Ovaj deo nije još gotov, ali ga objavljujem zato što nosim laptop na obaranje sistema. Pa ako nešto nije dobro, i ne dovršeno... ne zamerite. Ly :D
I kažu da ona zadnja umire. Što je tačno, jer šta je čovek bez nade i snova? Samo prazna ljuštura. A jedno od mojih mnogih nadanja je bilo da se banda ipak neće pojaviti večeras u klubu. Kod kuće sam se praktično tresla. Opet se budio onaj osećaj u meni. Onaj od kog ne mogu da spavam niti da jedem. Da će nešto poći loše. Gomilao mi se po svim uglovima mog tela i preplavljao moj um.
'Jesi dobro?'
Pitala me majka za večerom. Večerom koju sam ja nekako kupila. Mada se jogurt pašteta i hleb ne mogu smatrati nekim prebogatim obrokom. Ali mi je drago što smo svi bili na okupu. Svi osim tate.
'Da... samo sam malo rasejana'
'Šta kaže tata?'
'Okej je. Malo je bled ali je okej'
'Hoće li on biti dobro?'
Pitao me je Luka sa druge strane stola.
'Da, ne brini se'
Slegao je ramenima i nastavio da umače hleb.
'Kako je bilo danas u školi?'
Luka i ja smo skoro istovremeno odgovorili.
'Super!'
Svi smo se pogledali i počeli da se cerekamo.
Volim ovaj osećaj. Kad smo svi tu i nema svađa. Svi se smejemo. I... srećni smo.
'Aleks?'
'Reci Batice'
'Sutra je neka žurka, kod nas u učionici'
'Opaaa. Da nisi ti malo mali za te žurke'
Zadirkivala sam ga.
'Neeeee... nije to prava žurka, nego je učiteljicin rođendan. Pa smo se dogovorili da napravimo žurku iznenađenja'
I kao da je smišljao plan u toj svojoj malenoj glavici. Pogledao me je tužnim očima i ispućio usnicu.
'Trebam da ponesemo nešto da jedemo. Hoćeš li da mi kupiš kad se budeš vraćala iz grada? Moooooooolim teeee!'
Pogled mi je pao na majku. Njene oči su šetale svuda po sobi. Samo nisu gledale u mene. Ponovo sam pogledala u Luku, ovaj put je i sklopio ruke kao da se moli.
'Ako ti je toliko važno, nema problema'
Lice mu je iznenađujuće brzo promenilo izraz iz pokislog kučenceta, u srećnog medvedića.
'Hvala ti! Hvala ti! Hvala ti!'
'Sve za tebe'
Namignula sam mu. Šmekerski mi je uzvratio osmeh i zabacio kosu.
Ovaj će biti haotični zavodnik kad poraste.
'Mama, jesi okej?'
Izgledala je nekako... razočarano i veoma zbunjeno.
'Moram da pričam sa tobom'
Značajno je pogledala u Luku na šta je ovaj zbrisao u sobu.
'Da?'
'Odakle ti novac?'
Nisam videla da ovo dolazi.
'Ammm... kako to misliš?'
'Pa... kako ga zarađuješ. Mislim plaćaš račune i hranu, odakle ti novac?'
Šta sad kog đavola?
'Bavim se jednim poslom...'
Malo je cimnula glavu iznenađeno u nazad.
'Stvarno? Kojim?'
Da! Kojim?
'Ja... sam šankerica u jednom klubu'
Bolje šankerica nego striptizeta.
'Šta!?'
Podnela je ovo bolje nego što sam očekivala.
'Ti ideš. Radiš. I ponovo ideš u školu?'
Kad se sve sabere...
'Da... tako nekako'
Mogu reći da je ostala bez teksta. Što je malo čudno... jer je veoma pričljiva žena kad sam ja u pitanju.
'Iiii smena mi je upravo počela. Izvini moram da idem'
Kad sam htela da ustanem i da odem na svoj 'pošteni' posao, majka me je zadržala za ruku.
