Sedela sam u fotelji, svako malo gledajući u njenom pravcu dok je ona zamišljeno sedela sa leve strane i gledala u televizor na kom je programe sama prebacila. Nisam reagovala, niti joj išta rekla, jer ne želim da stvaram dramu, pošto ne znam ko je i šta je Anti. Međutim, očigledno koliko je uzdigla nos praveći se nešto važna i gledajući me ispod oka, a ja namerno nisam želela u tim trenucima da joj skrenem pogled. Došla je ovde i misli da može po svom. E, zeznula se!
Grizla sam nokte nervozno iščekujući da već jednom dođe Ante, dok je ona posmatrala svoje duge nokte što me je nateralo da prestanem raditi to što radim. Oseća se napetost između nas, jer nijedna od nas ne zna ko je druga. Samo se nadam da neće biti nešto što će me povrediti.
"Pa, komšinice, nisam očekivala da ti znaš Antu", iznenada se začula, obraćajući mi se, dok je svoje ruke prekrstila ispod grudi koje i nisu toliko velike.
"Nismo mi nikakve komšinice", rekla sam na srpskom, pa neprimetno prervnula očima, jer koliko god me trenutno njeno prisustvo nerviralo, ne želim da ispadnem nekulturna kako bih se posle kajala. "Ni ja da ga ti znaš", rekla sam na njenom jeziku, pa joj se kiselo osmehnula, jer mi ni nije do smeha trenutno.
"O, srce", napravila je neku tužnu facu, "ja Antu znam tri godine, od kada je prvi put došao u Frankfurt." Ona je ipak meni pokazala širok osmeh i nakezila mi se više ponosno, pa bar sam ja tako protumačila. Poželela sam da je slažem i kažem kako ja njega ipak znam duže, ali sam odustala, jer ne bi bilo u redu, a i kad se sazna, samo ću ispasti glupa. Što mi to treba u životu?
"Super, blago tebi", rekla sam praveći se nezainteresovana onim što govori, iako je ipak malkice bilo drugačije. Živo me zanima ko je ona Anti.
Trznule smo se obe kada su se vrata začula, pa sam ustala očekujući da Ante već jednom uđe unutra kako bih saznala to što treba, pa da ode, jer mi njena pojava već ide na živce. Pojavio se na vratima sa dosta kesa u rukama, dok sam ga ja ozbiljno gledala, a njegov pogled se ipak prikovao na dotičnoj.
"Derora?" obratio joj se zbunjeno, dok je ona tek sada ustala sa troseda i sa osmehom ga pogledala.
"Ćao, lepi", uzvratila je, pa mu elegantnim hodom prišla, dok sam ja sve to ispratila. Uz sve to, još ga je i fino poljubila u obraz, dok je njegov pogled zalutao prema meni koja ga je gledala mrtva ozbiljna.
"Nisam te očekivao", priznao je iznenađeno, pa se malo na silu nasmejao. "Kada si došla?" upitao je, pa pogledao u mene skoro želeći da mi pruži kese iz ruku, ali sam ga ja pogledala jasno mu poručujući da se ne mrdam odavde, jer želim da čujem sve.
"Juče, ali da znaš da sam prvo došla kod tebe", radosno je odgovorila, pa kada je spustio kese na sto, okačila mu se oko vrata što je on pokušao da spreči, ali nije uspeo. Uzdahnula sam smirivajući sebe, jer sam poželela da joj otkinem ruke, jer se preda mnom zakačila za mog dečka.
"Jeste se vas dve upoznale?" upitao je iznenada Ante uporno gledajući moje reakcije, pa je nekako sklonio od sebe, što je ona ispratila kao nešto sasvim normalno. Taman kada je zinula nešto da kaže, preduhitrila sam je.
"Pa i ne baš", odgovorila sam, pogledavši u nju koja me je malo popreko ošinula pogledom. Šta, pa kad i nismo?
