Biti majka je najlepši posao na svetu. Nisam očekivala da će neko ostaviti bebu na pragu moje kuće i da će ta beba postati moj svet.
Dobili smo je, Bojan i ja smo zvanično njeni roditelji, nisam joj menjala ime, ona se zove Sanja i nakon svega što sam saznala o životu njene, razumela sam.
Kada mi je Verica Petrović, majka Gorana Petrovića ispričala kako je tretirao suprugu i ćerku mogla sam samo da zamislim taj užas od života. Ne znam kako je Milena znala da neću odbaciti devojčicu i nikad neću saznati. Ne znam ni zašto se ubila. Možda nije htela da završi u zatvoru, možda je bila siucidna ili jednostavno više nije mogla da izdrži. Ali gde god da je hvala joj na ovom poklonu. Čuvaću Sanju i voleću je više od svega, jer ona je promenila moj život, popunila je prazninu koju sam osećala i moj svet je postao lepše mesto za život. Ne znam šta ću joj reći o majci ali znam da neću dozvoliti da je mrzi. Na kraju krajeva uradila je ono za šta je mislila da je najbolje za nju.
I zahvaljujem se svim svecima na mom Bojanu, nisu svi muškarci isti. Ne mogu da zamislim da bi on mogao nekad da me udari. Život nije isti za sve nas, ja ne mogu da dobijem dete ali zato imam divnu porodicu i supruga koji me drži kao kap vode na dlanu. Milena je imala predivnu devojčicu ali i supruga koji je maltretirao. Ja sam imala sve ono što ona nije, a ona je imala ono što ja nisam. Naše sudbine su različite, bile smo nesrećne na različite načine, ali ja sam sada srećna a za nju se samo mogu nadati da je na boljem mestu.