Prestao bih da se žalim, još davno, drage volje,
ali još uvek k'o da niko me nije čuo.
Pa pričam sebi u bradu, kao da ne znam za bolje.
Svoj doktor – svoj pacijent. Sam svež i sam truo.
Ne, nisu krivi oni koju si rupe bušili
u duši, zbog koje, samo, još uvek znam da postojim.
Nisu, što su mi snove k'o kule karata rušili.
Sam sam kriv što na njima i dalje nekako stojim.
Borivši se s životom, kidaše deo po deo
mene. Htedoh da vidim kako se opet raduju.
Ne žalim za tim što nikad više neću bit ceo,
nego što okrenu leđa kad te raskomadaju.
Subjektivna istina
By gmeelanovic
Comming soon. ??? More