"Derora, ovo je moja devojka Andrea", objasnio je, prilazeći me, dok sam ja osetila njegove ruke oko svog struka, pa se osmehnula na tome što je ona njega grlila, ali ipak on mene. "Derora je moja prijateljica", dodao je obraćajući mi se na našem jeziku, dok nas je ona iznenađeno posmatrala onako zagrljene.
"Nisam znala da imaš devojku", priznala je ovaj put imajući ozbiljan izraz lica, dok me je malo merkala očima i ispratila njegovu ruku kojom me je grlio. "Ali dobro, to me ne sprečava ni u čemu", promrmljala je za sebe, ali smo je itekako čuli, što je kod mene izazvalo mrštenje, a Ante je odmah krenuo da promeni temu.
"Sedi, Derora. Nismo se videli dugo", obratio se, pa me povukao da sednemo zajedno na fotelju, dok je ona ostala da ipak stoji. Zašto mi je osećaj kao da nešto ovde ne štima?
"Ipak ne bih, jer ne želim da smetam tvojoj devojci", rekla je kiselo se smešeći, dok je njen pogled svako malo bežao prema Anti koji me je uporno približavao sebi. Jel' to on želi nešto da dokaže meni ili njoj?
"Meni? Naravno da mi ne smetaš", odgovorila sam praveći se iznenađena njenim rečima. Ma ne, samo bih je malo prosula ovde po stanu, ali ništa strašno.
"Neka, ipak ću doći kada budeš sam, jer bi trebalo i da razgovaramo", objasnila je, sad mi se više smešeći, dok sam ja stisnula zube spremna da joj očitam jednu malu bukvicu, ali sam osetila Antin stisak koji me je sprečio u toj nameri, jer je primetio šta želim.
"U redu, dođi kad god želiš", uzvratio je, podižući me iz svog krila, pa ustajući, dok sam ga ja u neverici gledala. Ma super!
"Vidimo se onda", rekla je, pa ga poljubila, dok je mene pogledala preko njegovog ramena i osmehnula mi se, a ja sam joj uzvratila kroz neki na silu, pa se uozbiljila kada nam je okrenula leđa i krenula prema izlazu. Rukama sam gestikulisala kako je davim, jer mi je uspela u par minuta podići pritisak da samo što ne eksplodiram.
Sačekala sam da je Ante isprati, pa sam se malo podbočila kada se pojavio na vratima i zastao malo gledajući me zbunjeno i nesigurno. Vidim mu u očima nesigurnost.
"Zanimljiva devojka", rekla sam ironično, pa prevrnula očima. "Ko je ona?" upitala sam ozbiljno, dok je on malo zastao sa odgovorom, pa mi se osmehnuo.
"Rekao sam ti već, prijateljica", odgovorio je prilazeći mi, a onda me poljubio na trenutak mi začepivši usta, pa se onda brže bolje zaokupirao kesama koje je počeo raspakivati. "Hajde da jedemo", dodao je, pa sa hranom otišao u kuhinju, dok sam ga ja gledala i dalje sa istog mesta.
"Prijateljica", ponovila sam više za sebe, pa klimnula glavom i pokrenula svoje noge. "Bogami, ona ne misli baš tako", rekla sam, prilazeći mu za šankom na kome je servirao brzu hranu koju je kupio.
"Pa šta ja imam s tim?" upitao je ni ne gledajući u mom pravcu, pa postavio tanjire dok sam ga ja posmatrala sa strane. Ama baš ništa!
"Hoću da kažem da joj se sviđaš, Ante", ispravila sam se, pa sela za barsku stolicu pored njega kako bismo uzeli da jedemo, ali mene je glad već odavno prošla, dok njega izgleda da nije, jer mu je hrana zanimljivija od ovog našeg razgovora.
"Zašto mi sad uopšte pričamo o Derori?" upitao je praveći se zbunjen, pa spustio hranu iz ruke na tanjir i pogledao me upitno, dok sam ga kroz nevericu gledala. Kako molim?
