Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

22.deo

Rejcel

Dovezao me je Dzon kuci,poljubivsi me na rastanaku. Nikad nisam vise zelela da pobegnem od njega koliko tad u tom trenutku. Jedva sam otvorila vrata auta i izasla. Nisam smela da se okrenem jer bi videla tuzan pogled na Dzonovom licu,a to nisam mogla da podnesem. Otrcala sam u sobu i pala na krevet slomljena u hiljadu delova.
On odlazi!!!
Odlazi na tako dug period i to ni manje ni vise nego na drugi kontinent.  Znaci lepo sam onda u Meku cula kad su pricali o tome.
Tuzna sam,raspadam se i ocajna sam, jer ne zelim da ode. Ne zelim da se ova prica tek tako zavrsi.
Ali opet... Ne mogu traziti od njega da osustane od svojih snova zarad moje zelje da ostane sa mnom. Posle toliko vremena oci su me zapekle i ako sam obecala da necu  vise da placem zaplakala sam.
Jedini nacin da izbacim sve iz sebe jeste da se ispraznim  suzama. Stiskam jastuk i zarivam glavu u njega kako ne bi jaukala i kako me ne bi nana i deka culi. Znala sam da ce sve biti ovako. On mora da ode,ja moram da uspem da se izborim sa tim.
Volim ga.
Volim ga toliko da sama pomisao da ce otici je kobna po mene.
Sta je to devet meseci? Brzo ce proci i opet cemo biti zajedno.  Samo... Samo sta ako posle ja necu biti ono sto on zeli?
Sta ako se zaljubi u neku devojku tamo i sa njom sve ove planove koje smo veceras pricali i snivali ostvari?
Ne! Nije on takav! Znam! Osecam to!
Prevrcem se po krevetu i vec mi posteljina stigla zguzvana na sred kreveta. Na satu je pola 3 ujutru a ja i dalje placem,kidam se i mucim. Vodim borbu sa samom sobom.
Koliko god se trudila da ne mislim o tom odlasku ne mogu. Previse mi je zauzelo svest i razum.
Grudi me bole kao da sam dobila jak uradac,a srce me propada. Glava mi u zbrckanim mislima pa tako da i ona puslsira i boli. Sve me boli kad bolje pogledas. Dusa najvise.
Tek negde oko pola 5 sam uspela da se umirim i zaspem. Alarm je zvonio i oglasavao da treba da ustanem ali nisam mogla. Svaki deo tela mi je bio tezak kao olovo. Tonula sam u beznadje zivota jer ponovo rastanak je krivac. Nadam se da bar ovaj rastanak nece biti onaj vecan.  Posle produzenih pola sata ustala sam i odgegala se do kupatila tromim hodom.  Susret mene i ogledala bio je zastrasujuc. Bila sam rasulo. Kosa je bila neuredna,oci natecene i crvene,a obzrazi takodje od placa naduti. Obavila sam higijenu i krenula ka ormanu izvlaceci teksas suknju i belu majicu. Starke sam obula i kosu isplela u jednu platenicu. Morala sam da se pobrinem za podocnjake tako da sam vestim trikovima sminke pokrila sve nesavrsenosti. Sisavsi u kuhinju  spazih da deka i baka se nesto dosaptavaju. 
-Helen nesto nam se sa Rejcel desava. Sinoc kao da sam cuo neke zvukove iz njene sobe. -deka je rekao baki.
-Dete je doslo malo kasnije kuci,pa dok se spremilo za krevet i za skolu pravila je zvukove.
-Mozda si u pravu,a sa kim je bila napolju?
-Sa jednim deckom,pravila je sendvice i isli su na piknik.
-Kojim deckom? -deka se zgranuo. Pa deda nisi vsljds mislio da cu u kaludjerice?
-Zove se Dzon Snou. Ide sa njom u srednju skolu. Mogu reci da je dobar mladic. Pre neki dan joj je doneo buket cveca i vodio je u setnju. On je obozava,vidi se na njemu koliko je voli. Nemoj toliko da brines.
-Kako da ne brinem Helen pa ona je moj ponos,moje jagnje malo ne smem da dozvolim da je neko povredi.-deka je bio ozbiljan a baka ga pomilova po ruci.
-Znam Tome,ali ona nije mala,zna sta je dobro a sta ne. Ako je povredi ne branim ti da ga polomis. -a divni su,mada da budemo iskreni zaista bi ga deda ubio samo da mi naudi. Usla sam u kuhinju praveci se da ih nista nisam cula.
-Dobro jutroo. Kako ste?- sela sam na stolicu.
-Dobro jutroo zlato,kako si spavala?-pita baka
-Ne bas nesto sjajno imala sam kosmar,pa sam hodala po sobi od dosade. Na kraju sam pred zoru zaspala.-slagah ali ovo je bila laz u dobre svrhe.
-Eto Tome sta si sinoc cuo. Jel zeliis dorucak mila?
- Ne, bako nisam gladna.Deda da li bi mogao danas da me vozis u skolu?
-Naravno,nesto nije u redu sa motorom?- ispitivacki pogled starog lisca policajca se pojavi.
- Ne ne sve je u redu samo danas sam odlicila suknjicu pa ne mogu da ga vozim.
-Aha dobro...hajmo onda da ne zakasnis. -Ustao je uzeo kljuceve i izaso. Prisla sam baki i poljubila je u mek obraz
-Draga moja jel si sigurno dobro?
-Sve je u redu nano. Samo sam umorna.
-Ako ti tako kazes sreco.- okrenula sam se ka vratima i brzo izasla,oci su me zapeckale i nisam zelela da me vidi uplakanu. Obecala sam joj.
Usla sam u auto. Deda je vezao pojas,stavio crne avijaticarske naocare i pustio radio. Znalo se rock 'n' roll je bio na repertoaru.
Krenuli smo. Otvorila sam prozor i vetar mi je hladio lice osvezavajuci moju ranjenu dusu.
-Da li te je taj momak povredio?-deda je pitao gledajuci u put i stezuci volan svojim snaznim rukama.
- Molim??- pitam zgranuta.
-Taj Dzon jel te povredio na neki nacin.
-Deda..
-Slusaj me Rejcel ti si dusa moje duse i ne moze i ne sme niko da te povredi inace cu ja tog nekog da povredim.. (pogledao me je smrtno ozbiljan)   Gadno!!!-i time zavrsio svoju izjavu
Nisam ocekivala ovako nesto.
-Deda,niko me nije povredio ne brini.
-Dobro je.
Ceo put sam razmisljala o tome kako bi izgledao susret Dzona i mog dede. Iskreno ni sama ne znam sta bi ocekivala da bi se desilo iz tog susreta ali ocito deda je bio spreman na sve. Stigla sam u skolu relativno veoma brzo,i medju prvima. Kad pogledam malo bolje svakim danom sve vise i vise ljudi ne dolazi u skolu. Verovatno kucne zurke su razlog tome. Poljubila sam dedu i usla u skolu. Dzona sam srela u holu kako pric sa Dzimijem i kad sam mu prisla osmeh mu je na umornom licu zasijao.
Srce mi je zaigralo sto od srece sto se grcilo od tuge jer ga necu videti toliko dugo.
-Malena..-prisao mi je i poljubio na blic.
-Dobro jutro.. Dzimi kako si?
-Odlicno,ti?
-Pamtim i bolje dane.-jedva se nasmesih.
-Golupcici ostavljam vas moram da potrazim Sandersa.
-Nisi mu valjda rekao nesto od sinoc u vezi njega i Mije??
Preplaseno sam prosaputala na sta je samo odmahnuo glavom i pao mi je kamen sa srca.
- Sta je bilo malena,izgledas mi umorno?-milovqo mi obraz svojim dugim prstima.
-Ma nista,ne brini oni dani...
-Sigurno?
-Da. Naravno. Hajmo na cas.
-Hajde. Uhvatio me je za ruku i poveo sa sobom. Umirem u sebi dok izigravam devojku koja podrzava svog momka u ostvarenju svojih snova. Ali resena sam u tome ne zelim da budem krivac njegovog neuspeha.

