***
,,Ponekad poželim da ga mrzim, da zaboravim na njegove dodire i osećaje koje izaziva u meni. Koliko god se trudila ne mogu da ga izbacim iz misli, iz tela. Iz srca.Naša ljubavna priča je počela poput nekog filma, da bi svako pomislio da je kliše. Ja sam to pomislila. Sve se brzo odigralo, da ni sama ne znam kada sam ga tačno zavolela. Za kratko vreme mi je ušao pod kožu. Ah, kako sam se prevarila. Možda sam naivna ili samo glupa. Pala sam. Pala sam na njegove reči i svetlo plave oči. Našeg prvog susreta sećam se kao da je juče bilo, a tako bih volela. Tako bih silno volela da se nije ni desio." - Izgovorim dok gledam kapljice kiše kako udaraju o prozor i polako se slivaju niz staklo.
,,Rekli ste mi da se ne kajete zbog svojih postupaka." - nakon kratke tišine izgovori ljupka devojka.
,,Ne kajem se, ali da nije bilo tog susreta... Da nije bilo njega, ja sada ne bih bila ovde sa Vama, gospodjice Jakšić." - uputim joj osmeh i ako se tako nisam osećala.
,,Moram vam priznati da ste prilično sabrani za nekog ko je prošao kroz šta ste Vi prošli." - uzvrati mi osmeh.
,,A šta ste Vi očekivali? Psihopatu?" - čim to izgovorim, skinem joj osmeh sa lica. Njen izraz lica se pretvorio u onaj kada je nekome zaista neprijatno.
,,Izvinite, nisam tako mislila. Samo...rekli su mi..uhm..." - Prekinem je u njenom pravdanju.
,,Da sam psihički nestabilna?Da želim povrediti sebe?" - Dopunim je kroz osmeh.
,,Ne bih da Vas uvredim, ali da. Rekli su mi da ste skloni samopovredjivanju." - Skloni pogled u stranu, kada završi rečenicu. Po njenom ponašanju shvatila sam da je nova u svom poslu.
,,Recimo da je istina to što kažu...kako bi ste mi Vi mogli pomoći?" -Upitam je sa namerom da vidim kako razmišlja.
,,Ja sam tu da Vas saslušam." - Odmah odgovori.
,,I šta bi ste voleli da čujete?" - Podignem obrvu upitavši je.
,,Pričajte mi o Vašem prvom susretu sa njim."
,,Hmm.." - Zagledam se kroz prozor u plavetnilo i bele oblake obasjane suncem.
***
NEKOLIKO MESECI RANIJE
24. Mart 2017
,,Je l ti vidiš šta si uradio?!" - Derem se iz sveg glasa dok momak odlazi kao da se ništa nije desilo.
,,Haloo!! Tebi se obraćam idiote!" - Tek kada mu uputim uvredu okrene se i pogleda me nekim čudnim pogledom.
Krenuo je da se vraća, i brzim korakom se našao tik ispred mene. Pogledao je u moje grudi koje su se sada mogle videti kroz vinom natopljenu haljinu. Sreća, nosila sam brus ispod haljine ili bi ova situacija bila mnogo gora nego što već jeste.
,,Kako si me to nazvala?" - Podigne pogled i njegove plave oči se sretnu sa mojim braon.
Mogla bih da ga pregazim autom koliko sam trenutno besna na njega.
,,A kako si ti to mene gurnuo?" - Povisim ton.
,,Možda sam hteo da vidim šta imaš ispod haljine." - Podlo mi se nasmeje i pokaže rupice na obrazima.
,,Je l ti znaš da je ovo Valentinova haljina? Uff!!!" Predjem rukom preko fleke od vina.
,,Pa eto, izvini se tom Valentinu umesto mene." - Ne skida osmeh sa lica dok mi to govori.
,,Valentino je robna marka, kretenu!" Kada to izgovorim, on mi se još više približi. Toliko blizu smo jedno drugog da nas malo deli od toga da nam se usne spoje.
Osetila sam njegov dah na svom vratu kada mi je šapnuo. I pored glasne muzike, uspela sam ga nekako čuti.
,,Ponovi to još jednom i možda će ti ova haljina biti poslednja briga."
Udalji se, skine sako i stavi ga preko mojih ramena. Nakon toga se okrene i ode, dok ga ja u šoku posmatram kako se stapa sa masom ljudi koji se trljaju jedni o druge uz glasnu muziku. Poslednje što sam videla je da se okrenuo prema meni i uputio mi osmeh, pre nego što je ispario. Stajala sam nekoliko minuta tako i gledala u daljinu razmišljajući šta je to upravo bilo. Zbog čega se ovakve stvari meni dešavaju? Jesam li jedina koja ima ovako malo sreće u životu?