"Kako misliš zašto? Devojka je pre par minuta bila u ovom stanu, eto zašto", uzvratila sam malo ljutito, jer se pravi lud kao da ništa nije. "Uporno me provocira pipkajući te, ljubeći te, dok se meni bukvalno smeje u facu", objasnila sam, pa raširila ruke, jer me sad i on počinje živcirati. Jasno vidi šta ona pokušava i sad očekuje da promenim temu i ništa ne kažem. E, pa ne može! Nije Andrea pala s kruške!
"Dobro, sviđam joj se, ali ne mogu ja da utičem na to", uzvratio je sad on iznervirano, jer primećuje da od jela nema ništa.
"Eto", viknula sam. "Ne bi planirao ni da mi kažeš da smo promenili temu, Ante", uvređeno sam rekla, pa ustala sa stolice okrećući mu leđa.
"Andrea", uzviknuo je nezadovoljno iza mene, dok sam se ja ljutito okrenula prema njemu.
"Nemoj sad da pokušavaš da ispadneš nevinašce", rekla sam ozbiljno, pa se pokrenula prema trosedu na koji sam sela prekštajući ruke. Možda prenagljujem, ali ne volim kada neko pokušava da me slaže dok me gleda u oči, a još manje da to radi. Nisam ni ja budala!
"Zar si ozbiljna?" upitao je, pa i sam ustao sa svoje stolice prilazeći mi.
"Da li ti izgledam kao da se šalim?" upitala sam pokazujući na svoje ozbiljno lice, dok je on treptao prema meni, pa uzdahnuo svestan da sam zaista ozbiljna. Ako će me lagati, onda bolje da ni ne nastavljamo!
"Stvarno si neverovatna", rekao je kroz nevericu, pa prošao rukama preko lica. "Zar ćemo se sad svađati zbog nje, Andrea?" upitao je sedajući pored mene, dok sam se ja nadurila ni ne želeći da ga pogledam.
"Ne svađamo se mi zbog nje", rekla sam i dalje ne popuštajući, dok mi se on približavao, ali sam ga zaustavila da to ne radi.
"Zašto se ti tačno ljutiš na mene?" uozbiljio se, pa se naslonio od naslon i izmitirao me prekštajući ruke, dok sam ga ja pogledala popreko.
"Jer me lažeš, Ante." Povukla sam noge prema sebi i svako malo gledala prema njemu, jer bih ga najradije sad zagrlila kada mi sedi ovako blizu.
"U redu. Evo, govorim ti. Sviđam joj se malo, možda i malo više, ali prosto to je sve", objasnio je okrećući se prema meni. "Ona se meni ne sviđa, jer da nije tako ti sad ne bi bila ovde. Ti si ta koja mi se sviđa, Andrea", dodao je polako, nesigurno me gledajući, jer sam pomalo virkala ispod kose prema njemu. Poželela sam da se osmehnem na njegove reči, jer me je odmah oraspoložio. "Ljubavi." Sad se on nadurio i pravio neke face.
"Nemoj ti meni ljubavi", rekla sam udarajući ga da prrstane, dok sam mu se malo po malo primicala. "Dolazi ovamo", dodala sam, pa mu se uvukla u zagrlja dok me je on odmah raširenih ruku prihvatio i izljubio.
"Vidiš da nije bilo teško", kroz kikot mi se obratio, pa me jako stegao da sam imala osećaj da ću ući u njega, ali se nisam bunila.
"Da li ti znaš kako je ona ušla ovde? Kao svi srećni, baš kao da ja ni nisam bila tu", pobunila sam se, podižući pogled prema njemu. Prisetila sam se kako me je samo bezobraznica zaobišla i ušla unutra ni ne pitajući me da li može da uđe, jer čim Ante nije bio tu, onda znači da ne može baš svako ući.
"Derora je takva. Ona oseća slobodu bilo gde da je", objasnio je, ljubeći me u nos što mi se svidelo, pa sam mu se još malo približila da to ponovi. "Ali nećemo više o njoj, u redu?" upitao je uozbiljivši se.
"Mogu još samo nešto da te pitam?" upitala sam napravivši neku slatku facu, dok je on uzdahnuo i malo spojio naša čela.
"Ajde, da čujem", popustio je, pa prstima prešao preko moje vilice što me je nateralo da se malo naježim i ujedno uživam.
