Nela POV
U zadnje vrijeme se osjećam kao da me pregazio kamion.Stomak me par dana uzastopno boli kao da mi neko dolje zabija nož.
Možda zato što ubrzo treba da dobijem i zbog ogromne količine stresa kojeg proživljavam.
Radim kao konobarica u nekom baru i prošlo je sedam dana od kako sam trebala da dobijem svoju prvu platu.
Sada sam u drugoj smjeni i trebao bi ubrzo da se pojavi šef te ću s njim da razgovaram o novcu.Obećala sam baki da ću joj pomoći oko pokrivanja njenih troškova.
Neka grupa muškaraca mi je mahnula.Primjetila sam da su popili svoje pive i vjerovatno žele još.
Izgledali su kao klasični gubari koji dolaze brže bolje spičkati svoje teško zarađene plate kao što je moj otac to radio.
Prišla sam im a najstariji od njih koji nije imao dva prednja zuba me uhvatio za guzu i lupio je.
Trzla sam se i odaljila na šta su ostali se počeli smijati.
-Zafrkana mala.
-Šta ste me trebali?
-Pravi nam malo društvo.
-Ne!
Uhvatio me jako i posadio sebi na krilo.Nisam se mogla opirati koliko je jak.
-Pristojno ćemo te platiti.
Osjetila sam mu smrad iz usta i bradu kako me bocka po obrazu.Htio je da me poljubi.
Uspjela sam da izvučem ruku iz njegovog stiska i dohvatim flašu te ga njome udarim po licu.Razbila se i staklo mu je sasjeklo dio iznad obrve.
-Prokleta kujo!-ošamario me i zatim obrisao krv koja je šikljala.
Kraj nas se pojavio moj šef.
-Hvala Bogu,pomozite mi!-rekla sam mu.
Klošar me konačno pustio a ja sam sa šefom se uputila iza šanka gdje trenutno nije bilo nikoga.Ostali gosti su samo nijemo posmatrali.Uopće ih nije briga šta je moglo da mi se dogodi.Samo tako bi sjedili i bilo bi im svejedno i da me siluju ili ubiju pred njihovim očima.
Sva zadihana uzela sam čašu hladne vode i popila da se malo priberem a šef me ljutito posmatrao.
-Da vi niste naišli,ko zna šta bi se dogodilo...
-Ti nisi normalna!
-Šta?
Pogledala sam ga u čudu.Jel to on meni govori da ja nisam normalna?
Šef je šakom udario od šank i čaše na njemu su umalo popadale kako se jako zatresao.
-Izvinite me,ja nisam normalna?Taj lik me fizički uznemiravao!
-Da li ti znaš kolike pare sam mogao dobiti za tebe?A ti?Tebe stid da te diraju.Šta ti fali malo pustiti da te pohvataju kako druge to rade.
-Ja kako znam ovo je bar a ne kupleraj.
-Kako god,ti znaš koliko je ova rupa propala i svaki novčić mi dobro dođe.
-Tim djevojkama možda nije stalo do časti,ali meni jest.
Približio mi se tako da sam mogla da vidim kako mu se izboralo čelo od bijesa.
-Koga briga za čast kad nemaš šta da jedeš.Prihvati to Nela,ti nemaš ni škole ni bogatu porodicu nisi u poziciji da se uzdižeš i izigravaš svetu Mariju.-Na neki način je u pravu.
Kad djevojka nema novca nema tog mjesta gdje ona može otići a da se od nje ne očekuje da je izje*u.
Uhvatila sam se za stomak jer me je bol odjednom na trenutak presjekla.
Ne želim više ovdje da radim.
-Kad smo kod para dajte mi moju platu i više me nećete vidjeti.
-Kakvu platu?
-Prošlo je više od mjesec dana.
Bacio je 100 dolara pred mene.Pogledala sam ga iznenenađeno.
-Pa to jedva može da bude za kiriju.-bunila sam se.
-Ne zanima me.Ništa više od toga ne možeš dobiti,a ostatak sam ti odbio jer neko treba da podmiri onog čovjeka što si ga udarila.
-On je prvi počeo!
-Bolje ti je gubi se dok ti ni to nisam uzeo.
Stavila sam tih pišljivih 100 dolara u torbu i brzo napustila objekat.
Šta sada da radim?Došlo mi je da zaplačem sad pred svima.Toliko se loše osjećam i fizički i psihički.
Kad sam se vratila u stan dočekala me baka.Gledala je svoju omiljenu seriju na tv-u.
Jedva sam hodala tako da sam se odmah izvalila na kauč pored nje.
-Kako je prošlo?Je li ti konačno dao platu?-pitala me.
-Samo ovo.
Izvadila sam i pokazala joj tih 100 dolara.
-Ali ne brini,naći ću drugi posao.
-Jesi li otišla doktoru?
Ajme meni,to sam zaboravila.Obećala sam otići na pregled radi ovih bolova,ali mi ni na kraj pameti.A trenutno nemam ni novca jer su pregledi jako skupi.
-Otići ću kad budem u mogućnosti.
Nasmijala sam se i zagrlila je.Zatim smo zajedno gledale tv.