'Svo ovo vreme si nas lagala kako ideš u grad sa drugaricama u provod... a išla si da radiš?'
Bila je skamenjenog izraza lica. Bez i jednog osećanja. Skoro da je ovo govorila kao jedan psihopata
'Da... Jel to loše?'
Iskreno imala sam tremu da me ne kazni ili tako nešto.
'Loše? Jesi ti luda? Ponosna sam na tebe'
'Hvala mama. Nisam smela pre da ti kažem, plašila sam se tvoje reakcije. A i tatine. Pa sam...'
'U redu je, ne moraš objašnjavati. Sve sam shvatila. Hvala ti'
Nežno je spustila ruku na moje lice. Bila je tako mekana i topla. Zbog tog jednog brižnog dodira sam zaboravila na se probleme i na tren dodirnula spokoj. Ali kod mene đavo nikad ne miruje. Setila sam se da je sutra subota. I da večeras nastupam u separeu. Iako to ranije nikad nisam radila. I da će tu biti Relja i možda će me on prepoznati. Nisam pričala sa njim od kad sam pobegla. Bez razloga. I nekako osećam... tremu. Sviđa mi se njegov široki osmeh. Dečije oči boje akvarel zelenih planinskih jezera, pepeljasto plava kosa koja se preliva u boju meda na uličnom svetlu... sve to njega čini veoma slatkim. Ali ne smem pasti na njega.
'Aleks?'
Odmahnula sam glavom i izvukla istu iz oblaka.
'Zar ne kasniš na posao?'
'Da... vidimo se mama'
Ustala je brišući ruke krpom.
'Ajde'
Na izlazu iz stana sam zastala. Tata ne sme znati ništa. Ne treba mu stres.
'Mama, nemoj ništa govoriti ocu. Važi?'
Spustila je pogled. I sama zna da mu ponestaje strpljenja i da će biti još gore. Ali znam da ona to može.
'Zbog Luke. Još malo će biti gotovo'
Sigurnost je zablistala u njenim očima. Verovala mi je. To mi je dalo još veću snagu da nastavim napred. Da završim za sva vremena. Sa klubom. Sa Markom. Sa Reljom... sa svime što je imalo sa poslom.
'Važi'
Izašla sam napolje, sad pravac klub. Kad sam ušla već je bilo dosta ljudi. U polu-mraku lica su se razmazivala. Pod svetlima disko kugle nisam uspela da uočim bandu. A ni Marka. Otišla sam do šanka u potrazi za Lorom. A naišla sam na Relju. Zar ga Marko još uvek nije otpustio? Igledalo je kao da se dobro snalazio sa pijanim klinkama i narkomanima. Poprilično dobro za dečka koji je tek izašao iz internata. Možda je samo neverovatno snalažljiv. Nastavila sam da hodam do šanka. Kad me je video samo me je hladno pogledao. Nije ni ćao hteo da mi kaže. Ovo je malo čudno.
'Hej? Relja?'
Sipajući tekile za bučnu grupu, dobaci mi je
'Da? Šta vam mogu doneti?'
Odlučila sam ga malo isprovocirati
'Dve duple votke'
Iznenađeno me je pogledao, ali je ipak poslušao i poslužio mi votke. Gledajući ga ravo u oči sam sasula jednu, na eks, u grlo. Ledena vatra mi je parala grlo i pekla stomak.
'Šta želiš Aleks?'
'Gde je Lora?'
'Nije večeras tu. Bolesna je'
'Marko?'
Pogledom je pokazao prema separeima
'Gore je. Rekao je da ga niko ne ometa'
'Okej.'
'E da, imao je poruku za tebe'
'Oh, stvarno?'
'Reci Masci da se spremi kao nikad'
Maska se aktivirala. Kao nikad? Da skinem masku možda?
Ushitreno sam hodala do svog kabineta. Ovog puta sam upalila svetlo. Da me ne bi Crni zaskočio. Opet.