"Jesi li imao nešto sa njom?" postavila sam pitanje, pa potigla obrve u iščekivanju njegovog odgovora, dok sam se u sebi potajno nadala da će mi reći kako nije. Iskreno, najmanje bih sad želela čuti njegov potvrdan odgovor. Nemam ništa protiv njegovih bivših devojaka, jer ruku na srce, one su s razlogom bivše i devojke sa kojima je bio pre nego što je mene upoznao. Možda ću i ja jednog dana biti bivša, iako naravno ne bih volela da budem u toj grubi ljudi, ali ova mi se čini kao teški prevarant i neko ko je spreman na sve.
"Šta ti pada na pamet, naravno da nisam", odgovorio je, pa prebacio svoj pogled iza mene dok me je povukao u zagrljaj, a meni kao da je kamen pao sa srca, pa sam vrlo rado to i prihvatila.
"U redu", rekla sam i pružila noge, pa legla u njegovom zagrljaju osećajući kako nežno ostavlja poljupce po delovima mog lica dok sam zatvorila oči i uživala.
Iskrena da budem, Ante i ja nismo dugo zajedno i pre njega sam imala par momaka sa kojima veze nisu ni bile baš kratke, ali sad sa njim nekako je osećaj drugačiji. Ne zbog toga što je on poznat, već zbog njegovog načina i pristupa prema meni, našoj vezi. On je momak kog bi poželela svaka devojka za sebe, a uz sve to, on je neko pored koga uvek možeš biti srećan i nasmejan. Drago mi je što imam tu sreću da sada budem pored njega i što sam na neki način baš ja ukrala njegovo srce, jer on moje definitivno jeste.
Uzdahnuo je kada se začulo zvono na vratima, a ja sam morala nevoljno da se pomerim kako bi ustao i otvorio vrata. Ubrzo je to i uradio, a u hodnjiku se začuo nečiji glas, ali nisam mogla da razaznam čiji.
"Znaš koga sam sad sreo?" Začula sam muški glas, a ubrzo se iza Ante pojavio Luka koji je zastao videvši me, dok se njegov pogled nesigurno zaustavio na Anti. "Ćao, Andrea", obratio mi se, prilazeći mi i grleći me što sam mu uzvratila.
"Deroru, jel'?" upitao je Ante bacajući se na svoje prethodno mesto pored mene, pa se malo raširio, dok sam ja izgubila volju da mu se uvlačim u naručije.
"Da", nesigurno je rekao, dok mu je pogled svako malo bežao prema meni, verovatno čudeći se odakle ja znam za nju čim priča ovako preda mnom.
"Dolazila je ovde i zatekla Andreu samu u stanu", objasnio je Ante, pa prebacio pogled prema meni dok sam ja klimnula glavom, a Luka tek sada seo.
"Andreu?" upitao je zbunjeno ponavljajući moje ime. "Kada se vratila? Nisam je video mesecima", rekao je čudeći se ujedno, pa prstima prešao preko čela što sam primetila da mu je nekada navika u toku razgovora.
"Juče", kratko je odgovorio, pa podigao noge na sto, dok sam ja ćutala i slušala, jer mi je bolje da se ne mešam kada spominje nju. Samo ćemo se za džabe posvađati. Luka je klimnuo glavom, pa zaćutao na trenutak. "Nisam znao da ćeš doći? Je li se desilo nešto?" dodao je upitno ga gledajući, dok sam sad i sama skrenula pogled prema njemu.
"Zar mora nešto da se desi da bih došao?" uzvratio je pitanjem Luka, pa ga suženih očiju pogledao.
"Ajde, ne seri, nego pričaj. Znam da jeste", odgovorio je gađajući ga jastukom koji je on u poslednjem trenutku uhvatio, a da ga ne udari posred lica.
"Došao sam da tražim pomoć, jer mi treba noćenje", polako je rekao gledajući ga nevino preko oka, dok sam ga ja zbunjeno pogledala, a Ante zinuo u čudu. Luki treba noćenje?
