Znate kako kažu da se na kraju svakog tunela nalazi svetlo? E pa meni se baš to desilo. Poslednjih mesec dana života su mi kao bajka. Živim sa Sarom,uživam,upisala sam fakultet i preponosna sam na sebe,Luka i Vuk su se vratili u Beograd i najlepše za kraj....Vuk se danas ženi sa Martom.
Morala sam da ustanem u 7 kako bih uspela sve da pozavršavam. Evo ni sama ne znam kako stojim na nogama.
"Nina dušo,jesi ustala?",najteže mi je bilo da se naviknem da neko ne urla na mene od ranog jutra da ustanem. Sara je uvek smirena i sve mi dopušta,kaže da sam ja njena mala naslednica.
"Jesam!",ušla je u sobu i sela pored mene.
"Slušaj,treba da odemo da proverimo salu,onda treba Marti da odeš po cveće i posle kreće naše spremanje.",već mi je sada preselo od svih obaveza koja imam.
"Imam li vremena još malo da odspavam?"
"Diži lenjo dupe,priča Sara sinoć,lezi ranije bićeš natečena sva,ali ne moje dete ne sluša,pričao srao njemu isto je.",glasno sam se nasmejala na ovu bogovsku izjavu.
Svukla sam prekrivač sa sebe i bacila se na spremanje. Brzo smo doručkovale pa krenule.
(...)
"Ljudi pa molim vas,ubrzajete se malo ne možete da se vučete kao prebijene mačke,ajmo motivacije malo!",derala se neka likuša koja je valjda dekorater neki kurac.
"Hoće li sve biti gotovo do 17h?",zabrinuto je pitala Sara.
"Ma naravno,ništa ne brinite.",zanimljiva žena. Od radnika sam čula da je zovu Rambo,može se reći da joj pristaje nadimak.
Zvono telefona me prekinulo u slušanju. Minja.
"Ej debela!",povikala sam joj samo zato što mrzi taj nadimak.
"Jebaće ti debela mater,nego gde si sad?"
"Evo me sa Sarom,došle smo do sale da vidimo kako napreduju pripreme."
"Dobro,slušaj,saznala sam neśto,bolje rečeno prisluškivala sam Strahinjin i Nikolin razgovor i....",skočila sam na noge.
"Relji se nešto desilo?",blagi strah prostruijo je mojim telom. Sara i Rambo nisu skidale pogled sa mene.
"Ne bre,šta se odmah štrecaš,nije se tvom Reljici ništa desilo!",moj nažalost više nije.
"Joj bre,reci onda šta je!",povisila sam ton.
"Relja je pronašao one likove što su te prebili posle utakmice i nastao je čitav haos.",ovo nisam ni malo očekivala.
"Ispričaj lepo nemoj mi seckati tu.",počela sam da grickam nokte od nervoze.
"Pa ovi su rekli da je on i od njih krio da ih traži već više od mesec dana. I pre neko veče ih je nazvao i rekao da ide da ubije tog nekog Miloša i ovi se živi usrali,pokupili su ekipu i krenuli za Reljom. Otišli su kod Partizanovog stadiona i tu su ih presreli. Znači poubijali su se medjusobno. Kada se Relja dokopao Miloša nisu mogli da ga obuzdaju,dvojica su ih razdvajala. Lik je završio u Urgentnom sa potresom mozga,unutrašnjim krvarenjem i sa slomljenom levom rukom.",osmeh mi se pojavio na licu.
"Uradio je to zbog mene!",rekla sam više za sebe sva ozarena.
"Mogao je i u zatvoru da završi,sva sreća pa niko ništa nije prijavio! Nina ti si stvarno kreten od devojke ja da sam na tvom mest...",prekinula sam je u sred rečenice.
"Minja,moram da idem sad,čujemo se kasnije.",završila sam poziv i krenula ka vratima.
"Kuda?",povikala je Sara za mnom.
"Moram da obavim nešto,vratiću se brzo.",osmehnula mi se jer je očigledno predosetila gde idem.
Čim sam izašla na vazduh otvorila sam imenik i okrenula broj od koga me i sad uhvate žmarci u stomaku. Nakon par sekundi se javio.
"Šta će to biti da ti mene zoveš?",grubi promukli glas me naterao da se sva naježim.
"Možemo li da se vidimo?",odmah sam prešla na stvar.
"Nešto se desilo?",zabrinuto je pitao.
"Ne,ne,samo želim a i moram da te vidim.",mogu da se zakunem da sam začula smešak sa druge strane linije.
