Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

10.deo

Rejcel

Kako je dan poceo mislila sam da ne moze nista da ga pokvari,ali ocigledno sam se prevarila.
Posle dobijanja poklona iz snova,poznanstva sa Miom shvatila sam da samo dan moze da upotpuni vidjenje sa Dzonom(mojim gospodinom koji je dobio konacno svoj identitet).
To se i desilo ali se i zavrsilo katastrofalno.
Sve se izdesavalo tako brzo.
Usla sam u labaratoriju gde je bio samo on i samo par trenutaka me je delilo da dozivim poljubac s razmerom najveceg zemljotresa na Rihterovoj skali. Zatim me je pustio iz svog narucja zato sto je cuo korake pre nego sto je usao gospodin Hari. Nerado me pustio onako omamljenu i zavedenu  do srzi. Opcinjena i jedva sastavljena od tog cina ponovo sam bila sama sa njim jer je isti taj profesor otisao.
Svadjali smo se,mirili,odmeravali jedno drugo sa takvom gladju, da bi na kraju od seksualne zelje stigli na prijateljstvo.
Pitate se kako? NE ZNAM NI SAMA!!
Ispricali  smo svoje zivote u par recenica,stekli poverenje i brdo uzoraka prepoznali ispod mikroskopa . Da bi na kraju sve to... Nestalo???
Ne znam kako bi opisala ovaj osecaj.
Osecam se kao da me neko polio ledenom vodom.
Da vam ispricam sta se desilo.

Dok smo se smejali ,pricali nevezane teme koje su bile pune zanimljivosti zazvonio mi je telefon. Melodija pesme "Touch to much" me dodatno razveseli jer sve je onako kako sam i mislila da bi moglo da se razvija medju nama.  Pogledam u telefon i spazim ime svog trenera  boksa Danijela.
-Halo.-jak muski glas odzvanjao mi je uhom. Covek pored velikuh misica imao je glas kao da prica iz pecine
.
- Halo.Kazi Danijele.

-Ejjj mala samo da te obavestim veceras imamo trening u 8 sati,pa da proverim da li ces doci.

-8 sati? -upitah preispitujuci sebe da li bi stigla da se vratim da odgledam sa dekom utakmicu koju ocekujemo vec par dana . I shvatam da mogu,vise treninga vise cu biti koncentrisana na sebe a ne na njega.
Osecam njegov pogled na sebi i opet osecaj slatke neprijatnosti me obuzima. Leptirici mi plesu stomakom kao da je prolece.
Tera me da se nasmesim bez razloga.
On je razlog sto sam pocela da vise cenim zivot i sto ga vise zelim iskoristiti.
Zbog njega se zelim srediti. Pobogu zbog njega i zelje za njegovom paznjom sminkam se u cik zore. Alo!!!!

- Aha.. pa da li ce ti biti naporno da imas vise puta nedeljno trening sa vec uvezbanom ekipom? Mada mozda ce ti biti i kasno.-osecam se odgovorno prema treneru,sebi i deki da odem tamo pa makar potrosila poslednji atom snage.

-Ne sve je u redu,taman stizem da odgledam sa dekom utakmicu.-nasmejem se sto kod Dzona vidim razlog da mu se raspolozenje nekako promenilo. Zasto? Nisam nista uradila pogresno.

-Dogovoreno,znaci gledamo se u 8 sati, ponesi opremu i jedi sat vremena pred trening.-cujem smeh sa druge strane,jer prosli put sam jela 10 minuta pred sam trening dedin specijalitet domaci biftek i htela sam da umrem. Bukvalno.
Tako da znam da je zeleo samo da me upozori.

-Vazi.Vidimo se.

-Hej cuo sam se i sa tvojim dekom i cuo sam da nije tu pa da dodjem po tebe? Da se ne smucas po javnom prevozu?
-Ne,ne nema potrebe dolazim sa "Senjorom".- ponos se mogao cuti iz mog glasa. Ne znam vise kako da se zahvalim baki i deki. Jer  kad mislim da vise ne mogu da me iznenade oni me  dokusure  novim iznenadjenjem.

- Cuo sam od Toma. Boze pomislicu da ti je poput decka. -cujem zafrkavanje ali vraticu mu jednog dana kad ga  budem izazvala na mec i kad ga budem  nokautirala.

-Da,moj novi decko.
- Mislim da ce mnogi biti ljubomorni,medju njima sam mozda i  ja . Pa reci mi kakav je?
-Hhahhaha ...Crn je,mocan,snazan,prelep ma videces veceras.-jaooo  najezim se kad samo pomislim da cu ga veceras provozati. Adrenalin mi kola venama.
- Lele ljubomoran sam. Odoh da placem dok ne vidim tu tvoju zver. Vidimo se.
- Hajde vidimo se.- spustila sam slusalicu  i smejala se zamisljajuci  Danijela kako "place".
Pogledala sam u Dzona i iskreno ni sama nisam znala kako da protumacim njegov izraz lica.
Ljut je .  Vidim u njegovim crnim ocima. Misici mu se napinju ispod one majice. Da nije ovako ljut bila bih zaslepljena njegovom muzevnoscu.  Steze pesnice,preko snaznih podlaktica vene mu istakle napetost. Komesanje u stomaku me natera da skinem osmeh sa lica. Uz skripu stola i stolice ustaje naglo,stavlja naocare za sunce uzima ranac i krece da izadje napolje.
-Hej... Odlazis.-u glasu mi se oseca razocarenje,tuga,mada nije me briga. Ne zelim da ode.
-Da! -otresito mi odgovara,sto mi stvara knedlu u grlu. Da se nisam zarekla zaplakala bi. Ostala sam smirena,mozda nije zbog mene mozda se nesto desilo.
-Nesto se desilo?
-Nista bitno!!! Reci profesoru da sam morao da odem,daj mu moju svesku nek vidi sta sam danas prepoznao. !
Bacio mi je svesku na sto,na sta je ona lupila uz tresak,terajuci me da poskocim od straha. Pogledala sam u svesku misleci da se nije pocepala,ali nije pa sam u njega . Bila sam uplasena jer nikad nisam ocekivala da bi mogao biti tako grub prema meni. Do malopre me je bukvalno ubedjivao da je neko kome trebam da pruzim sansu za pocetak veze.  Malo je reci da sam bila povredjena. Izasao je zalupivsi vratima. Ostala sam sama. Polako sam sela na stolicu toneci u sebi dublje i dublje.
Srce mi je tuklo.
Sta se zapravo desilo?Zasto je otisao tako? 
Preispitujuci sebe  dosao je gospodin Hari.
-Gospodjice Dzons,gde je Dzon?
-Ovaj .. on je morao da ode...nesto mu je iskrslo. -zamuckivala sam jer sad me bilo blam profesora lagati,ali eto jesam zbog njega.