"Znao sam. Šta je bilo?" upitao je Ante udarajući rukom od svoju butinu, pa se malo nageo napred kako bi ga bolje čuo.
"Anđela me izbacila iz stana?" objasnio je kroz neki sitan osmeh, dok smo se nas dvoje pogledali i nasmejali na glas. Ček, to mu devojka?
"Kako te je izbacila iz tvog stana?" upitao ga je zbunjen Ante, ali i nasmejano posebno naglašavajući tvog, dok je mene uštinuo za butinu trudeći se da suzdrži glasan smeh, dok je on jadničak pokunjeno sedeo naspram nas. Baš smo bezobrazni!
"Žensko ti je to, moj Ante", odgovorio je sležući ramenima, pa ruke stavio kod obraza naslanjajući se laktovima od kolena, dok smo se nas dvoje trudili jedno drugo da smirimo.
"E bravo, od sad ćeš ti paziti šta radiš da ne bi leteo odavde", našalila sam se, obraćajući se Anti koji mi se isplazio, a ja ga udarila u rame.
"Ma vidi ti njih! Oni se još zezaju sa mnom", pobunio se Luka, nadurivši se. Udarila sam Antu malo ozbiljnije, jer zaista nismo fer prema dečku. Pa šta ako ga je devojka izbacila iz njegovog stana?!
"I baš našao da dođeš kod mene?" upitao je Ante, gledajući ga popreko, dok sam ga ja udarila da ne bude bezobrazan, ali mi je on namignuo. Ipak se oni znaju najbolje.
"A znaš, brate, da bi me ona dvojica nogirala čim bi im se pojavio na vratima", objasnio je misleći na Mijata i Filipa, dok sam ja prema Anti slegnula ramenima, jer izgleda da je on jedini ostao kao spas svog druga.
"A šta da ti radim, ne mogu te ostaviti na ulici", uzvratio je Ante uzdahnuvši. "Mada i mogao bih, jer ti svakako ne bi ostao na ulici. Koliko imaš možeš platiti celom Frankfurtu smeštaj", dodao je kroz smeh, čemu sam se i sama nasmejala.
"E hvala, druže, baš me tešiš da ću se skoro vratiti u stan, jer vas dvoje skoro isto razmišljate", kroz nevericu je uzvratio Luka, pa pritisnuo čelo šakom.
"Ante, baš si bezobrazan! Pusti ga, Luka, naravno da možeš ostati ovde", zauzela sam se za njega, pa osetila kroz šalu Antin pogled na sebi, dok je Luka pljesnuo radosno rukama i dodatno pogledao u njega kako bi dobio potvrdu.
"Eto, dobio si odobrenje gazdarice", popustio je, pa mene zagrlio otpozadi dok sam se ja zakikotala. "Za sve se ona pita", dodao je kroz šalu i počeo me golicati, pa ljubiti po vratu da sam se preturila na trosedu dok je on bio iznad mene.
"Ante", viknula sam kroz smeh, pa ga malo udarala da prestane, jer sam jako golicljiva.
"Znaš, odlično je postupila Anđela izbacivši te, ali je moram napomenuti da to radi isključivo kada sam ja van grada", obratio mu se, konačno se sklanjajući sa mene.
"Jako si duhovit, nema šta", rekao je Luka gađajući ga jastukom, dok se Ante grohoto nasmejao i ustao.
"Hoćeš da jedeš?" Uozbiljio se, pa pokazao prema kuhinji u kojoj smo ostavili silnu hranu koju je kupio, jer smo se samo malkice isvađali.
"Još pitaš", rekao je skočivši na noge kao da je samo to čekao.
"Ček, ček", zaustavio ga je, "dame imaju prednost."
"Hvala", rekla sam hvatajući se za njegovu ruku koju mi je pružio, pa se nasmejala dok je Luka prevrnuo očima pored nas i brže bolje nas zaobišao i ni ne čekavši nas, seo za sto.
Pridružili smo mu se u neverici, jer bi on mogao dan i noć samo da jede. Čudim se kako može uopšte da se kreće po terenu?