"Dobro Nidžo,čekam te kod Marakane."
"U redu,krećem!",vratila sam telefon nazad u džep i otrčala do stanice kako bih što pre uhvatila prevoz.
*
Približavala sam se severnoj strani. Savršeno izvajano telo stajalo je naspram mene. Tako mi je nedostajao.....imala sam ogromnu želju da ga zagrlim ali sam uspela da se iskontrolišem.
"Zdravo Relja!",pokušala sam da zvučim što hladnije.
"Čemu ta formalnost Nidžo? Pa nismo mi neki stranci.",osmeh mi se pojavio na licu.
"Nismo,naravno da nismo.",rukom mi je pokazao da krenem sa njim.
"Gde idemo?",zbunjeno sam pitala.
"Zamolio sam Dadu da nam otvori kapiju da možemo negde na miru da razgovaramo.",i stvarno Dada se nalazila na severnom ulazu.
U prolazu mi se samo nasmešila. Oduvek sam volela tu ženu. Bio je pravi džentlmen pa me pustio da idem pre njega. Sela sam negde na sredini tribina.
Posle par minuta neprijatne tišine odlučila sam da napokon progovorim.
"Saznala sam šta si uradio za mene.",na trenutak me pogledao pa je ponovo okrenuo glavu pravo.
"Miloš?",klimnula sam glavom.
"Čula sam da je zadobio teške povrede. Možda si malo preterao?"
"Na smrt je prebio devojku koju volim,i ne,nisam preterao ni malo!"
"Misliš devojku koju si voleo?",ponovo me pogledao.
"Devojku koju sam voleo,koju volim i koju ću voleti.",od tog ledenog pogleda sam zadrhtala kao prut. Nije zdravo šta on meni radi.
"I ako te izdala i ostavila?"
"Imala je razlog pa sam je pustio.",zapalio je cigaru i povukao veliki dim.
"Šta ako je ona shvatila da je pogrešila?",dobila sam ogromnu hrabrost da nastavim ovaj razgovor.
"Jel shvatila?",bacio je cigaru u stranu i skroz se zarotirao ka meni.
"Ne znam....",razočarano je klimnuo glavom i ustao. Skočila sam za njim i snažno ga povukla za ruku i okrenula. Skupila sam svu hrabrost i u trenutku kad se nije nadao sam mu prišla i spojila naše usne. Par sekundi je stajao začudjeno a onda je preuzeo kontrolu nad poljupcem. Gricnuo me za usnu kako bih mu dozvolila da ubaci jezik i produži poljubac. Strastveno me ljubio. Ruke je oslonio na moju zadnjicu dok sam ja moje obavila oko njegovog vrata. Morala sam da se odvojim od njega kako bih došla do vazduha.
Čela su nam bila spojena dok su se nosevi dodirivali.
"Shvatila je Relja. Shvatila je da je pogrešila jer te voli bezuslovno...",suza mi je skliznula niz obraz koju je on obrisao.
"Nikad,ali nikad više nemoj da si se odvojila od mene.",klimnula sam glavom na šta se on osmehnuo.
"Izvini...",ponovo sam briznula u plač a on me samo čvrsto zagrlio.
Sedeli smo zagrljeni. Naslonila sam glavu na čvrste grudi uživajući u njegovom mirisu.
"Bila sam uplašena!",odlučila sam da mu ispričam šta se dešavalo u tom periodu. "Saznala sam da je ubica otac mog dečka,majka mi je rekla svakakve stvari od kojih bi i najveći bezdušnik patio. Bila sam sama Relja,morala sam da napustim stan,vucarala sam se po tudjim kućama,nisam imala dom,nisam imala nikoga pored sebe.",ponovo sam zajecala.
"Pogledaj Nina.",rukom je pokazao na teren ispred nas,"Za ovo smo se rodili i za ovo živimo! Zapamti da je Marakana naš dom i dok imamo nju,nismo sami!",pomazio me po glavi. "Ja sam tu pored tebe kad niko drugi nije!",ponovo sam ga poljubila kako bih upotpunila trenutak.
"Koliko je sati?",tek sam se sad setila da je danas venčanje i da ja ništa nisam uradila.
"Pola tri. Što?",ponovo sam skočila kao opržena.
"Kasnim kod frizera."
"Dodji,ja te vozim.",uhvatio me za ruku pa smo kao prvi par izašli napolje.
