Stao je sat, al' zalud, vreme i dalje leti.
Nastavlja da traži svoju jedinu istinu suvu.
A ti ćeš, večno, svoje isteklo vreme kleti
i bespomoćno dozivati svoju sudbinu gluvu.
Osvrćeš se za sobom. Brojiš minule dane
i uspomene nižeš u svome malom kutku.
Nižeš na konac bisere, što ti iz oka, slane,
daju pravi smisao i čar pravom trenutku.
Ja sam niko i ništa. Ja nisam svoj na svome.
Samo sam običan ludak, koji je ovo rekao.
Rek'o pa opek'o sebe, ne razmišljajući o tome:
"Nemoj da čekaš da živiš! Ne živi da bi čekao!"
