Okeanske Oči || Ante Rebić

10. Poglavlje

Pratim ga pogledom kako užurbano skuplja svoje stvari i stavlja ih u svoju torbu, dok sam ja ležala na trosedu i uživala u pogledu, jer od žurbe ne može da stigne ni da obuče majicu. Znate šta ima lepše od Ante? Ante bez majice!

"Ante, zakasnićeš, požuri malo", dobacila sam podbadajući ga, jer vidim da ne zna gde će pre i gde udara, jer za pola sata mora da se nacrta u klubu.

"Naravno da ću zakasniti kada tebi ne pada na pamet da mi bar malo pomogneš", uzvratio je rugajući mi se, dok sam mu se ja smejala. "Znaš šta? Neka zakasnim", dodao je iznenada spuštajući torbu na sto, pa mi prišao oslanjajući se rukama od trosed pored mog tela. "Ja bih pre da ostanem ovde", objasnio je, pa mi ostavio kratak poljubac na usnama izazivajući me, dok sam ja balavila za njegovim razvijenim torzom koji mi oduzima dah.

"Ne budali", uzvratila sam kroz smeh, pa zavukla ruke ispod njegovih i zagrlila ga malo, a njegov miris kupke se proširio mojim nosnicama da sam izgledala kao nadrogirana, ali njime. "Videćemo se večeras na utakmici", dodala sam, pa usnama prešla preko njegova oba obraza ne želeći da mu poklonim poljubac. Međutim, on se odlučio da legne pored mene samo na stomaku kako bi mi bio okrenut i jednim delom svog tela bio na meni.

"Misliš, ti ćeš mene videti", ispravio me je, pa naslonio svoju bradu od moje rame, dok sam ja prelazila prstima preko njegovih obrva i kao nikada do sada bila blizu njegovih okeanskih očiju koje sam čak jedne noći i sanjala. Koliko mi je u glavi, čak mi ni iz sna ne izlazi. "Iako nisam starter, jedva čekam utakmicu, jer sam ih se uželeo", objasnio je, skoro zatvarajući oči, jer mi je rekao da je malo umoran.

"A ja da te gledam", uzvratila sam kroz osmeh, pa ga zagrlila i pribila se uz njega, jer imam priliku i on je moj dečko. Prošlo je već četiri dana i konačno je došla ta utakmica na koju ću ići da ga gledam, ali ovaj put kao njegova devojka. Ima li šta lepše? Osećaj kada si pored njega i imaš priliku da kažeš i uradiš šta god poželiš, jer je on tvoj, je nešto nalik sna iz koga ne želiš da se probudiš nikada.

"Da li ti je problem što ćeš ići sama?" malo zabrinuto je upitao, pa prešao prstima preko mog obraza koji mi se od njegovog dodira i naježio.

"Naravno da neće. Najbitnije mi je da budem tamo", uzvratila sam odmahnuvši glavom, dok mi se on osmehnuo. Možda jeste malo, ali nikada ne bih propustila njegovu utakmicu kada mogu da odem. Uostalom, znam gde se ulazi i kako, pa mi valjda neće ni biti problem. Preživeću!

"I meni", nadovezao se, dok sam se ja malo raznežila, pa ga jako zagrlila i poželela da ga nikada ne pustim. Spustio je usne na moje, pa stvorio jedan kratak, ali veoma lep poljubac koji smo morali ubrzo prekinuti.

"Ante, kasniš", obavestila sam ga kada mi je pogled pobegao prema satu koji pokazuje da ima sve manje vremena da stigne na vreme u klub.

"Ti to želiš da me se otarasiš?" upitao je, praveći se uvređenim, pa ustao, a ubrzo i ja za njim. Uzeo je belu majicu sa fotelje, pa polako navukao na sebe, dok sam ja poklanjala svojim očima uživanja na njegovom razvijenom telu koje zaista oduzima dah.

"O, da, jedva čekam samo da odeš", šaljivo sam rekla, pa naskočila malo na njega otpozadi i kao neko majmunče se zakačila za njega, dok se on smejao, pa mi pomogao da ga bolje obgrlim nogama.

"E, pa nećeš uspeti tako lako", uzvratio je, pa iskrenuo malo glavu prema meni što sam ja iskoristila da ga poljubim. Ubrzo nas je prekinuo njegov telefon koji se oglasio, a na kom je stigla poruka koju je on odmah otvorio. "Filip mi je poslao da samo mene čekaju", obavestio me je o onome što je pisalu unutra, pa me spustio na pod.

"Idi, molim te. Ne želim da bude kako te devojka već na prvoj utakmici tera da zakasniš", uzvratila sam kroz smeh, pa mu dodala crnu torbu koju je preuzeo iz mojih ruku i okačio je oko svog ramena. Samo bi mi još to trebalo, da mu prijatelji misle kako zbog mene kasni na treninge ili utakmice, iako donekle sada i jeste.