*
"Gde je moja lepoticaa? Vau...",ciknula je Sara kada je ušla u sobu. Ponovo sam se pogledala u ogledalo i mogu da kažem da sam izgledala kao žensko biće. Lepo žensko biće.
"Idemo li?"
"Idi ti,ja moram da sačekam jednu osobu pa ću doći!",nasmešila se.
"Znači pomirili ste se?",klimnula sam glavom sa smeškom na licu.
"Volim ga...."
"Vidim mila,isto tako vidim da voli i on tebe i molim te nemoj ga više mučiti i ostavljati."
"Nisam ni planirala.",zagrlila me.
"Dobro onda,ja krećem ali nemojte da kasnite!",volim kada glumi strogoću.
Ćekala sam nekih 15ak minuta da me Relja pozove da sidjem.
Polako sam išla stepenicu po stepenicu u ovim štikletinama jer se jebeni lift baš danas morao pokvariti. Samo sam se molila da ne poletim na glavu...
Ispred zgrade me dočekao Relja koji je bio u crnom odelu naslonjen na Range Rovera. Zamalo se nisam obrušila na mestu,prosto je oduzimao dah svakoj devojci na ulici. Kravata i mala brada su ga naterale da izgleda starije i muževnije. Bože pa on je savršenstvo....
"Jebeno si prelepa.",rekao je čim sam mu prišla. Poljubio me pa ponovo sagledao.
"Nisi ni ti za bacanje....",popravila sam mu kragnu.
"Definitivno imam najlepšu devojku.",kosu mi je zataknuo za uho.
"Nemoj,uobraziću se sad.",postidjeno sam spustila glavu jer stvarno nisam navikla na ovakve komplimente.
"Imaš sva prava za to!",brzinski sam ga poljubila pa krenula ka kolima jer nije red da dodjem poslednja na bratovo venčanje.
Proslava se održavala u jednom jako lepom restoranu sa ogromnom terasom koja ima pogled na ceo Beograd.
Jedva smo uspeli da se parkiramo od silne gužve. Ima ih kao govana ne znam odakle ovoliko ljudi.
"Ajmo dušo.",poljubio me u ruku. Izašli smo napolje i sa isprepletanim prstima ušli u salu kako bi svima zagolicali maštu.
"Uživaš kada si u centru pažnje?",dok smo prolazili kroz masu veliki broj pogleda zastao je na nama.
"Nekako mi je neprijatno!",rekla sam iskreno.
"Samo se opusti i uživaj!",i evo ga,trenutak koji sam čekala. Moja draga majka je obratila pažnju na nas i zamalo joj oči nisu ispale na sto. Ponosno sam se osmehnula i nastavila dalje.
"Nina!",znala sam da će do ovoga doći.
"Marija?",okrenula sam se ka njoj.
"Šta ti radiš sa njim?",nije želela da pravi scenu pa smo pričale umerenim glasom.
"Kako to misliš šta radim sa svojim dečkom?",bes joj je kiptio iz očiju.
"Vidim kako misliš na svog oca,jako lepo Nina,jako lepo.",osetila sam malo jači stisak Reljine ruke ali sam imala kontrolu nad situacijom.
"Ti se usudjuješ da mi prebacuješ? Kad smo već kod toga gde ti je verenik? Nisi ga povela sa sobom?",istrgla me iz Reljinog stiska i povukla sebi.
"Mala slušaj me dobro...ja sam ti majk....",pre nego što je završila rečenicu bila sam povučena u nazad.
"Šta to radiš mom detetu?",Sara je stala pored mene.
"Tvom detetu?",podsmehnula se. Pa to mi reci.
"Joj pa umalo da zaboravim.",iz torbice sam izvadila jedan papir i dala ga Mariji u ruke. "Izvoli!"
"Šta je ovo?",zbunjeno je gledala u papir.
"Zvanično više nemam nikakve veze sa tobom Marija,sudski sam te se odrekla.",suze su joj zasijale u očima.
"Nina šta si to uradilaa....",prošaputala je plačljivim glasom.
"Evo ti sad,napokon si se otarasila ćerke koja ti je ceo život bila teret i smetnja. Imaj lep život Marija,to je sve što imam da ti kažem.",poslednji put sam pogledala svoju majku i bez imalo emocija je ostavila samu tamo. Posle svega zaslužila je samo da je pljunem.
"Dobro si?",brižno me upitao Relja čim sam sela pored njega.
"Jesam ljubavi.",pomazila sam ga po licu. "Nikad bolje!",iskreno sam se osmehnula.
