega i tiho  plačem na prsima. Gledam ga kako spava, milujem ga očima. Posmatram ga i poslednji put ga dodirnem, položim moj prst na njegove usne i izvučem se iz naručja. Potisnem suze kako ne bih glasno plakala i probudila ga. Izletim iz sobe kada se obučim. Na običan papir mu ostavim poruku.

Potpuno novi univerzumi neistraženog ljudskog osećanja; ispunjeno je nežnošću, strašću i ljubavi. Emocije na nivou koje nisi znao da poseduješ, nisi umeo da se saučiš. Sada kada si napokon spoznao, napravio si duboku ranu u mom srcu, koja neće biti izlečena ako ostanem s tobom. Vreme je da promenim sredinu, da se odmorim odem na zasluženi odmor od bolne ljubavi. Ja ne gubim one koje volim, kada vidim da su sretniji bez mene. Zato te molim, da me ostaviš na miru i pomiriš s tim da ti i ja ne postojimo. Oproštaj od mene nikada nećeš dobiti; koliko god da budeš klečao, šta god, ja ti nikada neću oprosti! Izgleda da u mom srcu nema mesta za  oproštaje.

Ti i ja, šta se s nama dešava?
Sve se završava sa seksom, kao što je i počelo.

Leona.

Ostavim mu taj papirić i pobegnem jer se bojim ako duže ostanem da nikada neću otići.