Za to vreme... 
-Halo Dzastine,ovde Tom Bruks...
-Tome? Kuco stara pa cemu dugujem ovo zadovoljstvo?
-Recimo da mi treba mala pomoc.
-Naravno,reci sta god ti treba,znas da ti dugujem usluga za najmanje tri zivota.
-Potrebne su mi informacije o jednom malom i njegovoj porodici.
-Naravno. Kako se zovu? Cekaj da uzmem olovku. ...Reci
-Mali se zove Dzon Snou,a njegove ne znam iskreno kako se zovu. Mala pomoc ti je da ide u skolu gde i moja Rejcel istog su godista.
-Sasvim dovoljno. Nista ne brini matori sve cu ti saznati. Nego reci mi kako Helen,kako u penziji?
-Helen je dobro,goji me i cini me da se zapitam sto sam je lagao sve ove godine o mom poslu. Umesto na zadacima mogao sam imati topli dom,dobar i redovan seks i miran zivot bez tereta na ledjima. Penzija kao penzija. Nedostaje mi teren. Nije lako s FBI agenta da se pretvoris u mirnog gradjanina.
-Naravno,razumem te.  A ti kako si?
-Kad mi budes saznao ove informacije bicu odlicno za sad sam zabrinut za svoju srecu.
-U tom slucaju ocekuj izvestaj za par sati.
-Hvala Dzastine.