*
"U ime opštine Beograda proglašavam vas mužem i ženom!",suze radosnice su se pojavile na mom licu. Bila sam tako srećna zbog njih i njihove ljubavi.
Devojke su se poredjale u red kako bi uhvatile bidermajer. Nikad mi neće biti jasna poenta toga,šta ja sad treba tu da skačem kao retardirana kako bih uhvatila mladino cveće....oću kurac. Iz razmišljanja me izvukao blagi tresak po glavi. Jel me jebeš? U ruke mi je sleteo bidermajer i svi su me gledali. Bravo Marta gadjaš jebalo majku.
"O pa Nina ti si sledeća!",znala sam da će se naći neka pametna baba da to kaže,prosto sam znala i samo čekala trenutak.
"Neka hvala,neću se ja udavati skoro.",zablenula se u mene. Kakva je iritantna bože....
"Šta da radim sad sa ovim?",prišla sam Sari koja me gledala sam osmehom.
"Ponećeš to kući,ti si ga uhvatila.",neprijatno sam se osećala.
"Da li je moja devojka za jedan ples?",grubim glasom mi je prošaptao na uho tako da su mi se kosti naježile.
"Naravno!",uvalila sam Sari cveće u ruke i otišla na podijum.
Krenula je jedna jako lepa balada. Ruke sam stavila oko njegovog vrata dok je on mene obgrlio oko struka.
Gde god da krenem tu si ti
i od tog svetla ja sam slepa
tuzna sam kada dobro je
i kada zivot mi je lep
Oduvek idem tebi
bila sam svesna toga
srce je nicije
I tako bol se hrani
al' verujem k'o u Boga
sa tobom je drugacije
Dajem sve na nevidjeno
samo oprosti
sto volim te do kosti
Na grehu pise oprosteno
srce mi otvori
iz njega progovori
Volim te bezuslovno
bezuslovno
Po navici te okrenem
i tako cutim citav sat
tvoj pogled ostao je tu na meni
nosim ga kao dijamant
Oduvek idem tebi
bila sam svesna toga
srce je nicije
I tako bol se hrani
al' verujem k'o u Boga
s tobom je drugacije
"Znaš,ti ćeš uvek biti ona moja divljakuša što me udarila na sred severa!",nasmejala sam se setivši se te scene.
"A ti ćeš uvek biti moj surovi delija!"
"Zašto nam je trebalo toliko dugo da priznamo sebi šta osećamo?"
"Možda zato što smo isti,zato što smo se plašili da nekoga zavolimo."
"Obećaj mi Nidžo,ovo je zauvek?",povukla sam ga još bliže sebi.
"Obećavam!"
6 godina kasnije
Još samo dva minuta do kraja. Ajde momci,možete vi to! Još samo malo i začule su se pištaljke koje su označile kraj utakmice. Vrištim dok mi suze padaju kao sa česme. Skačem Relji u zagrljaj koji takodje plače. Zvedva je ponovo postala prvak.
"Zvezda je šampion sve je gotovo,na severu slavlje opet je počelo!"
Ceo sever je počeo da se ori. Ljudi su plakali,veselili se,nastao je opštio haos,onakav kakav samo mi delije umemo da napravimo.
U jednom trenu sam izgubila Relju iz vidokruga. Osvrstala sam se oko sebe dok mi jedan lik nije pokazao da pogledam dole. Rukama sam prekrila usta. Noge su mi zaklecale dok se srce uzdrmalo ko ludo.
Relja je klečao na kolenima sa malom kutijicom u rukama.
"Nidžo,želiš li se udati za mene?"
"Da!",glasno sam vrisnula i skočila pravo na njega u snažan zagrljaj. Upropastih čoveku romantiku. Uspeo je nekako da mi stavi prsten jer smo oboje drhtali.
"Dok nas smrt ne rastavi.",pogledao me pravo u oči.
"Dok nas smrt ne rastavi....",potvrdila sam njegove reči. Zagrljeni smo nastavili sa proslavom titule.
I kada mislite da je najteže,seti te se da je nekome sigurno teže. Kada poželite da odustanete od života,setite se da ste nekome bitni i da ste sa razlogom baš vi odabrani da se rodite.
Ja sam uspela da preživim najteže jer sam pronašla svoj oslonac. I evo me sada,živim svoje snove....Nikad ne odustajte jer na kraju svakog tunela se nalazi Sunce.
~END~
31.08.2018.💛