Izadjem sa drugaricom posle dužeg vremena i rešim da popijem jedno piće, jer znam da alkohol utiče loše na mene. Ne stignem ni da ga popijem već budem polivena njime zbog nekog kretena koga nije briga što je ova haljina skupa i što ne mogu drugu takvu da priuštim!
Najgore od svega je to što je ova haljina poklon od mojih koleginica sa posla.
Divno.
Veče je tek počelo,a za mene se već završilo.
Pogledom sam prešla po prostoriji tražeći Mionu, cimerku i drugaricu, na čiju ideju sam izašla u ovaj klub, i nadjem je ispred ulaza u toalet kako kuca nešto po telefonu.
Pridjem joj i šapnem da želim otići, a ona me pogleda i odmeri od glave do pete.
,,Šta se tebi desilo?" - Šokirano upita.
,,Neki kreten me gurnuo odpozadi kada je prolazio i pogledaj!!" - pokažem na ogromnu fleku-,,upropastio mi je haljinu i onda samo otišao!"
,,A čiji je to sako?" Pokaže na sako.
,,Njegov. Kakav dzentlmen, dao mi je njegov sako, to će mi zameniti haljinu!!" - Sarkastično kažem.
,,Naćićemo neko rešenje kada odemo kući. Hajde, pozvaću nam taksi." - Ukuca u telefon broj od taksija i krene zvati.
,,Nije fer, upropastila sam ti veče. Vidiš kako me samo neki maler prati. Rekla sam ti da nešto stvarno nije u redu sa mojim životom!" - Kažem dok izlazimo iz kluba da čekamo taksi.
,,Jesi baksuz, ne mogu to da osporim." - Nasmeje mi se.
,,Samo se ti smej! Nije po tebi vino prosuto, nego po meni!" Stegnem sako oko ramena jer je hladno napolju.
,,Rekla sam ti, naćićemo neko rešenje. Ne brini." - protrlja me utešno rukom po ramenu.
Nakon 10-tak minuta stigao nam je taksi i odvezao nas je kući.
Kada je trebalo da oktljučam stan, primetila sam nešto čudno. Nisam ni morala da okrenem ključ, a vrata su se otvorila, što me je navelo da se zapitam jesmo li ga uopšte zaključale kada sam odlazile. U trenutku kada sam to pomislila, pogledale smo se obe i mogla sam videti paniku na Mioninom licu. Ona uvek proverava po dva puta da li smo zaključale, jer ima strah da nam neko ne upadne u stan jer živimo same, nezaštićene.
Pokazala sam joj prstom na usnama da ćuti i otvorila sam širom vrata.
Možda nekom, sa strane kada bi posmatrao, izgledam hrabro, ali zapravo iznutra umirem od straha. Srce mi kuca toliko jako da imam utisak da će izbiti iz grudi. Napipala sam prekidač do vrata i upalila svetlo. Na prvi pogled sve izgleda normalno. Kada se udje u naš stan, direktno smo u dnevnom boravku.
,,Lažna uzbuna. Sve okej." - Odahnem.
,,Proveriću naše spavaće sobe, ti proveri kuhinju i kupatilo." - Zaputi se ka našim sobama.
,,Opusti se, sigurna sam da nema nikog. Samo smo se uspaničile, verovatno smo zaboravile da zaključamo. Za sve postoji prvi put." - Sednem na fotelju i skinem sako, a usput ga i pomirišem. Miriše na neki dobar i veoma jak parfem.
,,Katarina, dva puta sam proverila da li smo zaključale i kunem ti se, bilo je zaključano!" - Dobaci iz jedne od naših soba.
,,I, je l ima nekog?" - Nasmejem se i dalje mirišući sako. Obožavam muške parfeme. Ne znam kako nisam ranije primetila ovaj opojan miris.
,,Nema nikog...šta radiš to?" - Pridruži mi se u dnevnoj.
,,Pomiriši, kako je dobar parfem!" - Pružim joj sako, te ga i ona pomiriše.
,,Znači gurnuo te je neki dobar frajer ako bi sudili po njegovom parfemu." - Našali se.
,,Pa...jeste dobar frajer,ali je kreten!" - Uzmem sako od nje i bacim ga na pod.
,,Zašto mene nekad ne gurne neki frajer, ipak sam ja ona lepša drugarica." - Podigne obrve nekoliko puta, provocirajući me.
***
Ostavite komentar i zvezdicu ako vam se svidelo.🌸🙋🏻♀️